UMETNIK POSVEĆEN SAMO UMETNOSTI

PIŠE/FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: MARIJA ĐURIĆ, MIROSLAV RODIĆ, MILOŠ NOVAKOVIĆ

RYL MAGAZIN I RADISSON COLLECTION OLD MILL HOTEL U BEOGRADU NASTAVLJAJU ZAPO­ČETU SARADNJU IZ 2020. GODINE. NA DORUČKU SA UMETNICIMA, PREDUZETNICIMA, PISCI­MA, SLIKARIMA, SKULPTORIMA, UREDNICIMA MAGAZINA, MODNIM KREATORIMA. PRIČAMO I PROMOVIŠEMO LEPE TEME, INTERESANTNE LJUDE, JUNAKE KOJI SVOJIM STAVOM I RADOM OTVARAJU NOVE PROSTORE ZA PROMIŠLJANJE I STVARANJE.

JUNSKO JE JUTRO, NA DORUČAK SU MI STIGLI GOSTI IZ VALJEVA, KRAGUJEVCA I BEOGRA­DA. RADISSON COLLECTION JE UVEK NA VISINI ZADATKA – OD USLUGE, PREKO AMBIJENTA, DO SUSRETLJIVOSTI.

MARIJA ĐURIĆ je istoričarka umetnosti koja trenutno obavlja funkciju direktor­ke Moderne galerije Valjevo. Nakon osam godina sticanja iskustva i ulaženja u svet umetnosti fantastike, došla je na poziciju sa koje nastavlja put koji je Ljuba Popović započeo pre 39 godina osnivajući Modernu galeriju Valjevo.

MIROSLAV RODIĆ je istoričar umetnosti, koosnivač Fondacije Mira Brtka. Tokom 45 godina rada na polju kulture, učestvovao je u realizaciji skoro 1000 projekata u Jugoslaviji, Srbiji i inostranstvu. Bio je direktor Jugoslovenske umetničke galerije u Beogradu koja je 2006. godine promeni­la naziv u Nacionalna galerija. Danas radi na promovisanju vrhunske vrednosti i au­tentičnog stvaralaštva domaće i inostrane umetničke scene, savremenog menadž­menta u kulturi, kao i unapređenju kulture, nauke i obrazovanja.

MILOŠ NOVAKOVIĆ je osnovno akadem­sko obrazovanje stekao na Univerzitetu u Kragujevcu. Radnu biografiju čini upravl­janje u više kompanija u Srbiji u oblastima IT struke, komunikacija, usluga od javnog značaja. Period od prethodnih desetak go­dina je posvećen ličnom razvoju i radu u Nemačkoj i Španiji u oblastima menadž­menta kompanija u proizvodnom i logistič­kom sektoru. Svetlost u umetnosti je spoz­nao van Srbije i posvetio se isključivo toj oblasti.

Kako ste se odlučili za umetnicu koju pred­stavljate i promovišete u javnosti?

Marija Đurić: U proteklih osam godina istražujući umetnost metafizičkog ili popularno nazvanog fantastičnog slikarstva na prostoru nekadašnje Jugoslavije, primetila sam da se mali broj umetnica opredeljivao za pomenuti način izražavanja. Iako je upravo jedna žena preteča ove vrste umetnosti (mislim na Mile­nu Pavlović Barilli), druga bila istaknuta člani­ca Mediale (Olja Ivanjicki), nakon toga su se umetnice tek sporadično pojavljivale u ovom svetu. Od mlađih, izdvojila bih Kristinu Pirko­vić. Kristina je jedna od onih umetnica koje nisu ušle u svet fantastike, niti se pronašle u njemu, ona je jedna od onih koja je rođena i živi u tom svetu od početka svog likovnog iz­ražavanja. Smatram da vreme njene najbolje umetnosti tek dolazi iako je već sada veoma uspešna i priznata.

