PIŠE/FOTO: MILICA RAŠKOVIĆ
NASLOVNA FOTO: BORIS MIHAJLOVIĆ
U potrošačkoj groznici smo. Preznojavamo se. U glavi kalkulišemo koliko nam je novca ostalo po onim bankarskim proizvodima za uzimanje duše, čiji smo lojalni konzumenti. Na svakom koraku dodajemo po malo nezadovoljstva što nemamo onu kremu, one naočare, baš te farmerke, tu torbu, samo još ove cipele, onaj model telefona… Izgubili smo iz vida raspoloživih deset prstiju, ideju i staru dobru kreativnost.
Kreativnost, ona istančana nit koja pokreće, stvaralačka energija, od koje smo zaneseni, koja nadahnjuje i tera nas da izađemo iz modlica, da se usudimo, da budemo svoji.
Preplavljeni izborima, sve češće ulazimo u zonu impulsivne kupovine, što za rezultat ima pune ormare stvari koje su nam u kategoriji „onako”. Iz sezone u sezonu ih pakujemo i raspakujemo, možda im samo menjajući mesto, a pod obaveznim izgovorom „zatrebaće”.
Sakupljačka crta izvire i kroz gomilanje stvari koji su nam iz raznih razloga drage, dodali smo im vrednost, vezujući za njih emociju, bilo da je reč o uspomeni, poklonu ili nasleđu.
Kao veliki zaljubljenik u modu, sezonski kupoholičar, bilo da je reč o odeći, obući, aksesoarima ili modnoj fotografiji, naravno da lako upadnem u zamku, dobro poznatu kao „Nemam šta da obučem, sve mi treba”, iako mi lavina stvari iz ormara preti nanošenjem težih telesnih povreda. Od zamisli da mi je potreban komad koji nikako ne mogu da nađem, a pasionirano pristupam potrebi da baš njega imam, krenula sam da recikliram po malo. Uvek me je zabavljalo nastajanje, od trake do mašne, od komada tkanine do odevnog predmeta.
Ne mislim na komplikovane krojeve kotur mode, nego onaj naš mali doprinos u vidu ispoljavanja sopstvene kreativnosti ili realizacije neke ideje koja nas je inspirisala. Skok u kreativni proces: Zamisli, oduzmi, dodaj, secni, zaveži, zašij, zakrpi, pusti mašti na volju… i voila, evo unikata.
Imamo li dobit od toga? O da… Razmislite samo…
DŽEMPER SA BISERIMA
Koko Šanel verovatno nije mislila na plastične kuglice iz pozamanterije, koje jako liče na bisere, kada je govorila: „Ženama je potrebno mnogo, mnogo bisera i u svakoj prilici”, ali s obzirom na pozadinu ovog koncepta, volim da mislim da oprašta i podržava kreativnost, bez ulaženja u tačan sastav korišćenog.
Za uspešnu pripremu ovog recepta, potrebno je:
Stari džemper – sa etiketom – dobar je, ne nosim ga, ali žao mi je da ga bacim
Igla i konac u boji džempera
Kesica bisera iz pozamaterije (stvar ličnog afiniteta su količina, veličina i boje)
Konac kroz iglu, iglu kroz džemper, kroz biser…
Pažnja: Nije dobra ideja prišivati bisere na leđa džempera, žuljanje pri sedenju, ubija čar nošenja.
Prijatno nošenje!
STARA SUKNJA U NOVOM RUHU
Velika je verovatnoća da i među vašim stvarima, iskrsne suknja, jednostavna, krojena iz punog kruga, bela, crna ili šarena. Malo mašte pomešane sa metar ili dva tila, jednobojnog ili tufničastog, a za hrabrije malo jednog, malo drugog, daje jednu autentičnu, zanimljivu, pufnastu suknju za razne prilike i slatke neprilike.
Ručno prošiti rub tila gumenim koncem, pa nabirati do svoje idealne mere, a onda remek-delo pričvrstiti za suknju običnim koncem. Obujte cipele na visoke potpetice, starke, gumene čizme ili bajkerke, podignite glavu, ispravite leđa i kreirajte dobre prilike.
Predlog za „must have” komad je svakako velika torba.
„Nikad više ne planiram. Ja samo živim ovaj život. Ponekad kako želim, ponekad kako moram. Sitnice su sreća. Zato ja volim male stvari. I velike torbe. Svuda ih sa sobom nosim, jer sebi dugujem još poneku šetnju između očekivanog i neplaniranog.”
Ivo Andrić
