ПИШЕ: МИА МЕДАКОВИЋ-ТОПАЛОВИЋ
ФОТОГРАФИЈЕ: РАЈКО КАРИШИЋ
Рајко Р. Каришић, рођен 05.11.1952. године у Бачком Добром Пољу (општина Врбас) где је стекао основно школско образовање. Гимназију „Жарко Зрењанин“ завршио је у Врбасу. Дипломирао је на Термоенергетском одсеку Машинског факултета Универзитета у Новом Саду.
Фотографијом је почео да се бави у Фото кино клубу „Машинац“ на Машинском факултету у Новом Саду од априла 1973. године.
До сада је имао преко 100 самосталних изложби, уз учешће на преко две стотине ликовних колонија и саборовања у земљи и иностранству.
Члан је УПИДИВ-а (Удружења примењених уметника и дизајнера Војводине) од 1998. године и УЛУВ-а (Удружења ликовних уметника Врбаса), као и УЛУПУДС-а (Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије), УНС-а (Удружења новинара Србије), Удружења уметника железнице Србије, Уметничког братства манастира Добрун. Био је члан Управног одбора Етнографског музеја у Београду 2013-2014. године. Члан Суда части УЛУПУДС-а у два мандата…
До сада реализовао 130 ауторских фотомонографијa и књига за друге уметнике и 19 (дeветнаест) минимонографија манастира и цркава Српске Православне Цркве.
За свој свеукупни рад на пољу уметничке и примењене фотографије добио је више награда од којих посебно издвајамо Вукову награду Културно-просветне заједнице Србије за 2010. годину, Годишњу награду УЛУПУДС-а за 2011., Октобарску награду града Врбаса за 2012. годину, Награду за животно дело УЛУПУДС-а, 2013. године, награду Златна Форма 22 УПИДИВ-а за 2014. годину за уметничку фотографију као и Трећу награде на међународном бијеналу акварела у минијатури у Мађарској. Добио је Плакету «Капетан Миша Анастасијевић» на нивоу Србије за 2017. годину, Награду за фотографију на Октобарском ликовном салону у Врбасу 2018. године као и награду «ГРАН-ПРИ» за фотографију на 21. Сремскокарловачком новогодишњем ликовном салону 2019. године. Добитник је Прве награде за серију акварела на 25. Сремскокарловачкој ликовној колонији акварела и цртежа 2021. године као и Награде за фотографију Пролећног ликовног салона УЛУВ-а у Врбасу 2021. године.
Добитник је и Награде града Београда Деспот Стефан Лазаревић за 2020. Годину.
Живи и ради у Београду.
КАКО БИ ОПИСАЛИ СЕБЕ КАО ФОТОГРАФА? КО ЈЕ РАЈКО КАРИШИЋ?
За две године ће бити пуних пет деценија како се континуално бавим фотографијом, тачније, од априла 1973. године, а од октобра месеца 1993. године сам потпуно посвећен фотографији. Када кажем, посвећен, онда то значи да сам се определио, остављајући при том своју струку машинског инжењера по страни, за фотографију. Од тада често говорим да у правом смислу речи живим од фотографије али и да, за то време, живим за фотографију. Тако је и дан данас. То је један квалитативан приступ који се разликује од осталих приступа када је посао у питању. Колеге и пријатељи ми често говоре да сам веома срећан човек јер радим посао који заиста волим и којем сам целим својим бићем посвећен. Када тако приступате ономе што радите онда нема никаквих препрека да се започети посао са великим задовољством и заврши… Од самих почетака бављења фотографијом сам, као и многи фотографи пре мене, а вероватно ће тако бити и после мене, „прележао“ све „дечије болести“ што се тиче рада у области фотографије. То значи да сам пролазио кроз многобројне фазе интересовања од уобичајене тзв. Лајф фотографије, портрета, документарне фотографије, архитектуре, спортске фотогрљафије као и из других области које сам упражњавао када сам се, један низ година бавио новинарством, као новинар и фоторепортер. Временом човек искристалише своја хтења и жеље које каналише у неколико праваца… Тога се и данас у својим, да тако кажем, зрелим годинама, придржавам покушавајући да оставим иза себе довољан број књига које ће на најбољи начин говорити о мени као једном од стваралаца у области фотографије…
Ето, то би био укратко одговор на Ваше питање: „Ко је Рајко Каришић?“.
ВЕЛИКИ ДЕО КУЛТУРНИХ ДЕШАВАЊА ПРОПРАТИТЕ КРОЗ ОБЈЕКТИВ ВАШЕГ ФОТО-АПАРАТА. НЕКИМ ЉУДИМА СТЕ ПРОЗОР У СВЕТ.
