DOMINACIJA BOJE, MIRISA I UKUSA – MAROKO

PIŠE/FOTOGRAFIJE: JELENA JOVIĆ, SLOBODNI PUTOPISAC I FOTOGRAF
FACEBOOK: JJTRAVEL
INSTAGRAM: #JJTRAVELBLOG
WWW.JJTRAVELBLOG.COM
NASLOVNA FOTOGRAFIJA: LUKA RACO

Ni sama sebi ne mogu da objasnim zašto mi je Maroko tako ,,legao’’, kao i u ostalom većina zemalja arapskog sveta koje sam posetila. Samo kad pomislim na suv pustinjski vazduh, vetar, vrelinu, ali onu koja ti zapali emocije, a ne kožu, prođu trnci čitavim mojim telom. Intenzitet svega: boja, ukusa, mirisa, kontradiktornosti koje u svojoj suprotnosti nekako dobiju smisao, čini da se osećam kao svoja na svome, bez obzira što ni likom ni stasom ne podsećam niti na Arapkinju niti ženu berberskog porekla. Ipak, nešto se tu poklapa i uklapa, nešto što me navodi da se duboko zagledam u sebe i povežem neke niti, otkrijem neke veze koje kao dokaz svog postajanja daju fotografije na kojima se savršeno uklapam u taj svet. Kao neko ko se bavi fotografijom, mnogo sam o sebi naučila posmatrajući svoje fotografije sa putovanja.

Marakeš, crveni grad, potpuno me je opčinio. Da li zbog paralele sa bojom moje kose i omiljene boje u mojim odevnim kombinacijama ili zbog vatrene energije koju ovaj grad koji živi i danju i noću, naizgled ludnice i haosa, ali kreativnog, nešto je što tako odlično podseća na moj unutrašnji svet. Uživala sam da se izgubim u Medini i njenim skrivenim i tajnovitim sukovima, isprobavajući začine, mirise, šarene marame i šalove, čarobne ćilime i tepihe, vešto izrađene ukrase i nakit i tako izgubljena u tom vatrometu svega, pronalazila iznova i iznova sebe. Šare na pločicama na zidovima riada i palata koje sam posetila kao neke tajne mape budile su i izazivale maštu koja je u mojim mislima oživljavala priče žena koje su tu živele vekovima unazad. Kao da je u svakoj šari utkana neka od njihovih čežnji koje su možda ostvarene, a možda i ne, nego isijavaju svoju strast i prenose je na nas koje sada, u ovom životu, možemo da ih ostvarimo. Davnašnju želju da kanom istetoviram svoje nadlanice i podlaktice ispunila mi je žena čije lice nisam videla, sakriveno iza marame, ali sam uživala u njenim veštim pokretima četkicom dok je od mojih šaka i ruku pravila mala umetnička dela. Uzbuđenje dok su ona nastajala na sred čuvenog trga Džema el Fna, dotaklo je duboko u meni potisnute želje da se kroz ovakav ritual spremam i prepuštam nekom novom životu i nekom slatkom pripadanju.

Zapadno kraljevstvo na samom zapadu uz Atlantski okean, kraljevstvo je argana i nadaleko čuvenog arganovog ulja koje žensku kosu učini privlačnom i atraktivnom na način na koji to svaka od nas žena želi. Skupo je i dragoceno jer je u svaku kap uloženo mnogo ručnog rada marokanskih žena i mnogo ljubavi, rekla bih, pa je zato i toliko delotvorno. Na samom zapadu se nalazi i Esauira, ribarski grad, grad umetnika i sanjara, grad koji je godinama inspiracija kreativnim stvaraocima svih vrsta umetnosti, a kada kročimo njegovim ulicama diveći se svim nijansama plavih ulaznih vrata u domove njegovih stanovnika, prepoznamo Igre prestola, Otelo, Čaj u Sahari, a prepoznamo i (zaboravljenu) životnu radost u očima ponekog deteta.

Snaga prirode je nešto što me uvek oduševi čak i više od samih genijalnih ljudskih kreacija. Ouzud vodopadi su posebna poslastica koju je priroda poklonila Božjoj zemlji Maroku jer svežinu koju daju okolini kamene crvene pustinje, simbolika je koju samo retki razumeju. Duga koja je svepristna ovu mističnost samo pojačava, a kupanje u ledenoj vodi pročisti vas i opusti do srži. Naročito vaše misli koje su uzavrele na visokim temeraturama, ali na visokoj frekvenciji njihovog kretanja.

Maroko će vas navesti da se preispitate zašto ste privremeno ili zauvek odustali ili bar smanjili intenzitet kojim živite svoje snove, svoj život i načine na koji iskazujete svoju radost. Podsetiće vas da se ne plašite i unesete jake boje u svoj život bez razblaživanja i rastvaranja jer ako niste živeli punim plućima i širom otvorenih očiju, pitanje je jeste li uopšte živeli ili samo životarili u pastelnim bojama.