X VITAMIN – GALERIJA 21. VEKA

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
INTERVJU: KSENIJA MARINKOVI
Ć
FOTO: MIĆA STAJČIĆ

KSENIJA MARINKOVIĆ, ISTORIČAR UMETNO­STI, OSNIVAČ I KUSTOS GALERIJE X VITAMIN IZ BEOGRADA. DIPLOMIRALA JE NA FILOZOF­SKOM FAKULTETU U BEOGRAD, ODSEK ISTO­RIJA UMETNOSTI. OD 2006. DO 2010. VODILA JE GALERIJU NEW MOMENT I BILA UREDNI­CA NEW MOMENT MAGAZINA ZA UMETNOST I ADVERTAJZING. KOORDINIRALA JE NEKO­LIKO INTERNACIONALNIH ADVERTAJZING FESTIVALA U ZEMLJI I INOSTRANSTVU. OD 2010. DO 2016. BILA JE UREDNICA PROGRA­MA I KUSTOS UMETNIČKE KOLEKCIJE CEN­TRA ZA LIKOVNO OBRAZOVANJE ŠUMATO­VAČKA. OD 2017. GODINE, ZAJEDNO SA MILO­RADOM STAJČIĆEM, OSNIVA I VODI GALEIJU X VITAMIN.

KAKO IZGLEDA BITI GALERISTA U 21. VEKU U BEOGRA­DU?

Ne mogu da zamislim interesantniji posao od ovoga. Moj rad podrazumeva stalno kretanje, istraživanje i komunikaciju sa velikim brojem lju­di, što mi omogućuje da obogatim svoje uvide i saznanja o pojavama koje me intrigiraju i kojima se bavim. Umetnička zajednica u Beogradu je ve­oma dinamična i raznovrsna. Drago mi je da X VITAMIN predstavlja mesto susreta i druženja za ljude koji potiču iz različitih oblasti, a zajedničko im je interesovanje za umetnost. Informisanost je u mom poslu veoma važna. Ne oslanjam se is­ključivo na pogodnosti koje mi omogućuju druš­tvene mreže i savremeni sistemi komunikacije i marketinga. Iako to olakšava istraživanje, lični susret sa umetnikom je nezamenljiv. Neprekidno tragam, posećujem izložbe, događaje, umetničke ateljee, domove umetnika. Dragocenu inspiraciju pronalazim u razgovorima sa svojim partnerom sa kojim vodim galeriju i osmišljavam program, vizuelnim umetnikom Mićom Stajčićem. Najma­nje jedanput mesečno organizujemo izložbe u našoj galeriji i to iziskuje dosta napora i ulaganja. Potrebno je istinsko zaljubljeništvo u ovaj posao, kondicija, dobra organizacija i izvesna doza ori­ginalnosti. Ne postoji jedan unificiran model za vođenje galerije savremene umetnosti. Svaka galerija je priča za sebe koju galerista kreira pre­ma ličnim afinitetima i viziji.

KOJA JE ULOGA GALERIJA U RAZVOJU UMETNIČKE SCENE I TRŽIŠTA UMETNOSTI?

Galerije doprinose razvoju umetničkog stvaralaš­tva, ne samo kroz logističku podršku koju pruža­ju umetniku, već su u poziciji da doprinesu širem sistemu vrednovanja. Vrednovanje je u osnovi uloga institucija koje se time bave, a poslednji sud donosi uvek vreme. Kupovina umetnosti pre­ko galerije je značajna, jer omogućuje praćenje određenih trendova. Kao galerista zalažem se za zaštitu interesa kupaca i umetnika, kao i za save­sno i aktivno učešće u razvoju umetničke scene. Za savremene umetnike galerija je od izuzetnog značaja. Ona ih predstavlja na sajmovima, objavljuje publikacije, ugo­vara saradnje, organizuje izložbe, što sve uvećava kvalitete koji ulaze u sistem vrednovanja njihovog dela. Kolekciona­ru pruža argumentovanu garanciju za ulaganje u delo aktuelnog stvaraoca čiji rad galerija podupire i promoviše.

DA LI JE DOMINANTNA KOMERCIJALNA UMET­NOST ILI ZAISTA USPEVAMO DA NEGUJEMO I PRODAMO PRAVU UMETNOST?

Kada posredujem u prodaji umetničkog dela, bez obzira da li je u pitanju privatna ili korporativna kolekcija, najvažnije mi je da saznam kakvu strategiju kolekcionar ima u razvoju svoje zbirke. Po profesiji sam istoričarka umetnosti, te imam od­govornost da predočim sve parametre koji mogu biti od značaja za poboljšanje kvaliteta neke kolekcije. Kupcu koji na prvom mestu želi da opremi svoj životni ili radni prostor, naglašavam da je umet­ničko delo više od pukog ukrasa. Umet­ničko delo zahteva da na njega obratite pažnju, da se prepustite, makar površ­noj percepciji, postepeno i nenametljivo podstiče na razmišljanje čime opleme­njuje vaš duh.