Да, то сте добро приметили. Како сам већ рекао ускоро ће се напунити пуних пет деценија дружења са фотоапаратом. И, наравно, после толико времена фотоапарат вам дође некако као саставни део гардеробе – нигде не идете без њега. И, управо захваљујући тој стеченој навици, често сам у прилици да многе догађаје забележим на моју радост, радост актера догађаја и у задње време, од када сам постао активан на друштвеним интернет мрежама, мојих виртуелних, и не само виртуелних, пријатеља. Посебно ме радује чињеница да се управо оваквим објавама на друштвеним мрежама догађаји, првенствено они из културе, попут изложби уметничких остварења, предавања, концерата и сл. на једноставан начин приближавају и онима који нису у могућности да истим лично присуствују. Верујте ми на реч, веома ме радују коментари готово са свих континената где се налазе наши људи у расејању који прате моје објаве и од којих, већина њих, искрено кажу да сам ја њихов „прозор у свет“ у свет догађања на нашој културној сцени и не само културној… То је једна врста признања за мој дугогодишњи рад и уједно и својеврстан подстрек да са таквим својим ангажовањм и даље наставим…
ДОБИТНИК СТЕ НАГРАДЕ ГРАДА БЕОГРАДА „ДЕСПОТ СТЕФАН ЛАЗАРЕВИЋ“ ЗА 2020. ГОДИНУ У СКЛОПУ ПРОСЛАВЕ „ДАНИ БЕОГАДА 2021.“ ПОД СЛОГАНОМ „КУЛТУРА ЈЕ ПОБЕДНИК“ ШТА ЗНАЧИ ТА НАГРАДА ЗА ВАС И У КОЈОЈ КАТЕГОРИЈИ СТЕ ЈЕ ОСВОЈИЛИ?
19. априла је у бившем Сава центру била организована додела Награда града Београда за 2019. и 2020. годину. Спојене су доделе за две године јер због познате епидемиолошке ситуације у нашој земљи и у целом свету прошле године Награда за 2019. годину није додељена. Од ове године Награда града Београда носи нови назив Награда „Деспот Стефан Лазаревић“ и она је додељена у 22 категорије. Са великим задовољством могу да кажем да сам и ја, ове године, био један од лауреата ове престижне награде коју сам добио у категорији „За ликовно и примењено стваралаштво, визуелне и проширене медије“. Награда ми је додељена за реализовану самосталну изложбу фотографија од десет остварених циклуса фотографија у „Галерији 73“ током октобра прошле, 2020. године. Посебно ме радује чињеница да је петочлани жири једногласном одлуком мени доделио ово веома престижно признање које град Београд додељује. Као и свака награда која, на неки начин потврђује квалитет и вредност онога због чега вам је додељена, обавезује на даљи рад, на даље доказивање својих вредности и истрајавања у остваривању ваших жеља и циљева у овој области. Искрено речено, никада до сада нисам нешто радио да бих био награђиван или похваљиван, једноставно, све то је произилазило из једног веома коректног и, рекао бих пре свега, професионалног односа према послу за који сам се определио а то је – фотографија. Додао бих да је за све ово потребно неколико елемената: Богом дани дар, љубав и потпуна посвећеност! Само уз ова три елемента човек може очекивати квалитетне резултате свога вишедеценијског рада…
ПРЕ НЕКИ ДАН ЈЕ ИЗШАО ИЗ ШТАМПЕ ВАШ „ИЛУСТРОВАНИ КОРОНА ДНЕВНИК 2020“ НА 240 СТРАНИЦА. ЛЕЖАЛИ СТЕ У ШТАРК АРЕНИ ЗАЈЕДНО СА СВОЈОМ СУПРУГОМ ЈЕР СТЕ БИЛИ ЗАРАЖЕНИ КОВИД 19 ВИРУСОМ. КАКО СУ ИЗГЛЕДАЛИ САМИ ДАНИ У БОРБИ СА СОБОМ И ВИРУСОМ? СА ПУНО ЉУБАВИ СТЕ ОПИСИВАЛИ ВАШ БОРАВАК И ПОМОЋ ЛЕКАРА И МЕДИЦИНСКОГ ОСОБЉА И СВЕ ТО ДЕЛИЛИ СА НАМА НА ВАШЕМ ФБ ПРОФИЛУ.
