PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
INTERVJU: MARKO OBRADOVIĆ EDGE
FOTOGRAFIJE: MARKO OBRADOVIĆ EDGE
MARKO OBRADOVIĆ EDGE, MULTIDISCIPLINARNI UMETNIK KOJI SE U SVOJOJ DOSADAŠNJOJ KARIJERI PORED UNUTRAŠNJE ARHITEKTURE ZA KOJU SE ŠKOLOVAO NA FPU U BEOGRADU NAJMANJE BAVIO OVOM STRUKOM. ONO PO ČEMU JE SVOJSTVEN JE DA ONO ŠTO MU JE POSLOVNA SVAKODNEVICA KOMBINUJE SA VELIKOM LAKOĆOM I SLALOM VOZI KROZ SVE TE SRODNE GRANE UMETNOSTI. GRAFIČKI, INDUSTRIJSKI DIZAJN I FOTOGRAFIJA SU JEZIK KOJI JAKO TEČNO GOVORI U SPORAZUMEVANJU SA MNOGOBROJNIM KLIJENTIMA TOKOM DANA. PREKO DANA RADI KAO ART DIRECTOR U FIRMI FITPASS, DOK NOĆU IZA SEBE OSTAVLJA NEVEROVATNE FOTOGRAFIJE SA MNOGOBROJNIH MUZIČKIH FESTIVALA KAKO U NAŠOJ TAKO I U ZEMLJAMA EVROPE. 25. FEBRUARA 2020. GODINE IMAĆE SVOJU 5. SAMOSTALNU IZLOŽBU FOTOGRAFIJA U PROSTORU BW EXPERIENCE (GALERIJA PROGRES) KNEZ MIHAILOVA 27, U ORGANIZACIJI GALERIJE ŠTAB I KVART BW, SA POČETKOM U 20 ČASOVA. NA PRVI POGLED SKROMAN DEČKO IZ KRAJA, A ONDA KADA GA BOLJE UPOZNATE KROZ NJEGOVE RADOVE I POSLOVNU DIMANIKU UOČAVATE SKRIVENOG TIGRA. MARKO OBRADOVIĆ EDGE ZA RYL MAGAZIN.
MARKO DA LI SI SANJAO KAO MALI DA ĆEŠ PRAVITI OVAKO MOĆNE I FILMSKE FOTOGRAFIJE? TAČNIJE O ČEMU SI SANJAO KAO DEČAK KOJI JE HODIO ULICAMA BEOGRADA A DANAS SVETA?
Definitivno i tada, a i sada da na neki način sačuvam kod sebe tj. zabeležim ono što vidim da je zanimljivo oko mene. Fotografija me je ceo život privlačila ali da se ozbiljno bavim njome sam se osmelio tek pre 7-8 godina. Naravno da sam u ovom rasponu retko koju zanimljivu ulicu Beograda izostavio da fotnem, ali ono što je zajimljivo kao dečak sam već od 2. osnovne krenuo u slikarsku koloniju i dosta motiva Beograda kojeg danas zabeležim aparatom sam zapravo crtao i slikao (temperama) u osnovnoj i ti radovi su dobiji nagrade na gradskim i regionalnom takmičenjima. Želja mi je da se vratim na crtanje rukom i da nekako to inkorporiram u neki lični izraz sa fotografijom.
MNOGE FOTOGRAFE PITAJU DA LI SE MOŽE ŽIVETI OD FOTOGRAFIJE. ŠTA TI KAŽEŠ NA TO?
Naravno da možete od bilo kog posla živeti ukoliko istrajete i ukoliko nađete način da napredujete. Bez obzira što fotkam od srednje škole gde sam imao i fotografiju kao predmet, ozbiljno bavljenje fotografijom u smislu posvećenosti desilo se tek 2015. godine. Pre toga je sve bilo kao dopuna nekog grafičkog, enterijerskog ili industrijskog dizajna. Pošto sam kasno počeo osećao sam se da dugujem sebi da istrajem. U početku sam fotkao žurke i koncerte koje sam želeo da čujem i to besplatno u smislu – za sebe i svoj page. Stavljao bih veliki Deadline Design Studio logo u ćošak i kačio te fotke isključivo kod sebe. Prvom prilikom kada je neko poželeo te fotke da mu prosledim bez logotipa i ja to naplatio, otpočela je životna etapa iz naslova pod nazivom – “možda može i da se živi od fotografije”
MISLIM DA SU SVI MUZIČKI FESTIVALI TVOJI NA BALKANU. POKRIVAŠ IH SVOJIM OBJEKTIVOM I DRAMATIČNIM VIĐENJEM, GOTOVO ERUPTIVNIM, SVAKOG KONCERTA?
