SANJAJUĆI IZMISLI ŽIVOT

PIŠE: VLADA PAVLOVIĆ
FOTOGRAFIJE: NATAŠA KOMATINA

Sve što u detinjstvu čovek ima u sebi i oko sebe de­luje kao prirodno, normal­no, kao nešto nedodirljivo, a u stvari je neprocenjivo. Dragocen život, radost neočekivana. Dok nisam probio ljušturu samosvesti i video sebe kao pojedin­ca, gledao sam život dru­gačije, jednostavnije, ali…

Trebalo je da prođu godi­ne, meseci, dani. Da pro­leti vreme i suočim se sa pitanjem: “Zašto si ti kao jedan od mojih najinteli­gentnijih pacijenata došao u pet do 12?” Reči koje su mi te godine bile upućene bile su okidač da svet, život gledam drugačije. Trebalo je da prođu godi­ne i godine iskustva, moja životna upoznavanja lju­di, ulaženja u konflikte sa njima, zaljubljivanja i ra­zočaravanja u njih, da bih shvatio da je svako od nas drugačije satkan, projektovan i da baš niko od nas ne vidi, ne živi, doživljava život isto. U mom slučaju, to saznanje nosi sa sobom emotivnu usamljenost, osećaj izolovanosti i ponekad ne­shvaćenosti. Ukoliko ne nađeš način da rešiš to, boli, boli zauvek.

Imao sam tu ludu sreću, ovo zemaljsku, zahval­jivao sam Bogu svakodnevno, kroz sebi svojst­vene molitve, navodeći imena meni najvoljenijih, imao sam sreću da dobijem šansu za novi život. Tada sam iskonski crpeo snagu uz najbliže. Ne­kih više nema i to boli, ali su mi svi oni zajedno davali podstrek za novi život. U tim trenucima nađeš način da rešiš taj prekid i dovijaš se da vratiš onu iluziju bezbrižne bliskosti iz detinjst­va. Jedino tada u detinjstvu smo svi bili srećni, jer brige i teškoće su tada mizerne i svode se na jedan liz sladoleda, pola žvake, gutljaj soka, krug bicikla. Nije detinjstvo lagano i nije da nema svojih briga, ali bar tada svi na njih gledamo očima deteta. Usamljeni, drugačiji, odrastali smo želeći ono pravo, ljubav, sreću, nadali se, makar to dolazilo kap po kap. Kada čovek shvati da je sam, uloži beskonačnu energiju da bi se povezao sa svetom oko sebe. Koliko sam noći preplakao samo da još jednom stanem na noge, potrčim poljima zelene trave, okupam se u morskoj vodi. Plakao sam, molio se da ustanem i završim sve što nisam završio, sve što sam započeo.

Nisam želeo da žurim tamo gde ljudi misle da je život svetliji i čistiji. Želeo sam da uživam. Usporimo od nepoznatog od te tamo divljine. Znaš li ko će biti tamo, prijatelj, ljubav, briga, sreća, njena cena? Život je kapriciozan. Koliko često u životu praveći greške gubimo one koje volimo i cenimo? Niko te ne može spasiti do ti sam.

Najveći i najlepši život je kad nisi svestan da ži­viš, već misliš da sanjaš život. Živi život svaki put ispočetka, jer tada znaš koje si greške pravio. Neko je sakupljao značke, salvete, marke. Ja, ja sam sakupljao trenutke dane, čase, minute… Tada sam bio najbogatiji. I, oh, da. Hteo sam da ih podelim sa drugima. Da osete ono što sam osetio ja, da ih pripremim, da kažem da ne boli, da ih slatko slažem zarad novog života, ovog koji mi je sada pružen. Oslonite se kao i ja o svoju hrabrost i ljubav, a ponajviše volju za novim živ­otom i spoznajom šta sam imao, a šta mogao da izgubim. Nisam od onih koji će reći: „Ne pitaj kako sam saznao.“ Možda sam bio ti, možda si ti nekad bio, bila ja, a zajedno smo bili celi novi svet, novi život.

Sanjaj širom otvorenih očiju kao riba. Ogromna mudrost tih očiju ti je potrebna, znaš li zašto? Sanjajući, često izmislim novi život da imam gde da se sakrijem, prenoćim, zaljubim, rešim nereši­vo i sve bude kao u bajci. Kada se probudiš i oklizneš, ne gledaj to kao da padaš već kao da skačeš i preskačeš najveću prepreku. Tako pos­taješ jači, veći. Čelik. Otporan, nerđajući.

Novi život nisam tražio. Možda sam pišući o njemu filozofirao, puno mislio, ali… Ne! Nijedna mudra knjiga, misao, nema odgovor na njega. Nema ih ili su odgovori razni protkani kroz vreme i život koji su ljudi živeli. Ljubav i vera su ono što daje nadu, ja sam je imao, zapravo “3 u 1”, a ona mi je iznedrila novi život.

I da, da dodam. Nikom ne objašnjavajte ništa. Ni novi život. Prijateljima nije potrebno, a neprijatelj vam neće verovati. I ne mora.

“Kad se čovek rodi, ceo svet se raduje, a samo on plače. Ali treba da živi tako da, kad umre, ceo svet plače, a samo on se raduje.”

Raduj se novom životu. Znaj da nije važno ono što nam se u njemu dogodi, već način na koji pamtiš ono čega se iz njega sećaš.