TVOJ ODNOS PREMA UMETNICIMA? SA KIM NAJVIŠE VOLIŠ DA SARAĐUJEŠ?

Trudim se da uvažavam i inspirišem umetnike, ali ponajviše se trudim da ih razumem. Družim se sa njima, interesu­jem se kakvo vreme vole, da li vežbaju, koje im je omiljeno jelo… Provodim puno vremena razmišljajući o svakom umetni­ku sa kojim radim, o tome šta mu je u određenom trenutku potrebno. Nemam omiljenog umetnika. Sve je pitanje od­nosa, a na odnosima se radi.

X VITAMIN GALERIJA RELATIVNO JE MLADA I NOVA GALERIJA U BEOGADU – U KOM PRAVCU RAZVIJAŠ SVOJ UMETNIČKO-IZLAGAČKI KON­CEPT?

X VITAMIN ove godine ulazi u treću godi­nu poslovanja. X VITAMIN vidim kao ak­tivnu laboratoriju za ispitivanje metabo­lizma savremene umetnosti u srpskom društvu. Pored izložbi, organizovali smo veliki broj besplatnih edukativih progra­ma za različite generacije koji su imali za cilj da stvore sadržajniju i intenzivniju potrebu publike za razumevanjem jezi­ka savremene umetnosti i da pokrenu i oslobode kritičko mišljenje. Verujem da ćemo nastaviti sa ovakvim aktivnostima i ubuduće. Prošle godine smo predstavi­li četiri srpska umetnika na međunarod­nom sajmu umetnosti u Minhenu. Rezul­tati koje smo postigli, i reakcije kupaca i publike u inostranstvu, motivisali su nas da i ove godine učestvujemo na još dva sajma.

ORGANIZOVALA SI AUKCIJU SAVREMENE UMETNOSTI U DECEMBRU 2019. GODINE. KAKO JE PROŠLA?

Aukcije savremene umetnosti počeli smo da organizujemo zajedno sa ko­legom Markom Brunom, koji vodi gale­riju ŠTAB. Zadovoljni smo rezultatima. U Srbiji postoji nekoliko aukcija, ali se nijedna ne bavi isključivo „živim umet­nicima“. Savremena umetnost prodaje se uglavnom na humanitarnim aukcija­ma i povremeno. Uvideli smo prostor za razvoj ove oblasti i pokrenuli Aukcije sa­vremene umetnosti, koje će se dešavati dva puta godišnje. Posebno je važno to što ćemo svaki put objavljivati katalog sa procenjenim vrednostima dela i sa početnim cenama, što će se kupovina odvijati javno u duhu dobrog raspolo­ženja, igre i nadmetanja. U tome je čar aukcija.

TRENUTNO JE U GALERIJI X VITAMIN POSTAV­KA IZLOŽBE „JAVNI HOBI“ – DELA SRPSKIH UMETNIKA SREDNJE I MLAĐE GENERACIJE IZ ZBIRKE NENADA M. KOSTIĆA. ŠTA SE NALAZI U ZBIRCI?

Ovo je jedan deo zbirke privatnog kolek­cionara, hemičara i novinskog kolumni­ste, Nenada M. Kostića, koji obuhvata dela nastala u poslednjih pet do deset godina, a čiji su autori uglavnom umet­nici koji pripadaju takozvanoj mlađoj i srednjoj generaciji. Prikazano je sedam­deset dva dela u različitim medijima od oko četrdeset autora. Postavkom je do­čaran ambijent doma kolekcionara. To­kom izložbe priređuju se različite aktiv­nosti – kamerni koncert gudačkog orke­stra, tribine u kojima učestvuju umetnici, galeristi, kustosi, kolekcionari, nagradna lutrija sa novčanim nagradama name­njena publici i jedno premijerno izvođe­nje performansa. Izložba je otvorena do 15. februara i predstavlja primer sarad­nje kolekcionara i galerije u cilju promo­visanja umetnost i podsticanja dijaloga među različitim akterima na sceni.

TEMA FEBRUARSKOG IZDANJA RYL MAGAZI­NA NOSI NAZIV „IZA KULISA, U SRED SRCA“. ŠTA TI ILI KO TI LEŽI NA SRCU?

Ljubav. Kada kažem ljubav, ne mislim na emocije i strasti koje najčešće imaju malo veze sa ljubavlju. Ljubav je stanje duha koje vam daje snagu da nastavite i onda kada nije sve idealno, kad je vaše delo neshvaćeno i potcenjeno, kad vam je ego povređen, kad ste prevareni, kad ste umorni i bolesni, kad vam se snovi ne ostvaruju. Teško je u tim trenucima ne predati se očajavanju, mržnji, razoča­renju. Neprekidna želja da svet sagleda­vam kao mesto slobode, dobronamerno­sti i stvaralaštva, pomaže mi da oživim tu ljubav i onda kada mi je najteže. Da bismo mogli ljubav da pružimo i prihva­timo, naše srce mora biti otvoreno. Zato su kulise suvišne po mom mišljenju.