PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: NIKOLA MILOVIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
Nikola Milović, direktor marketinga i komunikacije, beleži punoletstvo karijere u hotelijerstvu upravo ove godine. On je sociolog, komunikolog, ali pre svega hotelijer koji svoj profesionalni put gradi u hotelima srpske prestonice i regiona. Hoteli Square Nine, Metropol Palace, Moskva, IN Hotel, ili regionalno Maison Sofia i Sofia Balkan Palace, imaju zajednički imenitelj – to su hoteli s dušom, hoteli s pričom. Iskustvo stečeno u svetski poznatim lancima Marriott, Leading Hotels of the World, MGallery by Accor, Nikola spaja sa individualnim pristupom i nezavisnošću u kreiranju strategije marketinga hotela.
Hotel The Bristol konačno u novom svetlu. Nakon dva meseca od otvaranja, kakvi su utisci?
Vreme veoma brzo prolazi u fazi pre-openinga tako da brojimo već četvrti mesec svakodnevih priprema, strategija, ideja, brainstorminga, načina na koji ćemo našu priču pričati od početka. Nismo imali vremena da se samo zadržimo na osnovnim postulatima kreiranja PR-a, social media strategije, online prisutnosti, kolateralima, nego smo automatski hteli da damo pečat svemu što gost može ubuduće da očekuje, pa su kampanje, art projekti, implementacija priče u svaki segment ponude, nešto sa čime smo krenuli od prvog dana.
Nismo hteli pompu, pompa se sama desila, jer su znatiželjni sugrađani od prvog dana kada smo otvorili vrata postali redovni gosti kao da su tu decenijama prisutni u svojim svakodnevnim navikama i to nam prija.
Kako bi opisao priču The Bristola kao domaćin, a kako kao gost hotela?
Kao domaćin, fokus bih stavio na to da smo mi The Bristol koji se oslanja na tradiciju hotela Bristol iz 1912. godine, ali u novom poglavlju građenja novog lanca. Dizajn, font, brand strategija, tone of voice, sve ono čemu postavljamo temelje, imaće priliku da se oproba kao praksa na Braču, u Abu Dabiju ili Maroku, jer su to sledeće destinacije gde razvijamo našu priču.
Kao gost, bitno nam je da svako oseti sofisticiranost, eleganciju ali bez previše uštogljenosti, uz dosta rafinirane fleksibilnosti u pristupu, usluzi, osećaju. Ono što je meni još bitnije je da se na svakom koraku, u svakom ritualu, oseti neki lokalni element u vidu ćirilice, lokalne namirmice ili priče, ponajviše iz zlatnog doba hotela Bristol, za koje držimo da je od 50-ih do 70-ih godina prošlog veka, na njih se vraćamo i na njih podsećamo generacije koje su svedočile ovim vremenima, ali i stvaramo nove koje tek treba da dožive ovaj svojevrstan povratak u prošlost.
Da li si ti izabrao da radiš u ovom hotelu ili je on izabrao tebe? Ko tu koga u profesionalnom smislu izaziva?
Mislim da sam ja, zapravo mene biraju hoteli koji traže nekoga ko želi da priča njihovu priču. Ovaj je poseban jer je nešto što sam vizualizovao još 2012. godine kada sam prvi put kročio u njega kao profesionalac i Beograđanin i pomislio kako bi bilo lepo da ga neko obnovi na način koji zaslužuje. Mislim da on dobija tretman koji je godinama očekivao, a prve povratne informacije sugrađana nam upravo to potvrđuju. U profesionalnom smislu, uvek je izazov vratiti na mapu nešto što je decenijama bilo van glavnih tokova, napraviti atraktivnu ponudu a ostati u okvirima dobro utabanih staza, iz njih crpeti inspiraciju kako bi se za novo vreme pripremila priča vredna pričanja.
Hotel sa tradicijom, spoj je starog i novog. Da li je bilo teško povezati vremena i predstaviti ih na najmoderniji način?
To je moj omiljeni spoj, to je ono što me profesionalno ‘radi’ da analiziram, pronalazim inspiraciju u svemu što me okružuje, što je nadohvat ruke i samo čeka da je neko kao uspavanu lepoticu probudi iz sna. Zadržati određenu dozu autentičnosti koja nas pozdravlja od prvog koraka i lobija hotela, preko fotografija filmskih umetnika iz te dekade, sve do života Beograđana u hodnicima sobnog dela koji pričaju priče, dosta priča. Preplitati modernost sa tradicijom ćiriličnog pisma, dizajn elemenata fasade sa novim pristupima je savršen spoj koji će imati prilike da dobija nove pojavne oblike iz sezone u sezonu.
Šta svaki gost može da očekuje u ovom modernom beogradskom hotelu?
Koliko god da se oslanjamo na retro inspiraciju, toliko se možemo pohvaliti da pratimo sve tehnološke trendove, pre svega kada je u pitanju komunikacija usmerena na gosta, od WhatsApp komunikacije, personalizovanog pristupa, pa do internih sistema poslovanja koji umnogome olakšavaju rad u velikom sistemu kao što je ovaj.