Ууух… При самој помисли на мој Дневник вратим се брзином светлости у сећања на наш боравак у Привременој ковид болници у Штарк Арени… Мало је простора овде да бих могао све то да пренесем и дочарам… Зато сам се и определио да напишем тај Дневник. Идеја ми је дошла управо током боравка и мога, готово свакодневног, „извештавања“ са лица места на Фејсбук друштвеној мрежи. Знате, морам да признам, да је још током првог дана боравка у болници у мени прорадио „црв“ професионалца и фоторепортера… Уз то, ту моју идеју је подгрејала чињеница да, до мог и супругиног хоспитализована, у средствима информисања није било, да сам ја видео, конкретних информација са „лица места“ како се то каже. Е, пошто сам ја сада на том „лицу места“ догађаја, не као посматрач, већ као један од петсто и нешто лежећих болесника, реших да мало нашу јавност, која је иначе била подељена када је у питању баш корона вирус Ковид 19, мало информишем „из прве руке“ како се то каже. Да сам у томе потпуно успео најбољи доказ су многобројне речи подршке и захвалности на друштвеној мрежи од којих сам неке, наравно не све, приказао управо у овом мом „Илустрованом корона дневнику 2020.“ Само да напоменем, сама књига је састављена из три поглавља: први, дневнички записи које сам свакодневно водио од почетка успостављања Ванредносг стања у земљи до његовог окончања, 06.05.2020. године, други, моје активности током летњих месеци које су, иначе, биле редуковане због тешког епидемиолошког стања у земљи и, трећи део, од почетка новембра месеца када смо, супруга и ја, сазнали да смо позитивни на овај вирус. У том делу се експлицитно помиње и наш боравак у Ковид болници Штарк Арена и све оно што је везано за боравак, и, касније, након доласка кући и опоравак. Последњи дан којим је овај Дневник и завршен био је 31. децембар када смо ипратили Стару и закорачили у Нову, 2021. годину… Сви ти унети подаци, моја размишљања, рад и кретања су богато илустровани са фотографијама, наравно, мојим…
ГДЕ И КАДА ЋЕ БИТИ ПРОМОЦИЈА „ИЛУСТРОВНОГ КОРОНА ДНЕВНИКА“?
На ово питање у овом моменту нисам у стању да дам конкретан одговор из једног простог разлога што сам овај Дневник одштампао у свега неколико примерака са којима ћу пробати, да у наредном периоду, пронађем неког од Издавача, наравно, ако неко под њих буде заинтересован да јавности и крајњим конзументима, читаоцима, пласира ову, рекао бих веома јединствену и специфичну причу која је попримила, на крају, поред дневничких и фото-записа и један посебан вид документа једног времена, године, која је по много чему, за све нас, била посебна. Рекао бих: Не поновила се!
КАКО БИРАТЕ ПРОЈЕКТЕ НА КОЈИМА ЋЕТЕ РАДИТИ? ИЛИ ПРОЈЕКТИ ИЗАБЕРУ ВАС?
Искрено мислим да сте у самом питању дали и одговор. Да, пројекти мене изаберу да их реализујем. Звучи мало неставарно али је у стварном животу управо тако. Раније сам много размишљао шта и како да урадим. Временом су се, уз стечено огромно искуство, ствари почеле мењати тако да ми није било потребно много времена да се определим за реализацију неке од идеја којих ми никад није недостајало. И, временом једна идеја рађа другу и тако се прави неки низ који постаје континуитет у мом раду и стваралаштву… И, оно што ме као ствараоца посебно радује је чињеница да већ дуги низ година немам празног хода. Да је то тако најбоља потврда су број реализованих књига и монографија, књижица за цркве и манастире Српске православне цркве, број реализованих изложби, ликовних колонија и саборовања…
ТЕМА МАЈСКОГ ИЗДАЊА МАГАЗИНА НОСИ НАЗИВ „ЦВЕТАЈ, ЛИСТАЈ, БЛИСТАЈ“ КАКО ВАМ СЕ ЧИНИ ОВО НОВО ПРОЛЕЋЕ 2021. ГОДИНЕ?
Морам признати да Вам је назив теме часописа изванредан! Ово ме мало подсећа на ону изреку „На крају тунела светлост!“ Овај претходни период у којем смо сви имали своје страхове, наде и жеље ме подсећа управо на тунел из којег полако излазимо у светлост која нас очекује! Свако пролеће је ново пролеће, са новим мирисима, новим погледима, рађањем нових љубави, радосним дечјим гласовима који се буде са природом, уметницима који у њему траже нову инспирацију после „зимског сна“, са људима на чијим лицима почиње да се виђа пролећни титрај унутрашњег задовољства, са јоргованима који нам нештедимице дарују своје пролећне мирисе и лепоту погледа, на…
И на крају бих ову моју причу да завршим са слоганом овогодишњих Дана града Београда „Култура је победник“ којем бих додао и чувену Хипократову изреку: „Ars longa, Vita brevis!“ (Уметност је дуга, живот је кратак!).
