PUTEM ISTINE DO SLOBODE

PIŠE: SANJA PETKOVIĆ, psiholog, psihoterapeut, joga učitelj i thai terapeut, kreator holističkog koncepta Spirit & Move

FOTO: PIXABAY

Zapravo, i ne postoji drugi put do slobode, do onog koji je lična istina. Sloboda je u tom smislu sinonim za biti svoj, neopter
ećen pojavom prihvatanja od strane drugih, neuokviren spoljašnjim kriterijuma za zadovoljstvo i sreću.

Svaka konfuzija oko toga šta je nečija istina nestaje onog trena kada bez uslovljavanja prihvatimo ono što jesmo u svakom pojedinačnom trenutku. A ono što jesmo je ono što, na primer sada, osećamo i mislimo. Reći ćete, ali to se menja. Možda ćete reći i da je površno. Tačno. Ali od onoga što je na površini, ili onoga što je trenutno, upravo se i kreće. Da biste došli do dubljeg nivoa svoje istine, a to je ono što trajnije i više na nivou intuicije osećate o sebi, i na krajnjoj instanci istine, dokučite onaj doživljaj bezvremenosti i povezanosti sa svim, potrebno je da krenete od onoga što vam je pri ruci. Dakle, od onoga što vam je u vama odmah uočljivo. Prvo dohvatljivo. Na prvom sloju. Na površini. Već je jasno. Sloj po sloj i svakome je dato da stigne… dokle želi. Krenete od onoga što je vaša trenutna misao i/ili osećanje. To je vaša sadašnja istina. Ona je, svakako, promenljiva. Svakog trena može preći u svoju suprotnost ili neku drugu istinu. Dakle, možete je proglasiti za neistinom ili za laž, ukoliko se obaspete drugačijim osećanjem koje transformiše ili istiskuje prethodno osećanje; ili promenite misleni stav prema bilo čemu ili kome. Za takvu promenu vam ništa ne stoji na putu. Pitanje je samo da li vam je i dalje potrebno i da li vam se sviđa to što mislite i osećate, u smislu, da li ga i dalje želite zadržati u sebi, ili pak ne, odnosno da li ga želite izmeniti. Često u vezi sa ovim čujem da takve promene jednostavno i logično zvuče, ali da ih je teško uraditi. Ono što je teško je pristati da se donese odluka da se uradi. Sama radnja je laka. I da, upravo ono što je jednostavno, toga se najviše i bojimo, jer ”preti” uskakanjem u stvarnost drugačiju od one na koju smo se do tada već svikli. Najveće istine i jesu najjednostavnije. Ljudska navika je da komplikuje i stvari naziva i čini teškima.

Kada naučite da prihvatate svoje istine na nivou misli i osećanja, lakše prepoznajete i prihvatate ono što u vama treperi kao nekakva opšta tendencija. Primetićete da izvesnim pojavama, ljudima, dešavanjima, aktivnostima, uvek iznova težite. To za vas itekako ima smisla. Govori nešto o putanji kojom se krećete. O preprekama koje je potrebno da savladate, kako biste se razvili u tačno ono biće koje ste od sebe tražili, iako toga niste oduvek bili svesni. Posao vaše podsvesti je da vas odvede tamo gde ćete razrešiti nešto što vas muči, gde postoji zastoj za prirodan protok ljubavi. Zato se u određenim i vrlo sličnim situacijama uvek iznova nalazite ili im se vraćate. I sve tako, dok ne shvatite šta u sebi (ne oko sebe) treba da promenite. Prečesto ovaj deo naše istine o nama nije lako prihvatiti. Teško varimo činjenicu da smo sami sebe (jer naša podsvest smo mi sami) doveli, ili se iznova dovodimo, među one ljude ili na ona mesta koja nam ”prave probleme” i otežavaju nam i sprečavaju nas da sve teče glatko. Lakše nam je da verujemo da su neke druge sile udesile ove okolnosti. A istina je, zapravo, da smo mi veoma inteligentna bića, i da na nivou onog što je uglavnom van našeg svesnog, veoma dobro znamo šta radimo i kuda smo krenuli. A krećemo se uvek ka onome što će nas razviti. Ako razvoj znači savlađivanje prepreka, čemu tolika pobuna? Zar ljudsko biće inače ne raste na taj način, od prvog trenutka začeća? Kada se otvorimo ka ovakvoj istini, odlazimo korak dalje u prihvatanju lične odgovornosti i kreacije, što nas još više približava doživljaju lične slobode. Nije retko da nam se ne svidi ili da se uplašimo onoga što o sebi otkrijemo. To i dalje ne znači da to nije potrebno. Naše takozvane ”tamne strane” su deo nas samih. Svako njihovo neprihvatanje udaljava nas od celine, a time i od doživljaja biti svoj. Mi smo bića celovita. Sazdana od svetla i tame, u isto vreme. Od dana i noći. Od hladnog i toplog. Ako ste ikada zagrebali po nekoj svojoj tami, uvideli ste da je ona samo prikriveni potencijal, neko zarobljeno svetlo koje smo naučili da gledamo kao neželjeno ili možda nepopularno i netipično za sredinu u kojoj smo se u nekom trenutku razvijali. Uostalom, sve što postoji, skriveno ili ne, teži da se obelodani. I ono od čega se u sebi branimo, kuckaće nam na vrata, pa lupati, pa razvaljivati, dok ga ne pustimo da uđe, tj. postane naš svestan deo. Borba sa tim je, dakle, uzaludna. Pravi nam samo konfliktne zone, bilo u telu u vidu bola i bolesti, bilo u odnosima sa drugima. Rešenje je u ljubavi. Umesto što se borite sa sobom, zavolite sebe. Zavolite ono što vam je najteže da o sebi priznate, ono što kod sebe osuđujete, ono što biste najradije da nemate i što sebi zamerate. Kao i sve što postoji, ti delovi nas traže samo jedno, ljubav i prihvatanje. Zato se toliko i bore sa nama da izađu na površinu. Traže samo da ih priznamo. Ali mi imamo mišljenje da su oni nepotrebni, pa ih negiramo, potiskujemo i slično. Kada ih priznamo, odnosno zavolimo, a time i bezuslovno prihvatimo, oni se umiruju. Tu se završi sav onaj haos i drama koji smo u sebi osećali. Jednostavno, zar ne? Kao što rekoh, sve velike istine su jednostavne. Sve što vam treba je ljubav. A ljubav svi imaju, čak i onda kada je ne drže na prekidaču aktivno. To ne znači da nije tu.

Bez osuda i uslova, prihvatanje svega što u sebi nosimo, dakle svoje istine, od trenutnih misli i osećanja, do različitih želja, potreba i tendencija bića, to je naša unutrašnja sloboda. To vam niko ne može oduzeti. Kao što ga samo vi sami sebi možete i priuštiti. Zato je sloboda unutrašnja stvar. Stvar našeg uma. Stvar izbora našeg bića. Sve što o sebi osvestimo, pa prihvatimo i kao takvo zavolimo (a sve se da voleti), imamo moć da menjamo ako uočimo da nam više ne treba, ne donosi nam ono što želimo, ili nam se iz unutrašnjih moralnih razloga više ne sviđa. To je takođe svojevrstan deo slobode. Zove se još i odgovornost za ličnu sreću. Kada shvatite da ste u vlastitoj moći, svaki osećaj neslobode i skučenosti zadovoljavanjem spoljnjih ili nečijih tuđih zahteva, primetno vas napušta. Još jednom, zavolite sebe. U tome je rešenje. Osude su sve više prevaziđena kategorija.