PIŠE: ANIMA MUNDI
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE MILIŠA MIJIĆA
Miloš Mijić, diplomirani inženjer elektrotehnike iz Pančeva, po obrazovanju programer, a u poslu vlasnik i direktor pekare „Домаће кифлице“. Mladi preduzetnik, koji je nakon poslovnog iskustva u raznim branšama, uzeo biznis u svoje ruke i počeo vredno da ga razvija, kroz domaći recept svoje tašte Vinke, handmade kiflice, koje su danas u Beogradu i Pančevu najtraženiji proizvod. Neguje autentičnost u svemu, pa i u ćiriličnom pismu logoa svoje firme. Jer kako kaže: „Kako da budu kiflice domaće, ako nisu ispisane domaćim pismom.“
PROGRAMER PO STRUCI, U DUŠI KREATIVAC, POČEO SI SVOJ PROGRAMESRKI NIZ I MOZAIK DA SLAŽEŠ U REALNOSTI U OBLIKU I FORMI DOMAĆIH – HANDMADE KIFLICA. DANAS SE ZA KVALITET, ZA HANDMADE UVEK PLAĆA VIŠE, JER JE KVALITET NA CENI! STVORIO SI, KROZ SJAJNU IDEJU, BREND KOJI SE RAZVIJA. ZAŠTO HANDMADE KIFLICE?
Na svakom ćošku se nalazi po jedna pekara. Grad je pun pekara koje prave hleb, kifle, pogačice, perece… Da sam po struci pekar, i ja bih možda pokušao da napravim nešto slično. No, nisam. Pošto sam učio druge škole, pekarski zanat sam morao da izučim sam, na svoj način, i tako je sve počelo. Supruga je jednoga dana došla kući tužna, jer je ostala bez posla. Tada sam se bavio jednim potpuno drugim poslom, ali sam rešio da ženi koju volim popravim raspoloženje. U početku nisam imao preciznu ideju šta bih trebao da uradim. Kupovina sitnih poklona ili smišljanje raznih iznenađenja nije dalo dugoročne efekte. Očigledno da je problem bio malo kompleksniji, pa je zahtevao i moje veće angažovanje u rešavanju istog. Morao sam da napravim jednu potpuno drugačiju atmosferu u kojoj bi se ona osetila kao svoj na svome, da se ponovo oseti korisna. Smislio sam da joj pomognem da pokrene sopstveni posao i svoje dotadašnje iskustvo iskoristio za to. Tako bih ujedno provodio i više vremena sa njom, jer zbog mog posla nismo imali često priliku da vreme provodimo zajedno. I tako je sve počelo… sasvim slučajno.
„DOMAĆE KIFLICE“ SE BUDE PRVE U BEOGRADU. KAKO IZGLEDA SAM PROCES PROIZVODNJE I KOLIKO TRAJE?
Neki će reći da se bude i ranije, ali najčešće to uopšte nije tačno, jer uglavnom i ne idu na spavanje. Mi zaista ustajemo među prvima u gradu, jer proces počinje negde sa ”prvim petlovima”, između 3 i 4 sata ujutro, kada se počinje sa mešenjem testa. Nakon toga testo odmara, pa se opet premesi, zatim se jufka, ručno razvija oklagijom, filuje, premazuje i peče. Svaka kiflica ponaosob. I tako mnogo, mnogo puta. Prve kiflice su gotove tek od 6 sati ujutro. Ovaj proces ponavlja se tokom čitavog dana, sve do pred zatvaranje. Da biste bolje razumeli o čemu pričam, to otprilike izgleda kao da vam se najavio veliki broj gostiju, koji će se smenjivati od jutra do večeri, a jedino što možete da im poslužite su kiflice koje ste sami napravili.
SVI SLAVNI KUVARI, PEKARI, MAJSTORI SVOG ZANATA, UVEK GOVORE O NEKIM TAJNIM RECEPTIMA. KAKO SI DOŠAO DO RECEPTA ZA DOMAĆE KIFLICE? (OTKRIJ NAM TAJNU.)
Pa, da budem iskren, ukrao sam ga od tašte. Često sam bio u prilici da ih jedem, a i od mnogih koji su ih probali, čuo sam samo pohvale. Nije retko bilo da prijatelji pozovu moju taštu i zamole je da im za proslavu spremi kiflice, a kako sam, baveći se privatnim poslom, naučio da uočavam dobre prilike za razvijanje biznisa, ideja je došla sama po sebi. Rešio sam da spojim lepo i korisno, što je uglavnom dobitna kombinacija. Da supruzi vratim osmeh na lice koji je izgubila ostavši bez posla i samopouzdanje koje je bilo poljuljano, a da sa druge strane, pokušam da napravim i dobar biznis. Sam recept nije nikakva tajna, svaka prosečna domaćica ga zna, stvar je u tajnom dodatku, u ljubavi. Ako se svi sastojci iz recepta pravilno zamese, a ne doda se taj tajni dodatak, od rezultata nema ništa.
MOŽEMO SLOBODNO DA KAŽEMO DA JE TVOJA PEKAR A PRVA MODERNIZOVANA PE KARA U 21. VEKU. U ČEMU SE TAJ MODERNIZAM OGLEDA?
