SNAGA KARAKTERA NA SLIKARSKOM PLATNU

PIŠE: ANIMA MUNDI
FOTOGRAFIJE: MARKO ŠKRBIĆ

RUŽICA MILUTINOVIĆ, HRABRA, SME­LA, ODLUČNA I NADASVE LEPA UMET­NICA, EKONOMISTA PO OBRAZOVANJU, A PO STRASTI SLIKARKA. MENADŽER­SKU POZICIJU ZAMENILA JE ATELJE­OM U SVOM STANU. SLIKA ŽIVOT I BORCE, KAKVA I SAMA JESTE. NJENE BOJE SU KOLORITNE, JAKE, KAO I SAM ŽIVOT. EKSPRESIVNA I PUNA LJUBAVI. SLIKA OD SVOJE 18. GODINE, IMALA JE DVE SAMOSTALNE I OKO 20 IZLOŽBI U VOJVODINI. INTENZIVNO SE PREPU­STILA ČETKICI I BOJAMA OD JANUARA 2018. GODINE. NAŠLA JE SVOJE PRO­FESIONALNO, DUHOVNO UTOČIŠTE U ATELJEU, U MIRU SA SVOJIM JUNACI­MA SA SLIKA. VREDNA, AMBICIOZNA I PRODUHOVLJENA, A ŠTA I DA OČEKU­JEMO OD ŽENE KOJA JE ČLAN MENSE OD 2001. GODINE.

Kada si shvatila da ekonomija nije ono čime bi volela da se baviš ceo život?

Zapravo je došlo do toga da shvatim da ekonomija nije jedino čime bih volela da se bavim. Smatram da povremeno menjajući poslove otkrivate nove stva­ri, učite o sebi i dobijate nova sazna­nja. Sve i da se kasnije vratite na raniji posao, pogled na njega je promenjen i obogaćen nekim novim iskustvima u radu. Ekonomija je širok pojam, a u okviru nje sam se pronašla u marketin­gu, tačnije u direct marketingu, i deli­mično u digital marketingu, koji takođe postaje sve širi pojam. Završila sam postiplomske studije na Ekonomskom fakultetu i radila 10 godina u korpora­cijama, najviše se baveći marketingom, ali je splet profesionalnih i životnih okolnosti doveo do toga da pre oko go­dinu dana dam otkaz. Slikam od svoje 18. godine, ali je to uvek bio moj hobi, pored toga što je konstantno bila pri­sutna strast i želja da se jednog dana bavim samo tim. Ranije nisam ima­la priliku, uslove i hrabrost da taj svoj hobi pretvorim u nešto konkretnije. Verovatno je moja strast za slikanjem podsvesno (i dodatno) uticala na moju odluku da napravim taj veliki korak kao što je dati ot­kaz u današnje vreme, i time učinim značajnu promenu u svom životu.

Nakon godinu dana u svetu slikarstva, koliko god sam puno naučila, shvatam koliko sam tek “zagrebala” u tu priču, i koliko me puno posla-učenja-napredovanja još čeka. To ne isključuje da se i sada ne bavim, u neku ruku, marketingom, ali u lične svrhe. To takođe ne isključuje da se neću u budućnosti, bližoj ili daljoj, vratiti u korporativni svet marketinga i to je sasvim ok, jer je i to moja velika ljubav, u nadi da jedno (marketing) neće isključiti drugo (sli­kanje). Ono što sada sa sigurnošću mogu da kažem nakon svega jeste da slikanje definitiv­no više ne zapostavljam, ma kakve god životne okolnosti bile, jer u njemu leži veliki deo moje stvaralačke snage.

Kako čovek napravi preokret u svom životu – profesionalno i privatno? Sa više menadžerske pozicije si otišla u atelje.

