KELEIDOSKOP SNOVA U MAGIČNOM OKU

PIŠE: VERA BLAGOJEVIĆ UGRINOV

“Koračam i ostavljam tragove. Bogata sam onoliko koliko mi stane u zenicu oka.

Mia Medaković-Topalović:

Umetnost je dvojnik umetnika. Njegova emocija i senka. Neuporediva i nemerljiva ljubav. Umet­nički rad je odraz talenta i umeća. Svojstvo uma i duha. Smisao. Bit. Ono što on jeste… Umetnost je put ka središtu srca.

U kreativnom izrazu Mie Medaković-Topalović, u njenom izuzetnom biću, prepoznajemo vrhunski dar. Samo ime Anima Mundi nosi energiju Duše Sveta u kojoj se otvara pulsirajući centar kosmi­čke geografije. U svom radu umetnica se otisku­je u svet kao u zlatni vir iz čijeg kovitlaca izranja njeno oko da nam približi lepotu. Prepoznajemo posebnu misiju kada krhkim rukama, uz pomoć foto-aparata, obuhvata život i drži ga u zagrlja­ju. Izložba ‘’Ključ sveta’’ je artistički likovni jezik, pandan njenog oka. Umetnički put ka samoj sebi.

Poput bosonogog nomada, sa busolom i dvogle­dom kruži svetom. Nad raskriljenim mapama ka­kvog žednog pustinjskog tragača nalazi ledena izvorišta i rajske predele. Neumorno hrleći, vođe­na vatrenim znacima, prepoznaje puteva i prosto­re. Svoje snimke preobraća u priču, u nadahnute lirske pasaže. Smešta ih u skladišta, u konkavna kristalna sočiva koja nas odvode u svet.

Fotografski projekat oblikuje u treptaju, u jedin­stvenom trenutku inspiracije, usmeravajući telo aparata i objektiv, oštro povlačeći dugme okida­ča. Primenjuje postupak pronalaženja sopstve­nog ugla. Ne samo vizuelnog. Pre bi se reklo, op­činjena pogledom, beleži emociju kojom pruža drugačiju percepciju. Ličnu i umetničku.

Umetnički proces je sadržan u radoznalosti au­torke. Foto-aparatom zalazi u teksturu predela, govori jasnim osećanjem poetske misli i izraže­nim bojenim površinama, koje se na snimcima umnožavaju, kruže i smenjuju u bljesku svetlosti. U traganju za objektom, usmerena na sunce, na srebrne krovove neba, korača kroz šume i drevne ruševine, niz prašnjave puteve i reke. Pristupa u izolovane predele, fokusirana na gotovo irealne pejzaže, na građevine i bogomolje obavijene taj­nama…

Neumornim hodom osvaja prostore, prikupljaju­ći opiljke svoga sna i svoje mašte, gradi vizuel­nu akumulaciju posmatranja. Otvara nove vizije. Kroz upotrebu ličnih kritičkih uzusa u umetnič­kom izrazu, stvara novu, originalnu perspektivu. Predele lomi i oblikuje vertikalnim i horizontalnim zlatnim užadima; zateže i meri njihovu statiku i jasnoću. Na snimcima naglašava fotografsku li­kovnost oscilirajući između ogoljenog životnog realizma i fantasmagorične apstrakcije. Vodi nas u ilustrativno izmaštane priče, stvara snimke u čijem je sadržaju ugrađen literalizam. Kao u ra­sklopljenoj knjizu, u vizuelnom resursu, istražuje odnos čoveka i prirode kao neraskidive iskonske veze.

Izložba “Ključ sveta” nudi subjektivnu komuni­kaciju fotografija snimljenih na različitim loka­cijama, vešto odabranih, intuitivno sjedinjenih u pripadnosti i sadržajnim menama. Prelazeći između geografskih oblasti i vremenskih zona, umetnica izloženo delo povezuje u zbirku tača­ka sopstvene estetike, procene i merila. Formira prefinjen, u isto vreme odlučan stav, te preciznim izborom prikazuje vrhunska svojstva i odlike svo­je umetnosti, ukazuje neku vrstu počasti svom izrazu i inspiraciji.

Fotografija Mie Medaković-Topalović je građena kao zapis i dokument. U stvaralačkom procesu prikazuje otisak udaljenog sveta koji istražuje i približava kroz ličnu vizuru, strasnim, izrazitim nadahnućem. Projekat se razvijao i gradio tokom meseci, u različitim godišnjim dobima, fokusi­ran na kretanje, inspiraciju i energiju. Fotografi­je govore o alhemijskom traganja za neobičnim izrazom. O prepoznavanju dokumentovanog lica dalekog sveta. U istraživačkom pohodu umetni­ca pronalazi fantasmagoričnu lepotu. Nosi ključ sveta, senzor kojim razbija lokote i brave da bi nam otvorila kaleidoskop čarolije i čudesne pre­dele. Onu magiju koju nosi sama sobom. Prona­lazi drugu stranu, lepotu ugrađenu u sopstveno biće.

Na ishodištu ove umetnosti bruji muzika, zvuci flaute, cvetni mirisi, vetar, ubrzano disanje, za­nos, vatra, ushićenje, grleni smeh, zvuk neba… I zvuk života. Čuje se galop srca… Prepoznajemo boje, pejzaže, crveno nebo, zelene senke zemlje. I sve te blistava okeane i vode, Vazduh. Svetlost. Zidove manastira, svetačka lica. Čednost bujne vegetacije. Ples. Upoznajemo različite kulturne pojave. Otvara se ogoljen ili ukrašen put kojim umetnica korača. Kroz svetlost. Ili kroz tavne po­vršine sveta iz čijeg središta izvire užareni znak i ruši tamu. I taj konglomerat pojava govori o le­poti.

Izložba “Ključ sveta” govori o umetnosti kao vi­zuelnom univerzumu Mie Medaković-Topalović. O oku koje čuva uspomene. Čuva zagrljaj sa ži­votom.

Na Zvezdari, decembar 2019.