ПИШЕ: МИОДРАГ ТОМИЋ, ВИШИ КУСТОС, ОДЕЉЕЊА ЗА РАД СА ПУБЛИКОМИ ОДНОСЕ СА ЈАВНОШЋУ, НАРОДНОГ МУЗЕЈА У БЕОГРАДУ
НАСЛОВНА ФОТОГРАФИЈА: АНИМА МУНДИ
Ово је прича о учесницима и догађајима из времена бурне историје прве половине 19 века који су нашли своје место и значај на Дорћолу. Ради се о својеврсним херојима Првог и Другог Српског устанка и знаменитим личностима које су актери тог времена и мало каснијег периода који су се својим делима уписивали у нашу историју.
Довољно је поћи од Трга Републике ка Калемегдану па се сусрести с називима улица: Васином, Узун Мирковом, Доситејевом, Добрачином, Симином, Кнегиње Љубице, Капетан Мишином, Господар Јевремовом и Господар Јовановом, Вишњићевом, Змаја од Ноћаја, Цинцар Јанковом, Книћаниновом, Риге од Фере и Тадеуша Кошћушка, који су значајни актери једног периода. Али кад смо већ ту, само да поменем да су на Дорђолу у комшилуку нашле именовање и све три српске династије. Улица која носи име једног краља, Карађорђевог унука (Краља Петра I) и двојце средњовековних владара, једног силног и једног нејаког, (цара Душана и Цара Уроша). Ту су још и два деспота ујак и сестрић, деспот Стефан Лазаревић и деспот Ђурађ Бранковић.
Назив Дорћол потиче од турске речи дорт-четири и јол-пут, односно означава раскрсницу четири пута. Турци су овим именом називали раскрсницу Цара Душана и Краља Петра (са Дубровачком) и ближу околину. Део изнад дорћолског раскршћа називан је Зерек (тур. падина), док је простор испод Душанове и Дубровачке називан Јалија (тур. обала), део Душанове улице од поменутог раскршћа до Калемегдана звао се Бит-пазар и служио је као пијаца. За време турске владавине, на простору садашњег Дорћола живели су осим Турака, Срби, Цинцари, Јевреји, Јермени и Грци. Стара јеврејска четврт обухватала је простор данашње Јеврејске, која је била њена главна улица.
Дорћол се налази у најстаријем градском језгру и као такав био је место сусрета Орјенталног и Европског, тачка додира Муслимана, Хришћана и Јевреја. Простор живота различитих људи, завичај Срба, Рома, Турака, Јермена, Грка, Дубровчана, Немаца и Сефарда. Део града на ушћу Саве у Дунав. Део града где се преплићу историја и садашњост, где опстају упоредо традација и (помодност) савременост. Историјске трагове су оставили сви, од древних Латина, преко Бугара, Срба, Османлија, Аустријанаца, Немаца… и коначно актера савременог доба. И данас у горњем делу Дорђола, на растојању од неколико десетина метара налазе се Галерија фресака која представља место где се презентује и чува Српско средњовековно сакрално сликарство, Јеврејска општина и јеврески музеј и Бајракли џамија, једина сачувана и самим тим најстарија у Београду. Већ неколико година у априлу поводом празника Цвети – Уласка Христовог у Јерусалим у Господар Јевремовој улици се организује манифестација „Улица сусрета“ као својеврсна прослава Дорћола. Учесници су из различитих институција, удружења и других учесника претварајући овај део града у место за дружење и културу.