Miroslav Rodić: Poznato je da sam ceo svoj radni vek proveo u Nacionalnoj galeriji. Nepos­redno pre odlaska u penziju, susreo sam se sa umetničkim stvaralaštvom Mire Brtke, koje je u meni izazvalo nesvakidašnju zbunjenost i di­lemu kako je moguće da jedna multimedijalna i multidisciplinarna, uistinu evropska umetni­ca, osim u uskom krugu istoričara i teoretiča­ra umetnosti, ostane nedovoljno poznata široj javnosti, posebno što je ona krajem ’60-ih i ’70-ih godina prošlog veka redovno izlagala na svim značajnim jugoslovenskim likovnim salo­nima i smotrama. Što sam više tražio smislene odgovore, to sam dublje uranjao u inovativnu kreativnost, estetiku, pa i u moralnost brojnih heterogenih opusa koji čine jedinstveni umet­nički univerzum Mire Brtke.

Ova umetnica učinila je da ostatak mog vre­mena bude posvećen njoj i njenom stvaralašt­vu.

Miloš Novaković: Tamara Rogović je umetni­ca sa izuzetnom perspektivom, jedinstvenom i vrhunskom biografijom kakva se retko može sresti. Njeno obrazovanje pokazuje da su za izuzetno nadarene osobe mogućnosti skoro neograničene, ako postoji rad koji dopunjuje talenat. Prva samostalna izložba sa 12 godi­na, početak univerzitetskog obrazovanja sa nepunih 14 godina života, postakademske stu­dije započete sa 18 godina na Univerzitetu u Edinburgu i sticanje zvanja magistra nauka vi­zuelne umetnosti sa 20 godina, kao najmlađa na svetu, mnogobrojni naučni radovi, izložbe i celokupan rad umetnika koji je istovremeno i naučnik, istraživač, izdvajaju Tamaru kao osobu izuzetnih potencijala. Velika je i izuzet­na prilika za saradnju s nekim poput nje, ali je istovremeno i ogromna odgovornost. Tamara kao umetnica koja do sada nije komercijalizo­vala svoja dela nego je bila posvećena obra­zovanju i ličnom razvoju postaje ne samo bu­dućnost svetske umetnosti, već je deo stvar­nosti umetničkog i kulturnog sveta, naročito u zemljama gde je studirala i radila (Francuska i Engleska).

S obzirom na njene radove u oblasti slikarst­va, ali i vizuelne umetnosti uopšte, teško je su­mirati Tamarinu biografiju u par rečenica, pa preferiram da publiku, posmatrače i čitaoce, uputim da njeno ime i prezime ukucaju u bilo kom pretraživaču i da se pripreme na veći broj nesvakidašnjih činjenica.

Koji projekti su pred vama?

Marija Đurić: Moderna galerija Valjevo do kraja godine ima u planu još četiri izložbe. Već 15. juna otvaramo izložbu slika i crteža Dejana Ulardžića, kraj leta je rezervisan za novi ciklus slika Marka Tubića, jesen za crteže Uroša Toš­kovića iz privatne kolekcije Nenada Radovića i kraj godine za jedno iznenađenje, odnosno iz­ložbu skulptura umetnice čije ime ne bih sada da otkrivam. Pred nama je veoma aktivan pe­riod koji nas uvodi u narednu godinu jubileja – 40 godina od osnivanja.

Miroslav Rodić: Retrospektivna izložba „MIRA BRTKA – BUDUĆNOST JE IZA NAS“ je projekat pred nama, jer će se održati u ter­minu od 11. jula do 15. septembra 2024. go­dine u jednoj od najprestižnijih muzeoloških institucija kako u Italiji tako i u Evropi, u Na­cionalnoj galeriji moderne i savremene umet­nosti u Rimu. Institucionalna zainteresovanost i podrška Ministarstva kulture Republika Srbije i Italije učinila je da ovaj kulturološki projekat dobije karakter kulturne diplomatije, koji će doprineti unapređenju bilateralnih odnosa iz­među naših zemalja.

