PIŠE: ANIMA MUNDI
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
Jovan Radomir rođen je u Srpcu 1963. godine. Sa roditeljima se kao dvogodišnjak preselio u Švedsku, a u Štokholmu živi i radi od 1990. godine. Televizijska je ličnost Skandinavije. Ima impozantnu voditeljsku karijeru – TV lice, prezenter, reporter i producent švedske nacionalne televizije SVT. Balkanski koreni daju mu otvoreni duh i usmerenost ka predstavljanju najboljeg sa Balkana. Napisao je knjigu „Moj Balkan: hrana i ljudi“, okrenut je trubi i tradiciji, trenutno snima dva dokumentarna filma. Mi ga svi pamtimo vrlo dobro od pre deset godina, sa Evrovizije, dok je prezentovao glasove Švedske uz opaske na našem jeziku.
ROĐEN SI U SRBIJI, ODRASTAO U ŠVEDSKOJ. DA LI SI VEZAN ZA BALKAN I SRBIJU I ŠTA TE NAJVIŠE VRAĆA KORENIMA?
Na Balkan me vraća ljubav prema mojim korenima, mojim rođacima, prijateljima i svim lepim uspomenama koje me vežu za rodni Srbac, leta kod babe i dede i selu Bajinci. Posledjih godina vraćam se gradovima Beogradu i Banja Luci. To su gradovi puni energije i duha. Gradovi koji me stalno iznenađuju. Ako ne znamo odakle smo – ne znamo ko smo.
KOJE INTERVJUE BI IZDVOJIO KAO NOVINAR? DA LI SU TI SE NOVINARSTVO I TELEVIZIJA UVUKLI POD KOŽU?
Ja sam stvarno imao čast i mogućnost da upoznam i intervjuišem jako zanimljive ličnosti iz sveta muzike i filma poput Bona iz U2, Celine Dion, Metallica, Iron Maiden, Beyonce, i sa naše domaće scene Emira Kusturicu i Gorana Bregovića. Sve su to lepe priče i susreti koji su srdačniji, jer nas spaja interesovanje za slične stvari. Meni je uvek bio cilj stvoriti opušten ambijent gde vlada razgovor, a ne klasični intervju.
Teško je doći do intervjua sa U2, pa mi taj susret bio među dražima. Uspeo sam da izvučem interesantne priče iz Bono Voxa. Na kraju intervjua, on me je zagrlio i rekao mi: „Thanks bro!“ (Hvala, brate!)
DVA PUTA SI OBJAVLJIVAO REZULTATE ŠVEDSKOG GLASANJA NA TAKMIČENJU PESME EVROVIZIJE, 2004. I 2006. GODINE, KADA SI STEKAO OGROMNU NAKLONOST PUBLIKE SA BALKANA. DA LI JE TADA SRCE BILO PUNO I PONOSNO NA SAMU ULOGU KOJU SI IMAO?
Iskreno rečeno, nisam očekivao talas pozitivnih reakcija nakon onih, sada slavnih, 12 poena Lanetu.
Za mene je sve to bilo jako spontano, u momentu. Kratko pred moje saopštavanje glasova dobio sam spisak televoting poena i odlučio sam da uradim nešto malo drugačije. Dvanaestica je ipak dvanaestica i još draže što je pripala mojim zemljacima.
Uvek je čast saopštavati poene na tako velikom takmičenju koje prati 200 miliona gledalaca širom sveta.
Ove godine sam bio voditelj svih pres konferencija tokom Eurosonga u Štokholmu. I mnogi se jos uvek sećaju kada sam davao poene iz studija u glavnom gradu Švedske.
PRE 5 GODINA IZDAO SI KNJIGU „MY BALCANS: FOOD AND PEOPLE“. KOLIKO ZAISTA ŠVEĐANI POZNAJU SRBIJU I BALKAN? KOLIKO SI IM KROZ KNJIGU PRIBLIŽIO MIRIS BALKANA? KOJE SRPSKO JELO BI IZDVOJIO KAO OMILJENO?
Pre pet godina sam objavio moj prvi kuvar o Balkanu na švedskom jeziku. Sada se sprema objavljivanje tog istog kuvara na engleskom jeziku za svetsko tržište – “My Balkans – Food and people”.