Ponuda je skladna, pored 143 pažljivo renovirane sobe, tri konferencijske sale za manje sastanke, naših food and beverage outleta, preko intimnog spa kutka koji odiše privatnošću neophodnom za potpuno opuštanje i prepuštanje, sve je tu, za svakog postoji neki kutak u kom može imati pravo The Bristol iskustvo.
Pored masažnih tretmana, bio saune, finske saune, relaks sobe, spa centar će uskoro krasiti i poseban, prvi Wellness Social Club pod nazivom Club 1912.
U arhitektonskom smislu, izgrađen po projektu Nikole Nestorovića 1912. godine , The Bristol je art, posebno danas. Koliko ste se trudili da svakim detaljem istaknete ovakvo velelepno zdanje?
Art je u srži svega, od fasade, preko enterijera, crteža u sobama, u svakom kutku hotela umetnost je u direktnoj komunikaciji sa gostom, pogotovo ako se oslanja na maestralnost dodira imenjaka Nestorovića koji je pravio čuda koja i dalje krase našu prestonicu.
Igramo se vintage estetikom, ali u hotelu postoje radovi savremenih umetnika u vidu grafika, slika, unikatne grnčarije iz ruku naših artisana keramičara, koji ukrašavaju skoro svaki deo vidljivih i već prepoznatljivih celina našeg ambijenta.
Tu su i pažljivo birane knjige koje obuhvataju srpski jezik i književnost, umetnost, istoriju, modu, film… jedna tako dobro odabrana kolekcija koja s pravom može da nosi ime Biblioteka.
Ko se sve našao na vašem wall of fame? I da li ćete ga imati i za savremenike?
Wall of fame je tek priča za sebe, od Mome Kapora, Ive Andrića, preko Rokfelerovih ili Kasparova koji zaista jesu bili gosti hotela, Cuneta Gojkovića koji je upravo u Bristolu počeo karijeru, preko inspirativnih ikoničnih likova kao što su Tesla ili Vuk Karadžić, sve je to putovanje kroz vreme koje u vom trenutku krasi jedina dama, a to je svima nam draga Desanka, njena poetičnost protkana je kroz ovako prepoznatljiv zid koji privlači pažnju posetilaca grada i lokalaca.
Od prvog dana uživo prisustvujemo građenju nove kolekcije priča i likova koji sada pune restoranske kapacitete, koji kreiraju svoju novu dnevnu rutinu, pišu nove stranice istorije koju pomno beležimo i nadam se da će u daljoj budućnosti zbirka „Ko je ko u našem gradu“ osvanuti upravo u The Bristolu.
Gastronomije je i centralna tačka hotela. Šta je sve u ponudi?
Odakle početi? Od našeg sofisticiranog bistroa The Dining room, pod palicom šefa Ivana Britke, do unikatnih koktela koji su svojevrsno putovanje godinama koje su ostavile traga. Svaki koktel nosi ime koje prati priča za koju je zaslužan Nikola Vajagić, naš Head of FnB, a ja bih izdvojio Magiju Beograda ili The Architect, pa sami zaključite po kome kokteli nose ime. Deserti su delikatni i uvek bih preporučio moj omiljeni pod nazivom Delicije. Radimo na novom meniju koji će startovati u aprilu, tako da ćemo dati novi odgovor na inspiraciju i očekivanja gostiju koji su već postali stalni, pa je uvek neophodno uvoditi novine.
Došlo je proleće i novi sunčevi zraci. Da li postoji mogućnost da uživamo u njima i sedimo napolju, pod svodovima hotela?
S prvim danima proleća i mi cvetamo u našem srcu hotela. Otvaranjem prolaza iz Karađorđeve ulice, sugrađani ulaze kroz originalna gvozdena vrata u novi centar grada, u prijatnu oazu u kojoj uz povetarac, omiljeni kolač ili afternoon tea, možete da provedete prve dane proleća, ali i celo dugo toplo leto. Uz laganije zalogaje, muziku, open bar, ovo će zaista biti mesto koje vam je prvo na pameti kad nemate inspiracije za čuveno pitanje – a gde ćemo danas?
Tema aprilskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Nada je san budnih“. Čemu se nadate u periodu koji predstoji?
Budni smo, budni sanjamo naš san, maštamo svakoga dana. Neke od želja iz mašte realizujemo dok druge čuvamo da ih ne otkrivamo prerano. Nadamo se da The Bristol neće biti prolazni trend nego da će kvalitet u kontinuitetu naći svoje mesto na duge staze, jer želimo da budemo prisutni dugo, dovoljno dugo da ova emocija i dobra energija potraju, a siguran sam da hoće, tako da dobro došli u The Bristol Beograd, hajdemo zajedno da gradimo njegovu novu istoriju!
