recimo Zbignjev
ti se već drugi put isto zoveš
to nam svima olakšava
rečeno je da za nekog vremena ima
ali – kada i gde – nismo čuli
nalećemo na reči kao na oštro,
mnogo masnog crvenog
biva uz naše imenice zalepljeno
tako po svetu raznosimo krivice i opaske
a onda pljusak objasni svoje delo
kao himna, plačno
kratko služimo na čast
na mestu voljno
u mislima otrgnuti od poretka
ne bojimo se da nema ničeg
izvestan broj prošlih
i svetlosnih godina
razdvaja nas od laveža psa
poslatog u svemir
da nahrani ljude
ima u tome neki bezdan
veći od svih drugih
i u njemu ima mnogo nas
bez posebno lakih noći
što kao psi lažemo da nismo gladni
Zbignjev, javi se
niko nas više ne zove
to nas sve do ničeg olakšava
NEMANJA DRAGAŠ