Miloš Novaković: Izložba „Zemljakinja“ i per­formans „Momentum“ izveden prilikom otva­ranja prve prodajne izložbe u Aleksić galeriji je deo aktivnosti koje su realizovane kao projekat koji je Tamara želela da napravi u zemlji gde je rođena. Izložba je formirana sa osam slika na platnu i performansom kao grupnim misa­onim eksperimentom koji je deveto delo izlož­be. Organizovanjem prve prodajne izložbe na svetu baš u našoj zemlji želimo da pokaže­mo da su izuzetni događaji mogući na našim prostorima, da su dela i njihova postignuća uvek i isključivo zavisna od moći ideje koja ih stvara, a ne od geografskih definicija porekla i činjenica koje su vezane za ekonomske detal­je okoline. Time želimo da pružimo značajnu perspektivu svim mladim umetnicima sa naših prostora, perspektivu koja nije ograničena fak­torima, već se definiše voljom. Uz izložbu je priređen video materijal sa samog otvaranja, snimak performansa sa posetiocima galerije, kao i katalog u kome se nalazi recenzija iz­ložbe čuvenog Colina Sandersona, vlasnika i direktora Summerhall projekta iz Edinburga. Svi detalji o izložbi su dostupni u sredstvima javnog informisanja, na internetu i mnogobroj­nim portalima koji pokrivaju umetnost kojom se svi bavimo.

Kako vidite rad sa istoričarima umetnosti starije i mlađe generacije?

Marija Đurić: Kao kustos i urednik kataloga Moderne galerije Valjevo, imala sam priliku da sarađujem sa kolegama različitih generacija. Od starijih se dosta može naučiti, dok su mlađi prilagodljiviji novim načinima prezentovanja savremene umetnosti.

Miroslav Rodić: Vi možete posvećeno u sa­moći da izučavate istoriju umetnosti, međutim kada radite u ustanovi kulture, normalno je da na raznim kulturološkim projektima imate ko­munikaciju i saradnju sa kolegama svih uzras­ta. Imam utisak da me doajen naše stuke, moj profesor Jerko Ješa Denegri sa Filozofskog fa­kulteta, odseka za istoriju umetnosti, još uvek kao mentor nadgleda, spreman da se odazo­ve i angažuje ako za to postoji potreba. Imati takvog teoretičara i istoričara umetnosti pored sebe je pokazatelj da ste na dobrom putu. I sada postoji potreba da se sa profesorom kon­sultujem, tako da je među prvima bio pozvan prilikom osnivanja Fondacije Mira Brtka.

Miloš Novaković: Rad sa istoričarima umet­nosti je ponekad izazovan, ali je uvek takav da donese prijatan osećaj da radite pravu stvar. Na početku i na kraju svega razumemo da svi radimo na istoj stvari, a u svemu onome što se nalazi između toga uspevamo da kroz različi­tosti izuzetno napredujemo. Moja iskustva su pozitivna, svaka saradnja uvek ima neki svoj nov, prijateljski i razumevajući ton, koji pods­tiče shvatanje da svi radimo nešto lepo, da se bavimo nečim što pridonosi stvaranju novih vrednosti za sve nas. Ne bih delio istoričare prema razlici u godinama, već prema iskust­vu doživljavanja novih mogućnosti u svetu u kome je već sve ispričano i stvoreno.

Kako vidite srpsku slikarsku scenu i da li nam nešto od institucionalne podrške ne­dostaje ili šta je to što bismo mogli da izg­radimo?

Marija Đurić: Muzej fantastike (smeh). Sr­pska likovna scena i umetnici koje pratim su jedinstveni i veliko su blago naše zemlje, ali oni koji su izabrali da stvaraju u Srbiji su slabo prepoznati na svetskoj likovnoj sceni. Mislim da je potrebna veća finansijska podrška njiho­vim projektima, kao i institucionalna podrška da predstave svoj rad u inostranstvu.