Još pre više od deset godina, počeo sam da se bavim prodajom i reklamiranjem preko interneta. Foto svet u kojem sam bio, naučio me je da dobar proizvod nije uvek dovoljan. Često presudnu ulogu igra i to kako je prezentovan korisnicima, do koliko korisnika dopre i da li ste svojom reklamom uspeli dovoljno da ih zainteresujete kako bi odvojili svoje vreme i posvetili se proizvodu koji se reklamira. Bitan je dobar tekst, kvalitetna fotografija, a ispostavilo se i kao najbolje, besplatna degustacija. Sve ono što sam naučio, pokušao sam da iskoristim u našoj pekari. Sada naši kupci kiflice mogu da poruče putem društvenih mreža, kao i da nas lako nađu i kontaktiraju preko veb sajta. Porudžbine primamo i putem SMS-a, telefonom, imejlom… Sve porudžbine se elektronski prosleđuju u pekaru, gde se istog trenutka pojavljuju na LCD ekranu, tako da ljudi u proizvodnji mogu odmah da ih vide i krenu sa izradom kiflica. S jedne strane smo se maksimalno modernizovali, koristimo moderne tehnologije reklamiranja i internet, ali u proizvodnji jedino što koristimo je oklagija.
DOMAĆE VS. INDUSTRIJS KE KIFLICE.
Industrijske kiflice su dostupne u praktično svakoj pekari. Prave se ranije, drže u hladnim stolovima ili zamrzavaju, pa se peku po potrebi. Iz tih razloga, uglavnom im se dodaju aditivi kako bi što duže ostale sveže i što više narasle. Naše domaće kiflice su sve suprotno od toga. Prave se kao što ih svaka domaćica pravi kod kuće. U testo se ne dodaje voda, već se koristi samo mleko, najfinije brašno, a rumenilo dobijaju premazivanjem jajetom, umesto dodavanjem veštačkih boja. Nemaju nikakve aditive, ne zamrzavaju se, već se zamese, pune raznim slatkim i slanim nadevima, umotaju i peku. Nakon toga se kupcima isporučuju u termoizolacijonim kutijama kako bi zadržale toplotu. Uz to, svaka domaćica može da se pohvali da ih je sama pravila, jer se vidi da su ručno pravljene i gosti sigurno neće posumnjati. Mnoge domaćice su nam javile da je prevara uspela.
KOJA JE TVOJA IDEJA VODILJA KA USPEHU? I KAKO DO USPEHA STIĆI?
Voleo bih da napravim lep i funkcionalan posao, koji će zaposlenima dati prijatno radno okruženje, kupcima kvalitetan zalogaj, a meni zadovoljstvo da stojim iza svega toga. Najbitnije na putu do uspeha je velika upornost. Na prvom mestu je lično zadovoljstvo u kreiranju nečega lepog, zatim zadovoljne mušterije, a profit na kraju nekako dođe sam po sebi. Ono što je takođe bitno je da se najveći deo ostvarenog profita, umesto na materijalne vrednosti, uloži u razvijanje posla. To povlači za sobom još veći broj zadovoljnih kupaca i opet se dobija još veći profit. I tako se od pahulje na vrhu brega napravila jedna grudva u kojoj se kotrlja nas trideset zaposlenih. Nadamo se da je podnožje brega još daleko i da će do tada grudva postati snežna lavina.
KADA BI SE ODLUČIO O PET NEŠTO DA PROGRAMIRAŠ U REALNOSTI, ČEMU BI SE POSVETIO? KAKO BI SLAGAO MOZAIK?
Baveći se poslom koji nema direktne veze sa programiranjem, primetio sam veliku potrebu preduzetnika za raznim pomoćnim softverom koji bi im daleko olakšao i unapredio poslovanje. Najčešće nisu ni svesni da bi mnoge stvari mogli da urade daleko lakše i efikasnije. Sećam se poslednje rečenice iz jedne knjige programskog jezika koja glasi: “U biti, sve je jednosta vno, samo ako ti neko poka že kako.” I zaista je tako. Da se razumemo, nisam ja neki veliki genije, samo sam imao tu priliku da se bavim potpuno različitim poslovima, ali sam bio dovoljno uporan da sve delove različitih mozaika koji su mi bili dostupni, sklopim u lepu sliku. Bivši student elektrotehnike, programer, sticajem okolnosti trgovac, priučeni fotograf… sada pekar, ali sa velikim iskustvom i znanjem svega pomenutog.
TEMA JANUARSKOG BROJA RYL E-MAGAZNA NOSI NAZIV BUDI LJUBAV. UNIVERZALNA LJUBAV, LJUBAV PREMA SEBI I SUPRUZI, KLIJENTIMA, VODI KA STVARALAČKOM POTENCIJALU U SVAKOM SMISLU. KADA POGLEDAŠ U SVOJ IZVOR LJUBAVI, ŠTA VIDIŠ? GDE TE VODI?
U ambis… ma, šalim se. Kada bih znao kuda me sve to vodi, možda bih odavno odustao zato što bih se ili uplašio, ili izgubio interesovanje za dalja istraživanja. Kao što sam već rekao, posao je zasnovan zbog velike ljubavi prema supruzi, razvijao se zbog ljubavi i prema sebi, jer me je svaki napredak ispunjavao, kao i spoznaja postojanja velikog broja zaljubljenika u naše domaće kiflice. Verujte, mnogo je lep osećaj kada vidite sa koliko oduševljenja ljudi govore o proizvodu koji pravite. To je zaista veliki pokretač i izvor energije koji vas tera i onda, kada naiđete na prepreke, da ih uspešno prebrodite. Ono što ne znamo je gde je podnožje onog brega niz koji se kotrljamo, ali ćemo se truditi da je što dalje, kako bi ova naša zabava što duže trajala.