Ovim kuvarom sam želeo da predstavim naša i moja najomiljenija jela, našu tradiciju i po koju anegdotu iz mog detinjstva. Sećanje na duga leta na selu sa rođacima, zajednički ručkovi i večere. Šta znači biti dobar domaćin i čime poslužiti drage goste. Putovao sam po celom svetu i mogu reći da smo mi najjači domaćini.
Šveđani znaju za mnoge naše proizvode i jela, ali možda nisu svesni da su baš naša. Redovno jedu pljeskavice sa ajvarom i sa ovom knjigom mogu mnogo više da saznaju o jelima i da ih sami spreme.
Ovom knjigom želim i da sačuvam i da dokumentujem mnogo toga za buduće generacije naših ljudi koji su u dijaspori, i ujedno da se zahvalim našim mama, bakama i ostalima, koji sve ovo nose sa sobom u srcu gde god da žive. Ovo je tradicija koje se mora negovati i čuvati.
U Švedskoj sam rasprodao dva izdanja i sada se nadam da će i engleska verzija da se širi po svetu, jer nas svuda ima. (Više informacije gde i kako se My Balkans – Food and people možete naručiti i naći na sajtu: www.balkanfoodclub.com )
Knjiga će biti dostupna i digitalno.
Sarma je moje omiljeno jelo, u svako doba 🙂
URADIO SI DOKUMENTARAC O ŠVEDSKIM TRUBAČIMA OD ŠTOKHOLMA DO SURDULICE, GDE SE ONI SREĆU SA TRUBAČIMA SINIŠE STANKOVIĆA. KADA JE DOKUMENTARAC PRIKAZAN I KAKO JE REAGOVALA PUBLIKA?
Dokumentarac u tri dela „Šveđani u Guči“ je ideja koju sam dobio pre godinu i po dana. Želeo sam da spojim našu i romsku tradiciju sa grupom švedskih muzičara, koji su savladali našu trubu. Jedan susret gde je ljubav prema muzici i trubi najbitnija. Jezik muzike najjači je na svetu, a rasizam i mržnaj prema raznim ljudima raste.
Obožavam trubu i tradiciju.
Gorana Bregovića sam upoznao preko prijatelja. On redovno ima koncerte u Štokholmu i njegova publika je jako mešovita, mnogi Šveđani ga obožavaju. Želeo sam da i on bude deo ovog dokumentarca, što i jeste, jer je on celom svetu predstavio ovo muziku na svoj način. Kao što sam kaže da je presrećan što danas Romi i drugi trubači mogu da zarade bakšiš svirajući njegove pesme.
Šveđani vole energiju trube i dokumentarac je bio jako gledan na televiziji. Mnogi TV novinari su pisali da je ovaj dokumentarac nešto što se mora gledati.
ŠTA TE TRENUTNO OKUPIRA?
Trenutno me okupira završni rad na novom kuvaru. Treba da izađe odmah nakon nove godine. Ista tema, ali novi recepti, prelepe fotgrafije, interesantne priče iz života i naših krajeva.
Sve je upakovano svetski. Da mi i Jamie Oliver pozavidi 🙂
Uporedo radimo švedsku i englesku verziju.
Spremam dva nova muzički dokumentarca za državnu televiziju. Jedan je mala tajna, ali reč je o jednom rok pokretu. Drugi dokumentarac je o Goranu Bregoviću.
TVOJA FORMULA USPEHA BAZIRA SE NA…?
Uvek biti znatiželjan. Mi često sebi postavljamo neke granice šta je moguće i šta nije. Ja volim da pomeram granice i probam nove stvari. Mrzim kad mi neko kaže – nemoguće je.
TEMA OKTOBARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „METAMORPHOSIS“ – PREOBRAŽAJ, TRANSFORMACIJA, PROMENA. KADA SI OSETIO TRANSFORMACIJU U SEBI I POSTAO ONO ŠTO JESI DANAS?
Ja to osećam konstantno. Svaki drugi dan nešto novo naučim i neke nove ljude sretnem. Svi ti događaji utiču na mene. Uzmem ono što mi se sviđa i što mislim da će mi pomoći u životu. Jedna noga mi je u Švedskoj, a druga u ovim krajevima, to od mene zahteva da se prilagođavam sredini u kojoj sam – jedna vrsta promene zavisno od toga gde se nalazim. Svako mora da poprimi običaje podneblja u kojem se trenutno nalazi.
