„ŽENA JE ČOVEKOVA BUDUĆNOST“

PIŠE: ANIMA MUNDI
PHOTO: SUBOTICA.INFO

DR GORAN MAVRAK, SPECIJALISTA GINEKO­LOGIJE I AKUŠERSTVA U OPŠTOJ BOLNICI U SUBOTICI. O VAŽNOSTI GINEKOLOŠKOG PRE­GLEDA, PREVENTIVI I POROĐAJU, KAO I O PODIZANJU SVESTI ŽENA O SOPSTVENOM ZDRAVLJU U APRILSKOM BROJU RYL MAGA­ZINA KOJI JE POSVEĆUJEMO „MOĆI ŽENE“.

KADA BI TREBALO POČETI SA GINEKOLOŠKIM PREGLEDIMA I KOLIKO ČESTO BI TREBALO IĆI KOD GINEKOLOGA?

Prvi pregled kod ginekologa je poželjan nakon prvih polnih odnosa.

Na pregled se i ranije ide u slučaju da postoji zdravstveni problem, koji može da upućuje na genitalno poreklo kao što su neuredni i bol­ni menstruacioni ciklusi, izražena maljavost, gojaznost, bolovi u danjem abdomenu itd. Odlazak kod ginekologa može biti i u cilju sa­vetovanja i pre početka polnih odnosa. Prepo­ručuju se rutinski sistematski pregledi jednom godišnje, što naravno može i biti češće, ukoliko za to postoji medicinski razlog, ili u cilju save­tovanja.

DA LI SU ŽENE UPLAŠENE NA PREGLEDU?

Sigurno da postoji doza straha kod prvog pre­gleda, jer se pacijentkinje susreću sa pregle­dom kod kojeg može osetiti nelagodnost, a če­sto i osećaj manje boli.

Strah podstiču i razne priče iz okruženja, kao i izrazito nepovoljna zdravstvena situacija žen­ske populacije u Srbiji. Izražena stopa neplod­nosti, loše stanje u prevenciji mnogih bolesti, koje se vezuju za polnu prenosivost, kao i zbog prisutnog nezadovoljstva žena, loše hormo­nalne regulisanosti, te posledično bolesti jaj­nika.

Ako sve to dovedemo u jednačinu, imamo strah od nelagodnosti i bola kod pregleda, pa sve do straha od bolesti, koji pravi blokadu u razumnom poimanju sigurnosti i opuštenom odlasku kod ginekologa na rutinski sistemat­ski pregled.

Nažlost, mislim i da su sami lekari, zahvalju­jući pomoći medija u velikoj meri, zaslužni za takav odnos žena, stalnim upozoravanjem na obavezne preglede zbog mogućeg prisustva teže bolesti.

Svakodnevno samo objavljivanje vesti da je sada dozvoljeno i do 4 pokušaja vantelesne oplodnje kod svake normalne žene budi sum­nju i postavlja pitanje da li će i kod nje biti mo­guća spontana trudnoća.

Nekada su žene, ne tako davno, dolazile kod ginekologa sa samo jednim pitanjem – da li je sve u redu i mogućim malim strahom da li po­stoji neželjena trudnoća, a danas nas pacijent­kinje najčešće pitaju da li mogu ostati trudne, kao i pregršt pitanja da li smo sigurni da one ne­maju neku polu bolest ili cistu ili tumor… Razlika u ponašanju pacijentkinja na pregledu je što one sada u velikoj meri dolaze sa izraženim strahom za svoje zdravlje.

DANAS SE SVE VIŠE ŽENA U SRBIJI ODLUČUJE DA RODE U KASNIJIM GODINAMA, IZMEĐU 35-40 GODINA. DA LI POSTOJE IDEALNE GODINE ZA RAĐANJE ILI KADA SE ŽENA OSETI SPREMNOM?

Idealne godine ne postoje, idealno je kad se žena oseti spremnom da preuzme ulogu majke.

Tužno je to što se ta granica pomerila sa opti­malnih bioloških 20-ih na tridesete, čak i četr­desete. Okolnosti ne bi trebalo toliko da utiču na spremnost žena da se ostvare kao majke. I rani­je je bilo lošeg ekonomskog stanja, političke ne­stabilnosti, a ako baš hoćete i ratova, pa demo­grafska slika u Srbiji nikada nije bila ovako loša. Ovim pitanjem treba da se ozbiljno pozabavi šira društvena zajednica, uključujući sociologe i psi­hologe, koji bi mogli da analiziraju i daju rešenje za ovo stanje.

Ginekolozi, po ovom pitanju, svojom strukom mogu i treba da daju svoj doprinos.

KAKAV JE VAŠ OSEĆAJ KAO DOKTORA KADA SE ZAVRŠI POROĐAJ?

Uradili smo jako dobar posao i idemo dalje. Osećaj velikog zadovoljstva pri pogledu na no­vorođenče i još većeg na srećnu majku. Nakon skoro godinu dana iščekivanja i neizvesnosti, dočekala je da zagrli svoje dete. U tom trenutku, kompletna ekipa, kako god da se porođaj odvi­jao, oseća neizbrisivo zadovoljstvo. Posao gine­kologa-akušera se prvenstveno mora voleti, a u njemu se stvarno može uživati s obzirom na radost koju pruža.

TATA NA POROĐAJU – DA ILI NE?

DA – ako je tata razuman i korektan, sposoban da sagleda delikatnost situacije i ima neogra­ničeno poverenje u medicinsku ekipu, koja je u tom trenutku angažovana na porođaju.

Prisustvo budućeg tate je nesumnjivo pozitiv­no u smislu ohrabrenja i pružanja podrške, kao i osećaja sigurnosti porodilji.

NE – ako to nije u interesu struke, ili ako porodilja ne zahteva prisustvo. Samo porodilja je ta koja može zahtevati njegovo prisustvo na porođaju.

TEMA APRILSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSIV NAZIV „MOĆ ŽENE“ – U ČEMU SE OGLEDA MOĆ ŽENE?

„Žena je čovekova budućnost.“ – sumerska izre­ka

U ovoj kratkoj rečenici, izrečenoj u u jednom tre­nutku istorije, sadržana je sva moć žene.