PIŠE: MAJA ENIS, DIPL PEDAGOG, VLASNIK IZDAVAČKE KUĆE ENCO BOOK, U SLOBODNO VREME FOTOGRAF
FOTO: TATJANA PUPOVAC
Slatko od šljiva ili slatko od smokvi ne znam koje više volim. Mirišu na detinjstvo, na bakinu kuhinju, u kojoj se krčka uvek nešto na šporetu, uvek nešto lepo i slatko.
A naši snovi od čega su oni satkani, šta se to u njima krčka? Sanjamo li uopšte ili to rade samo deca? Mislim da svi sanjamo i sanjarimo jer bez snova nema ni lepote života.
Snovi… satkani od naših želja, težnji i mašte, vuku nas napred kroz sve izazove života.
Mene, mene pokreću i snovi, mašta i želje. Ceo moj život satkan je od malih i velikih snova, želja i željica. Želje i snovi se prilagođavaju svim životnim izazovima, iskustvima, preprekama, padovima i usponima, ali jure dalje nezaustavljivo. Kao devojčica sanjala sam da pišem knjige za decu. Miris biblioteke i papira sveže štampanih knjiga bio mi je najmiliji parfem. Maštala sam i sanjala o tome. I… snovi se ostvariše u nekom slićnom obliku. Pedagog sam po obrazovanju, ali evo već skoro 27 godina sam osnivač i vlasnik izdavačke kuće Enco book. Svoje dečije snove pretvaram u stvarnost. Već dvadesetsedam godina pišem i kreiram knjige za decu. Dve generacije dece odrastoše na knjigama moje izdavačke kuće “Enco book”. Dve generacije dece izgovorile su prve reči, napisale prva slova i prve rečenice pomoću knjiga i vežbanki koje sam kreirala i u saradnji sa relevantnim stručnim licima , učiteljima izdala. Igrali su se i proveravali znanje u poznatim Maksinim kvizovima. Svoje znanje i kreativnost pretočila sam u originalne, drugačije i prepoznatljive knjige za decu. Nagrade nisu izostale. I uživala sam u tome, beskrajno. Moja deca rasla su zajedno sa knjigama koje sam stvarala i one su obeležile i njihovo detinjstvo. Pratila sam svoje snove i dečiju radoznalost i knjige su se samo nizale…
Nedavno sam bila gost u jednoj beogradskoj školi, pozvana da razgovaram sa decom na temu “Kako nastaju knjige”. Razgovor se naravno proširio i na druge teme, kao što to već biva kada su sagovornici deca, pa smo temu proširili i na temu od toga šta ću biti kad porastem do ostvarivanja naših snova i šta nas pokreće u životu. Pametne glavice, pametna pitanja… i zastaneš, deca te pomere, usmere da zastaneš i razmisliš. I tako pita me tom prilikom jedno pametno dete, krupnih, sjajnih očiju: Šta ćete Vi sada kada ste ostvarili svoje snove? Pogledah je, zamislih se, da – stvarno, šta sad i da li sam ostvarila svoje snove? Stvaraću nove knjige za decu, mislim, ali to nije više ni san, ni izazov. Ili, možda treba početi nešto potpuno novo, nešto drugačije…sada.. ili su počeci vezani za mlađe godine? Moja deca su već odrasla i osamostalila su se. Vremena imam više sada… ali, nekako mi se čini da su snovi odsanjani… Ali ipak, da li su? Šta je to što nas još uvek pokreće? Novi uspesi, nova nadanja, nove strasti, nova učenja i znanja. Sve to ili deo toga… Razmišljala sam dugo o tom pitanju i odgovor sam sama dobila prošle godine, za vreme korone. Korona nas je sve zatvorila i jedina korist od mraka i straha i čudne situacije u našim životima bilo je to što su neki od nas svetlost potražili u savladavanju raznolikih, novih veština, na daljinu, uz pomoć i zahvaljujući internetu. Imali smo vremena na pretek. Upisivali smo razne kurseve. Ja sam putovala po svetu 3D kanalima, upoznavala gradove i predele koje bih volela da posetim. Posmatrala sam svet nekim drugim očima. Želela sam da sve te lepote zapamtim, zaustavim, ovekovečim. Spletom okolnosti, baš tada, nasledila sam dobar foto-aparat i pokretačka energija se stvorila sama od sebe. Snovi dobiju krila ponovo. Foto Kurs za kursom nanizah, uspešno završih. Nije bilo lako, mnogo toga je trebalo da se upamti, savlada, godine čine svoje, sporije to ide, ali ide svojim korakom i uživam u tome. Sada gledam svet kroz objektiv foto-aparata i čaroban je, drugačiji, lepši. Dišem punim plućima i uživam u zaustavljanju treptaja vremena na fotografiji. Trenutka pokreta, dodira. Uživam u lepoti života. Mi smo sami sebi neverovatna pokretačka snaga i samo treba da osluškujemo svoje pozitivne emocije i da se opustimo. Zanemarimo strah koji je kočnica svega. Ne obraćajmo pažnju na usputne ljude, poznanike, čak i prijatelje koji nemaju razumevanja, a imaju podsmehe i osuđivanja. Treba da verujemo u sebe, svoje mogućnosti i da ostvarujemo svoje male i velike snove. I neka budu slatki. Sada, godinu i po dana od prve nastale fotografije, jedan sam od fotografa TV emisije “Lady of wine”. Uživam, silno uživam, u mojim fotografijama koje su deo emisije, deo celikupnog dešavanja. Uživam u prisutnosti moje fotografije na internetu, na najrazličtijim mestima. Zaustavljam trenutak dešavanja i pretvaram ga u vanvremenesku sličicu i beskrajno uživam u tome.
Zadatak je svakog čoveka, barem ja tako mislim, da se ceo svoj život razvija i uči i da uživa u tome. Da razvija svoju autentičnost, da se izrazi na način koji mu najviše leži. Da vidi svu lepotu oko sebe, u prirodi i u ljudima. Da sanja snove, uvek slatke snove i da širi osmeh, dobrotu i nežnost oko sebe.