Višu menadžersku poziciju sam imala u pet food industriji, gde sam se zadržala dve godine i bila brand communications manager za regi­on evropskih zemalja. Iako sam pre te pozicije radila mnoge odgovorne poslove, od banke do telekomunikacija, u domenu privrede i marke­tinga, poslednja pozicija je bila, može se reći, među najodgovorijima, te sam tu stekla najvi­še iskustva, ne samo o poslu, nego i o načinu poslovanja ljudi različitih mentaliteta, kultura, nacija. Kad bih kretala iz početka, nikad ne bih menjala ovaj put kojim sam išla. Mislim da me je taj put izgradio u osobu kakva sam danas i taj put me je doveo do sazrevanja, koje je do­velo do preokreta, koji mi je u tom momentu bio neophodan. Uvek postoje ti momenti kada “kap prelije čašu”, ali je pitanje donošenja velikih odluka kod mene u velikoj meri podržano unu­trašnjim osećajem koji se izgradio na osnovu prethodnih iskustava. Iako možda tako na prvi pogled ne deluje, zapravo sam izašla, na neki način, iz zone komfora krenuvši da gradim neki svoj put sama. Videćemo dokle će me to do­vesti, ali sam definitivno naučila da povremeno treba prelamati i izlaziti iz zoni komfora, iako to sve naravno nije lako, ali “a calm sea does not make a skilled sailor”.

Gde leži tvoja snaga?

Moja snaga leži u mojoj (ponekad suludoj) hrabrosti, koja je izgrađena na dobroj zaleđi­ ni: podršci najbližih. Zatim u intuiciji, odlučnosti i istrajnosti. Svesna sam odgovornosti koju nosi realizacija ve­ćih odluka. Nekoliko puta sam u životu prelamala i kretala bukvalno od nule, upuštajući se u potpuno nepoznato. Uhvatim tako sebe da se tresem od straha, ali guram dalje, jer ovo je moj život, on je samo jedan i on se dešava sada.

Strah je tako došao na mesto mojih ži­votnih pokretača.

To sam otkrila u nekom periodu kad mi ništa nije išlo za rukom i kada sam finansijski bila najslabija. Ako sam ne­što u životu naučila, to je da moraš da zagreješ stolicu, makar se u startu te­rao na silu. Taj deo “na silu” ima smi­sla da postoji samo u startu, jer ako je baš celokupan proces slikanja na silu, onda ono nema smisla. Ispostavilo se da sam najmanje produktivna u peri­odu kad mi je najlepše, jer se tad ule­njim. Strah ume da bude zdrav, ukoliko te pokreće, a ne blokira.

I na kraju: moja snaga je u mom radu, a najbolje je raditi ono što se voli, to nije stvar sreće kao što mnogi misle, nego je to stvar odluke i truda. Ukoliko veru­jete u sebe, imate jaku volju i energiju, te zaista dajete sve od sebe, rezultati će se pojaviti u nekom trenutku. Tek kad napravite takav korak, onda otkrivate šta takav posao sve može da donese i kakvi se sve novi radosni trenuci tu sve kriju. Naravno da treba biti i realan, sa­gledati svoj talenat, svoje mogućnosti, kapacitet. Ukoliko se uđe u sve to, vre­menom se u istrajnosti i konzistentno­sti prepoznaje nečiji kvalitet, a verujem da zatim neminovno dolazi i uspeh.

Okrenula si se slikarskom platnu. Šta je ono što slikaš?

Volim da na platno prenosim čvrste ženske i muške karaktere iza kojih sto­ji borba.

Slikam borce i sve što se tiče borbe, aludirajući na sam život: od Indijanaca, samuraja, čak do boraca u sada popu­larnoj video igri kao što je Assasin’s creed. Inspirišu me i životni borci kao što je bila Frida Kahlo, do ostalih zna­čajnih istorijskih ličnosti.

Želim da ih svojim stvaralaštvom oživ­ljavam na neki način, da prenosim sna­gu njihovog karaktera i nekih nekadaš­njih vrednosti. Povremeno se desi da skrenem s takvih tema i uradim neko­liko slika na temu nečeg sasvim dru­gačijeg, u zavisnosti kako se u nekoj životnoj fazi trenutno(j) osećam.

Sve što slikam, mogla bih da svedem na jednu rečenicu: Radim kako ose­ćam i mislim da je moj umetnički jezik svima razumljiv.

Odnosno, kako piše i u opisu Insta­gram i Facebook stranice MRuzica Art (Instagram mruzicaart) kao predstav­ljanja mog rada: I’m just conveying emotions to canvas, hoping you can feel them too. (Ja samo pokušavam da prenesem emocije na platno, u nadi da ćete ih i vi osetiti.)

Tvoje slike su izrazito koloritne i žive, kao i sam život.

