KAZANDŽIJA-UMETNIK

PIŠE/FOTOGRAFIJE: ANIMA MUNDI

SULEY-MEN GRGIĆ ZAVRŠIO JE KAZANDŽIJSKI ZANAT, UMETNIČKU OBRADU NA METALU. IMA SVOJ STUDIO NA KOVAČIMA U SARAJEVU. ŠESNAEST JE GODINA U OVOM POSLU I ISTI­ČE DA JOŠ NIJE NAUČIO „NEKE CAKE“. ZALJUBLJENIK JE U FILM „VALTER BRANI SARAJEVO“, U KOJEM MU JE OTAC STATIRAO NA KOVAČIMA. NOSTALGIČAN ZA PROŠLIM VREMENIMA, SULEY-MEN JE PRAVI UMETNIK. IZ HOBIJA I STRASTI VOZI SKEJT I IMA SVOJU EKIPU U SR­BIJI.

NJEGOVA MISIJA I CILJ JE DA ULICA U KOJOJ RADE POSTANE ZANATSKI CENTAR NA KOVA­ČIMA, DA DOBIJE SVOJ MESTO I ZNAČAJ U SARAJEVU. NOVA ENERGIJA GURA I KREIRA NA­PRED. ODVEO ME JE KOD SVOG MAJSTORA KOJI GA JE NAUČIO SVEMU ŠTO ZNA – OMARA KRASNIĆA. U TO VREME SULEYMEN JE BIO KALFA, A OMAR ŠEGRT, DOK OMAR NIJE SHVATIO DA JE NAJVEĆI MAJSTOR I UMETNIK U BOSNI I HERCEGOVINI. OVA MEĐUSOBNA PODRŠKA DVOJICE UMETNIKA I PRIJATELJA JE JAKO DIRLJIVA.

KOJI PREDMET SA PUNO ŽARA PRAVIŠ?

Sve što napravim, napravim sa puno duše. Pre­stao sam raditi džezve, jer ih dosta uvoze iz Tur­ske i Kine. Kada ljudi vide pravu stvar, ne mogu da shvate razliku zašto kod mene košta 60 KM, a dole oko 15 KM. Najviše radim slike, to mi je nekako najdraže, svoje skečeve. Radim sekven­ce svojih prijatelja na skejtu, sekvencu skeča u bakru ili aluminijumu. I to se sve zalepi na da­sku–skejt.

NAPRAVIO SI SA SVOJIM MAJSTOROM NAJVEĆU DŽEZ­VU NA SVETU SA KOJOM STE UŠLI U GINISOVU KNJIGU REKORDA.

To je bilo 2004. godine, fenomenalno iskustvo. Moj majstor, dva čoveka i ja. Bilo je to po narudž­bi Vispaka, koji su najpre hteli da napravimo male džezve kako bi oni mogli promovisati svoju kafu i onda smo došli na ideju da napravimo najveću, koju nema niko na svetu. Bilo je visoka metar i 40 cm i oko 80.000 fildžana stane u nju. Čitav dan se kuva kafa na plinu i lopatom se meša. Trenutno je ona u Beču. Džezva je proputovala više nego iko. Džezva pripada Vispaku, jer su oni platili izradu. To je neviđeno iskustvo i ponosan sam što sam bio deo toga. Klasični ornamenti su stajali na njoj. Ona ima 60-70 kilograma, a radili smo je od mesinga debljine 3 mm.

KOJE SVE VRSTE METALA POSTOJE?

Bakar, aluminijum, mesing, cinkocit, srebro. Ra­dio sam sa nekim plemenitim metalima, sa zla­tom i srebrom.

ŠTA JE OSNOVNO SREDSTVO ZA RAD JEDNOG KAZAND­ŽIJE?

Nakovanj, čekić i alatka koju najviše volim – edže­net. To je ono osnovno i najkorisnije za mene.

NAJDRAŽI PREDMET KOJI SI URADIO A PREDSTAVLJA SA­RAJEVO?

Sahat-kula, iz nekog čudnog razloga. To mi je fas­cinantna građevina. Stoji tu već vekovima i ljudi gledaju vreme na njoj. A niko ne obraća pažnju kakva je to građevina. U Sahat-kuli je donedav­no bilo ljudi koji su stalno pravili nešto unutra. Taj sat pokazuje vreme za sve četiri strane sve­ta. I Akademiju likovnih umjetnosti sam takođe radio. Ona je posebna, jer je pre bila crkva, pa je pretvorena u Akademiju. Kada bi nam dozvolili da hodamo po tim hodnicima, svašta bismo naš­li.

DA LI JE OVO TVOJ STUDIO U KOJEM RADIŠ?

Kao najmlađi kazandžija, nisam dobio studio od naše gradske uprave, nego sam morao od privat­nika da ga iznajmim. To mi je bilo krivo, ali mo­ram da radim.