Energija koju možete da zabeležite na nekom festivalu kroz fotku u prvoj desetinki sekunde je neuporediva sa bilo kojom drugom fotografijom po meni. Zamislite da ste uhvatili na fotografiji masu od 40.000 ljudi kako dižu ruke, izvođača u ekstatičkom nastupu, popaljena svetla tj. blajndere i neki piro efekat koji traje dugo koliko traje treptaj oka. Sve to na jednoj slici. Imam tu sreću da sam prošlog leta uspeo da zabeležim ovakve fotke sa preko 20 festivala. Ove sezone koja počinje uskoro će ih biti još više.
KOJI BI BIO TVOJ ZAŠTITNI ZNAK U FOTOGRAFIJI? DA LI IMAŠ NEKI LAJT MOTIV KOJI SE PONAVLJA A MI GA NE VIDIMO?
Definitivno konstantan trud da se zadovolji neka simetrija na slici, to je toliko otišlo u neku igru da sam sam sebi zadao stilsku vežbu. Naime, zadnjih 9 fotki na instagramu su smeštene u repetativnu formu kvadrat, krug i trougao, i tako puta 3. Lako se primeti ako ih gledate zajedno u gridu.
JARKOST BOJA JE PREDOMINANTAN NA TVOJIM FOTKAMA. U ČEMU JE TAJNA TVOJE FOTOGRAFIJE?
Dosta toga potiče od samih parametara na aparatu tj. pripreme za fotku. Retko kada fabrikujem boje koje se ne nalaze ispred objektiva već ih samo kasnije naglasim . Ranije sam dosta robijao tzv. orange & teal postprodukciji, što je u nekom momentu postao globalni trend, ali sam se kroz praksu pronašao u tome da zadržim jarke crvene i plave tonove bez da narušim zapis i oštrinu slike u tim zonama.
SVE VIŠE POZNATIH BRENDOVA TE ANGAŽUJU DA IM OSMISLIŠ MARKETINŠKE VIZUELNE KAMPANJE. PONOSAN?
Jako sam ponosan iz razloga što mi se pruža prilika da kreativno objedinjujem više strana dizajna i fotografije kako bih brendu za koji radim u tom trenutku mogao da ponudim jedan sveži neponovljiv pristup. Tzv. Cross branding mi je specijalnost, tačnije način da recimo na jednom vizualu objedinim više brendova koji međusobno nisu konkurencija na način da nikome ne smeta. Ovakav pristup je isključivo za fotografije prilagođene mom instagramu i brendovima se to dopada jako.
FOTKE NASTALE IZ FOTO-APARATA VS. MOBILNOG TELEFONA. MRTVA TRKA ILI KO VODI I ZAŠTO?
Aparat će i dalje prednjačiti u smislu sirove fotografije koja ima mnogo više mogućnosti za dalju obradu. Ovo se posebno odnosi na noćne fotke iz ruke, mada mobilni telefoni poput Honor-a imaju opciju night mode gde sko savršeno mirno držite telefon ili imate stativ i subjekat se ne pomera vi možete dobiti jako kvalitetnu noćnu fotku. Najveća prednost tzv. mobilne fotografije se ogleda u tome da ukoliko se nešto iznenada dešava a vi nemate aparat pri ruci, takav momenat možete zabeležiti i sa telefonom i uz pomoć dalje stručnije obrade dobiti fotku koja donekle parira fotografiji sa aparata.
IMAO SI VEĆ 4 SAMOSTALNE IZLOŽBE FOTOGRAFIJA U BEOGRADU, KRAJEM FEBRUARA OČEKUJEMO I TVOJU 5. IZLOŽBU U GALERIJI PROGRES. KOJIM JUNACIMA ĆEŠ OBOJITI GALERIJSKI PROSTOR GALERIJE. REKAO SI MI DOK SI STUDIRAO DIZAJN, SANJAO SI DA JEDNOGA DANA IZLAŽEŠ U GALERIJI „PROGRES“ SAN SE OSVARUJE…
To je tačno. Galerija „Progres“ mi je neostvarni san iz studentskih dana i evo baš u ovom mesecu imam to zadovoljstvo da 5. po redu izložbu pod nazivom „People Of“ predstavim baš u ovom prostoru i to na dan svog rođendana 25. februara. Ko me zna i poznaje iole moj rad, zanće da će biti izložene fotke ljudi sa mojih proputovanja svetom. Više o tome isključivo kroz sliku taj dan na samoj izložbi.
TEMA FEBRUARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „IZA KULISA, U SRED SRCA“. ŠTA TI LEŽI NA SRCU? KOJI SU DALJE PLANOVI U 2020. GODINI?
2019. godina je bila jako naporna, ali i jednako uspešna i samo mogu reći da mi velika količina posla nije teško pala jer sam zaista užavao radeći sve što volim. Dosta posla, dosta festivala, dosta putovanja i dosta zanimljivih klijenata koji mi predstavljaju kreativni izazov. Šta čovek više može da poželi sem da u 2020. bude sve isto ako ne i bolje.