PIŠE: TANJA STUPAR, NLP PRACTITIONER IANLP, REIKI PRAKTIČAR, THETA HAELING BASIC DNA PRAKTIČAR
Nekada mi je teško da razumem sebe.
Zašto sam rekla baš to? Zašto sam postupila baš tako? Pitam se – ako ne razumem sebe i svoje izbore, kako onda drugi mogu razumeti mene?
Sa strane to može da zvuči kao dosada ili preterano analiziranje. Ili su možda to pitanja koja svako od nas sebi postavi, samo retko naglas.
Neko ima hrabrosti da o tome priča. Neko ne. Neko se plaši. Neko bira da ćuti. Razlozi su različiti, ali iskustvo je isto – preispitivanja su deo svakoga od nas.
Mene su ona izvukla iz tame. Iz tame stvorene očekivanjima drugih, a još više mojom potrebom da se u njih uklopim. Da budem deo „cool“ ekipe. Da uhvatim ritam koji su svi pratili, a na koji sam najčešće stizala kasno. Ponekad ga nisam stizala uopšte.
Dok su drugi gradili porodice i dobijali decu, ja sam bila na drugoj stranici. Prioriteti i životne okolnosti odveli su me na drugu stranu. Jaz između mene i moje generacije bivao je sve dublji. Oni nisu imali vremena za mene, a ja nisam razumela zašto.
Često sam bila sama. I naučila sam da živim s tim.
Ali u tom raskoraku dobila sam priliku da rastem na drugačiji način. Sa ljudima starijim od sebe, slušajući njihove priče. Sa njima sam se smejala i tugovala. Divila im se. Osećala se prihvaćeno sa svim svojim vrlinama i manama. Naučila sam kako može, ali i kako ne mora.
Oni su moja ekipa. Sa njima sam išla u kafane i naučila kako da se ne napijem od prve čaše, mada to i danas ume da bude „kritično“.
U svojoj tišini naučila sam da čujem ljude i bez izgovorenih reči. One koji mi se obraćaju da podele tajnu, zatraže savet, zagrljaj, razumevanje. Divne mlade duše koje me doživljavaju kao svoj najbliži rod. Koje u mom pogledu, i bez ijedne reči, osećaju da mogu da pitaju.
Upravo tada, u toj čudesnoj tišini između reči, u prostoru između zagrljaja, shvatila sam nešto važno – taj prostor nije prazan.
To je prostor tišine koji me vraća sebi, ali mi otvara i vrata ka drugima.
Iza reči ostaje ono što osećamo. Iza reči žive naše srce i naša duša.
Oslušnite i pustite tišinu i zagrljaje da govore više od bilo koje reči.
