PIŠE: IVANA IVKA – PR I UMETNIČKA SARADNICA
Sat kao mera vremena, sećanje kao posledica prošlosti, sadašnjost kao odnos prošlog i kao signal budućeg. Nova godina je u prilici da nam ponudi svoj prostor i vreme, a na nama je da ga učinimo što življim i da ga ispunimo svojim delima. Početkom svake nove godine me nosi drugačiji vajb. Tada volim da svečano izvučem iz sebe raspoloženja koja me uznose i iz čije vedrine mogu sebi da dam novi smisao. Dajem mogućnost idejama da razmišljaju o budućem bez podsećanja na prepreke. Za mene je prošla godina bila radna, mnoge ideje su se realizovale, nove su nastale kao produžetak već ostvarenih koje čekaju upravo 2020. Ta veza između tri vremenske distance, prošle, sadašnje i buduće je neophodna, daje nam tačne smernice i briše razlike između mogućeg i nemogućeg. Određene stvari postaju jasnije i novi izazovi mogu da stanu pred nas. Od ove godine očekujem slično kao i od prethodne, pomeranje na koje mogu da računam, nešto što smatram da je izvesno, mojim tempom. Otvorena su nova polja u poslu koja daju slobodu i beskonačnu maštu, što je nama kao timu preduslov za stvaranje. Naše svetlosne forme su u konstantnoj izradi. Posvetiću se više telu, ono kao naš neodvojivi deo zaslužuje negu i pažnju. Volela bih da više osećam zahvalnost. Ono što je zajedničko svim novim godinama to je pokret, datumi se smenjuju i prolaze, od nas se isto tako očekuje aktivni princip, tada bolje upoznajemo sebe. Naučila sam da je nečije malo nekome mnogo. Shvatila sam značaj dodatno uloženog napora, još jedan čin sve može da promeni.
Srećna nam 2020. uz zen priču i deo iz Mletačkog trgovca o milosti.
Konj sa konjanikom prođe u brzom galopu niz ulicu.
Drugi čovek koji je stajao pored puta pitao je: “Kuda ćeš”
Konjanik odgovara: “Ne znam! Pitaj konja”.
————————————————
Pa milosrđe
Po biti nije prisiljavanje;
Rominja ono kao što na tle
Rominja blaga kišica s nebesa,
I dvogubi je ono blagoslov;
Blagoslov i za onog koji daje,
I onog koji prima; moć je ono
Ponajmoćnija i u najmoćnijeg;
Na prestolu je vladaocu dika
Više no kruna; žezlo kraljevo
Kazuje snagu moći svetovne,
Ono je znamen strahopoštovanja
I veličanstva njime oličenih,
Sadrži strah i trepet pred monarhom;
A milosrđe stoji iznad ove
Skiptarske sile; ono presto svoj
Ima u samom srcu kraljeva,
Ono je znamen Boga živoga,
Pa vlast zemaljska najviše božanskoj
Naliči moći kada milosrđe
Začini pravdu. Zato, Jevrejine,
Mada pravicu zahtevaš, ti nemoj
Smetati s uma da od nas nijedan
Putanjom pravde spasa vid‘o ne bi;
Za milost svi mi molimo, pa valja
Ta molba svima nauk da nam bude
Da dela milosrđa vršimo.
