GRADOVI POSEBNIH EMOCIJA

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
INTERVJU: IVANA DUKČEVIĆ

FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

IVANA DUKČEVIĆ, ROĐENA JE U BEOGRADU, GDE I DA­NAS ŽIVI. DIPLOMIRALA JE NA FAKULTETU PRIMENJENIH UMETNOSTI I DIZAJNA, NA ODSEKU KOSTIMOGRAFIJA, U KLASI PROF. MILANKE BERBEROVIĆ. RADI KAO HO­NORARNI PROFESOR UMETNOSTI I ISTORIJE UMETNOSTI U NEKOLIKO BRITANSKIH INTERNACIONALNIH SREDNJIH ŠKOLA U BEOGRADU, PREMA PROGRAMU UNIVERZITE­TA CAMBRIDGE. NA SVOM SAJTU UMETNOST PUTO­VANJA, IVANA DETALJNO PIŠE O SVAKOKM GRADU I DR­ŽAVI KOJE POSETI. NJENA NOVA KNJIGA „UMETNOST PUTOVANJA“ PRIVUKLA JE VELIKU PAŽNJU. KNJIGA JE PISANA U PRIPOVEDAČKOM I PUTOPISNOM ŽANRU, A INSPIRACIJU ZA PUTOVANJE U NJOJ MOGU PRONAĆI ZALJUBLJENICI U PEJZAŽE, ISTORIJU, UMETNOST I KULTURU ZEMALJA KAO ŠTO SU JAPAN, ITALIJA, ŠPA­NIJA, TURSKA, IRAN.

ŠTA JE NASTALO PRVO – PUTOVANJE ILI FOTOGRAFIJA?

Fotografija. Kad mi je bilo tri ili četiri godine, moj tata – na čiju sam umetničku stranu familije po­vukla, fotografisao je i slike pravio u kućnoj la­boratoriji za izradu crno-belih fotografija. Naše kupatilo ponekad je satima bilo “van upotrebe”, jer je za izradu u toj pomoćnoj “foto-laboratori­ji” bio potreban potpuni mrak. Iako klinka, često sam sedela na stoličici, u mraku osluškivala šta tata radi i čekala da se u plastičnim, sivim posudama, pojave prvi obrisi fotografija. Puto­vali smo i tada, mama, tata i ja. Moje prvo puto­vanje u inostranstvo bio je let u London kad mi je bilo tri godine, kako sam posle saznala – pet godina nakon što je otvoren Aerodrom Beograd – Surčin.

ŠTA TE PRIVLAČI KOD PUTOVANJA, A ŠTA KOD FOTOGRAFIJE?

Putovanje je za mene često otkrivanje nekog novog, nepoznatog sveta – duhovna hrana, praćena novim saznanjima. Onaj ko putujući uspe da upozna i da razume druge i drugačije svetove, bolje će razumeti i mali svet oko sebe. Fotografija je tu kako bi zamrzla taj očaravaju­ći momenat na putovanju, neponovljiv, potpu­no različit od snimanja videa, kamerom. Dobra fotografija i danas je izuzetno na ceni, uprkos tome što je u međuvremenu razvoj video zapi­sa doživeo veliku ekspanziju. Umetnost posti­zanja pravog i neponovljivog momenta pri fo­tografisanju na putovanju čini priču koja govori hiljadu reči – jednu jedinu fotografiju.

O ČEMU GOVORI TVOJA KNJIGA “UMET­NOST PUTOVANJA”?

“Umetnost putovanja” je knjiga nastala na osnovu mojih putopisa i priča sa nekih od naj­zanimljivijih putovanja koja sam organizovala i proputovala u poslednjih desetak godina. Neki od putopisa objavljeni su na mojim internet stranicama www.umetnostputovanja.rs, dok se neke priče nalaze samo u knjizi. Osim dugogo­dišnjeg putničkog iskustva, u knjigu je utkano i moje znanje iz umetnosti i istorije umetnosti koje sam stekla na fakultetu i koje mi u velikoj meri pomaže pri boljem razumevanju zemalja u koje putujem. U knjizi “Umetnost putovanja”, nalaze se priče sa putovanja Japanom, Iranom, čitavom kopnenom Anadolijom u Turskoj, Kam­panjom u južnoj Italiji i Andaluzijom u Španiji.

KOJIM ZEMLJAMA SLIČI TVOJ KARAKTER?

Još kao tinejdžerka, u nekoj od mojih poseta Londonu – tada jednom od malobrojnih potpu­no kosmopolitskih gradova Evrope sa izuzetno velikim brojem različitih nacionalnih manjina (i iz bivših kolonija), kada bi me upoznali, na pita­nje odakle sam, uvek bi sledilo: “Are you from Spain?” Iako kao tinejdžerka nisam bila crnka kao sada, već šatirana plavuša, svi su mislili da sam iz Španije, što me je veoma čudilo. Mnogo godina kasnije, shvatila sam da mi kada je reč o Evropi, karakter, boje i nepatvorena energija Španije zaista najviše “leži”. Iako na izgled po­sve drugačiji, sklad, tradicija i uređenost Japa­na mogli bi da se nađu na drugom mestu.

KADA BI BIRALA ZEMLJU, GDE BI VOLELA DA ŽIVIŠ?

Nemam samo jednu omiljenu zemlju, već seća­nja na mesta koja sam posetila i koja su ostavi­la posebne emocije: Toledo i Granada u Španiji, Takajama u Japanu, Porto u Portugalu, Jazd u Iranu, Vajmar u Nemačkoj, Janjina u Grčkoj, Mardin i Amasja u Turskoj, Bejrut u Libanu, ali i Istanbul na obali Bosfora, Avinjon u Francuskoj, Lucern u Švajcarskoj, Oslo u Norveškoj, da na­vedem neke od njih. Ako pokušam da utvrdim šta ih spaja, u pitanju su gradići sa zanimljivim položajem i bogatom istorijom.

DA LI SI RAZMIŠLJALA DA SNIMIŠ AUDIOBOOK? DA LJUDI VOZE KOLA I DA TE SLUŠAJU ILI DA IM PRED SPAVANJE OPISUJEŠ ZEMLJE U KOJIMA SI BORAVILA.

Nisam, ti si mi predložila. Možda bi bilo zani­mljivo napraviti takav projekat.

TEMA JANUARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV “NEW VIBRATION & NEW INSPIRATION”. GDE PRONALAZIŠ NOVE VIBRACIJE I I INSPIRACIJE? KOJE ZEMLJE TE 2020. OČEKUJU U ZAGRLJAJU?

Nove vibracije i inspiracije nalazim u filmovima koji nas navode na razmišljanje o nama i svetu oko nas – novi iranski film koji je već dobio pre­gršt međunarodnih nagrada, britanski, skandi­navski, latinoamerički ili grčki kao “Jastog” Jo­rgosa Lantimosa… ili u dobroj muzici koja me prati i na putovanjima – boji glasa Arete Frenklin ili Šade, akordima Džefa Baklija i Koenovim sti­hovima pesme “Haleluja”, između ostalih. Moja ljubav prema Aziji i Africi – putovanjima ka me­stima gde je sve na svetu počelo još traje. Mi­slim da će me u 2020. ona ponovo odvesti na jedan od ova dva kontinenta, možda i na oba.