Miroslav Rodić: Moj stav je da naša artistič­ka scena ni u čemu ne zaostaje za svetskim tokovima savremene umetnosti. Što se tiče institucionalne podrške, nje nikad dosta, tač­nije novca za kulturu. Evidentno je da se za potrebe kulture izdvaja nedovoljno finansij­skih sredstava iz budžeta Republike Srbije. Da bi se nešto promenilo, neohodno je razviti svest o značaju i mestu kulture u svim sfera­ma društvenog života. Kada kultura bude na pijedestalu sa kojeg će zračiti i uticati na naše živote, znaćemo da smo bogato društvo.

Miloš Novaković: Ovo je izuzetno široka ob­last za tekstualno razmatranje. Institucionalna podrška postoji samo za pojedinačne srećnike koji su pre spoznaje ovog tipa sreće prošli gol­gotu sazrevanja i stasavanja u usko definisa­nim pravcima razvoja i obrazovanja i time iz­gubili na širini i razvoju talenta. Još manji broj umetnika je u svemu ovome uspeo da se iz­digne i ostvari kao samodovoljna jedinka koja ima perspektivu da postane institucija. Mi kao društvo možemo mnogo misaono, ali konkret­ni dometi su ograničeni i najčešće uslovljeni podrškom države u kojoj živimo, pa samim tim i teško ostvarivi. Još uvek ne vidim modalitet u kom više ljudi može da dobije institucionalnu podršku za rad i razvoj talenata po nekoj već utvrđenoj liniji koja će istovremeno nuditi više benefita.

Gde je srpska savremena umetnost u od­nosu na svetsku?

Marija Đurić: Mi još uvek cenimo umetnost i tu je naša prednost. Srpska savremena umet­nost još uvek nije pod uticajem tržišta, dok za svetsku to ne mogu da tvrdim. Mislim da svet umetnosti ne poznaje granice. Prepoznaje se nasleđe i teme koje su karakteristične za od­ređeno podneblje, ali smatram da mi imamo umetnike koji su u rangu sa najvećim svetskim imenima, samo je pitanje institucija i nas koji se time bavimo kako ćemo ih promovisati.

Miroslav Rodić: Bojim se da nisam meroda­van da vam odgovorim na ovo pitanje. Među­tim, raduje me jedna činjenica, a to je da ve­like zapadnoevropske muzeloške institucije usvajaju novu praksu, odnosno otvaraju svoja vrata za nova odeljenja i zbirke umetničkih dela stvaralaca iz istočnoevropskog bloka, jer umetnost ne poznaje granice.

Miloš Novaković: Umetnik govori svojim deli­ma, talentom i umom u činu stvaranja dela. To je gromoglasan urlik trijumfa uma nad saz­nanjem bitisanja potencijalnog odgovora na uspešno postavljena pitanja. Snaga je nesag­lediva, posebno umetnika koji su posvećeni samo umetnosti, a ne i borbi za preživljavan­jem.

Gde vidite svoje projekte za pet godina?

Marija Đurić: Nadam se u novom prostoru koji će biti po savremenim muzeološkim meri­lima prezentovanja umetničkih dela. Moderna galerija Valjevo je odavno prevazišla prostor u kom se nalazi i nadam se da ćemo uskoro moći da se pohvalimo novim prostorom koji će nam omogućiti da se dalje razvijamo kao je­dinstvena institucija u ovom delu Evrope koja je prepoznata kao „hram fantastike“.

Miroslav Rodić: Fondacija Mira Brtka ispu­niće smisao svog osnivanja onog trenutka kada umetnička dela Mire Brtke budu izložena u Centru Žorž Pompidu – Boburu, Tejt galeri­ji, MoMi, kao svetsko umetničko nasleđe. Ako vam sad ova izjava zvuči nestvarno, dozvolite mi da vas povremeno probudim pozivom da prisustvujete svečanom otvaranju retrospek­tivne izložbe „MIRA BRTKA – BUDUĆNOST JE IZA NAS”.

Miloš Novaković: Projekti na kojima radim jesu deo svetske umetničke scene i njima želim da doprinesem promociji kulture, meke moći umetnosti i stvaranju mogućnosti da u perspektivi umetnička scena postane još bitniji deo života ljudi.