PIŠE: SLAVICA POPARA JOVANOVIĆ
Sve što ću napisati kao „majstor igre″ biće za ovaj trenutak sada, jer mi se čini da ću već u nekoliko sledećih kao glasonoša večnosti u ljudskom otkriti sasvim novo iskustvo i još neku tajnu igre nazvane Život.
Kada mi je draga urednica poslala temu, samouvereno sam u sebi odmah pristala. Četiri naredna dana sam prećutala nad praznim papirom i činjenicom da pored svega doživljenog, proživljenog, učenog i nenaučenog, ne znam da li uopšte znam i da li će to biti toliko originalno i pametno da osvojim sve buduće čitaoce.
Sada sa mnogo godina burnog i raznovrsnog Života, svih mogućih sporazuma sa sobom, od kojih su neki pomagali, neki me ograničavali, neke sam kršila, neki me do neba uzdizali, potpisujem da se i dan-danas susrećem sa još nepoznatim njegovim delovima u okviru kojih mi je potrebno novo sagledavanje. Doduše, malo je lakše zbog iskustva, znanja, ali i godina.
Bog zna koliko je nas ljudi širom sveta pisalo na ovu temu. Neki javno, neki čitave knjige, a mnogi u svojim dnevnicima. Ja ih imam pet sačuvanih. Kada se vratim decenijama unazad, čitajući događaje i razmišljanja, sagledavajući svoje tvorevine, dolazim do zaključka da nigde ne mogu da krivim sebe, jer su mi sve odluke bile jedino rešenje za te i tadašnje događaje. I šta god da je tada bilo, sada nije moja istina. Možda je onda bilo tužno, tragično, ali sada mi je zaista smešno.
Životna igra ide kroz cikluse. Period moje ambicije da prisustvujem svim mogućim i nemogućim seminarima i učenjima iz oblasti joge. Pored firme koju i danas vodim, i u to vreme dva mala sina, putovala sam besomučno svuda gde sam uopšte mogla stići kolima. U toku jednog, retko dva dana, nekada 200 do 300 kilometara dnevno, sve do zvaničnog sertifikata i dokumenta kao međunarodnog instruktora joge. Tada je to bio napor, muka, borba, nerazumevanje sredine i okoline, a sada znam da ću zbog tih godina ostati verna igri do kraja života.
Tokom godina, primetila sam da postoji tesna veza između napora i humora, jer jedno prati drugo. Sve je to misterija. Jednako je pitanje i čudo zašto se uopšte smejemo, plačemo i ljutimo.
Dakle, sve je u periodima. Iz repertoara dela koja nisu standardna, osim profesionalnog bavljenja muzikom kao pop pevačica četiri pune godine, nailazi period škole jahanja u Konjičkom klubu Griva u mom gradu Čačku. Punimo desetu godinu i hiljade pređenih kilometara na mom Belcu uglavnom. Znate, sve provokacije u Životu pripomažu slavi. Negde u dubini svoga bića još uvek imam ideju da bih zbog mnogo čega trebala da budem slavna, ali mnogo mi je to ozbiljno, pa nisam. Ipak ne bih da uđem u taj zatvor.
Svakako sam se bavila i svojom profesijom umetnika primenjene umetnosti, mada u to vreme nije bilo razumevanja za moje napredne ideje. Povrh toga, direktor sam svog i nadasve poznatog Centra energije i lepote duše i tela ,,Leponoga Betty “ već pune 24 godine. Od svega sam učinila šta sam mogla i ostala i glumac i gledalac istovremeno.
Oslobođena, sada u svakom trenutku donosim izbor šta ću raditi, šta ću zadržati, šta odbaciti. Nisam pristalica jednoumlja ni oko ishrane, odevanja, suplemenata, hrono i keto dijeta, vremena za spavanje i jedenje, ukratko svega što se preporučuje za sve, iako nauka tvrdi da ne postoje dva ista bića na svetu.
Na kraju, reći ću vam da je za mene joga moj izraz, moja umetnost, izražavanje moga duha i sile koja ja jesam. Kada sam pomislila da sam predano učeći i radeći tu disciplinu dobro i mnogo naučila, shvatila sam da ništa ne znam i počela sam da je oblikujem onako iskreno kako je razumem i živim. Moja joga mnogima pomaže i dugo godina imam svoje grupe i uvek nove. Putujemo, družimo se, radujemo, a i saosećamo kada nije radost. Sa malo dobrih dela i puno duhovne prakse pristupam mudrosti joge i igram igru nazvanu Život. Naučila me je da zaronim u sebe i na sva pitanja nađem i odgovore. Svaki put kada je radim, ona je drugačija. Spaja vezanost i nevezanost i tu počinje Život. Istina je uvek u nama i pred nama, pa onda znaš da je sve uvek kako treba da bude. Ispunim se lepim jer je bolje i lakše, ispunim se ljubavlju jer to i jesam.
Pazite, mora BEZUSLOVNO da se vežba, jer čak i manje talentovano biće uz mnogo truda i upornosti može postati sasvim dobar majstor ove igre. Ako mislite da nije ostvarivo, verujte mi na reč, uvek i sve je moguće.