Da. Slikam život, takav kakav je: zahte­va stalnu borbu, nekad je miran, nekad je ekstremno promenljiv, nekad je di­van, a nekad je nepravedan, sve u sve­mu koloritan. Možda moj život meni tako deluje, te sve to prenosim na plat­no. Nekad, iako su sve drugačije, imam utisak da stalno slikam jednu te istu sliku, tj. jednu te istu sebe prenosim na platno kroz različite likove i prizme ži­vota.

Da li si naslikala svoj autoportret? Ako nisi, kako bi ga uradila? Kako sebe vi­diš?

Još uvek ga nisam naslikala, ili ga bar nisam naslikala, a da se baš tako zove. Kao što spomenuh, imam utisak da prenosim sebe na platno kroz likove koje slikam. Sebe vidim kao borca sad u ovom momentu života, ali još mi nije “došlo” da uradim autoportret. Možda taj autoportret čeka moje dodatno sa­zrevanje i kristalnije formiranje osobe­nosti.

Koja publika je najviše zainteresovana za tvoje slike?

Iako svi dolaze iz različitih životnih pri­ča, sve češće primećujem da ih vezuje zajednička karakteristika zbog koje se možda prepoznaju u mojim slikama: prošli su ili prolaze mnoge životne bor­be, emotivno, ali i hrabro i zrelo. Drago mi je što takvi ljudi vrednuju umetnost.

Često pričam sa njima, prosto i oni sami žele da mi ispričaju šta su videli u slici, pa se nadovežu na svoj život. Na taj način ih sve bolje upoznajem i desi se da naletim na neke zaista neobične, a predivne ljude. To mi u mnogo čemu obogaćuje život i veoma sam zahvalna na postojanju takvih prilika.

S druge strane, ima i onih koji žele da poru­če sliku na neke neuobičajene teme, ali u tom slučaju biram s kim ću da radim. Ponekad na­ručilac slike često misli da je veći umetnik od samog umetnika. Gledam da ne odstupam od svojih tema, vizuelne prepoznatljivosti ili ne­čega što se i meni sviđa, jer se prepoznajem u tome i predstavlja mi izazov, pa makar tema bila nešto potpuno drugačije.

Reakcija ljudi na moje radove me veoma zani­ma i često raduje, jer naučim od takvih reakci­ja mnogo toga. Najveći kompliment mi je bio što su pojedine moje slike iz ciklusa Indijana­ca završile na zidovima soba naših tinejdžera, jer su roditelji smatrali da bi način na koji sam prenela karakter Sioux poglavice na platno bio koristan da bude nešto što će njihovo dete kao uzor da gleda svaki dan tokom odrastanja.

Šta je ono što te najviše inspiriše? Za čim tra­gaš?

Inspirišu me jake ličnosti i inspiriše me život kao takav u svoj svojoj veličini, sreći, bogat­stvu, nesreći, neizvesnosti, lekcijama, u svemu što ga životom čini. Tragam za (još) jačom so­bom, za boljom verzijom sebe u svakom smi­slu. Tragam za sobom o kakvoj maštam da budem, a koja će uraditi najbolju sliku, potom još bolju sliku. Tragam za tim da uradim slike kojima ću pozitivno uticati na javnost, na gle­daoce. Tragam za srećom, ljubavi, snagom, za svim. Tragam i maštam o velikim stvarima koje se čine apsolutno nemogućima da se dese iz ove perspektive, ali nadam se da ću biti dovolj­no hrabra i istrajna da promenim tu perspekti­vu, svoj život i život ljudi oko mene ka boljem, puno puta 🙂 tragajući, i radeći na tome.

Tema oktobarskog broja RYL magazina su sti­hovi Mike Antića „Daljinu dišem. Blizinu di­šem.“ Za kojim daljinama čezneš? Ili kako ti tumačiš ove stihove?

U ovim stihovima, vidim slobodu i život kao svojevrsnu čaroliju, koja se često ogleda u An­tićevim pesmama. U toj je pesmi spomenuo kako sebi u glavu snove doda. S tim se poisto­većujem. O daljinama (ne samo geografskim) i o nekim životnim dostignućima koja tek treba da se dese – konstantno sanjam. U mojoj bli­zini je neko ko me podržava u tome i u kome uživam. I u tome je moja sreća, sloboda i moja životna čarolija.