PIŠE/FOTOGRAFIJE: BRANIMIR JUKIĆ
Čak i kada iz vazduha prilazite afričkom tlu, jasno je da dominira ogromno nesagledivo prostranstvo peska i mora. Osećaj je još očigledniji i ubedljiviji kada se prizemljite i počnete da hodate. Ove fotografije su plod moje lične radoznalosti u pokušaju da razumem dva glavna elementa severnoafričkog kopna, a to su pustinja Sahara i Crveno more.
Ukoliko se okrenete pun krug oko sebe, osetićete dominaciju dve prelepe boje i mnoštva njihovih nijansi. Čak i ostrva imaju potpuno pustinjski pejzaž sa veoma malo skromnog rastinja. Veoma je vruće, ali je vazduh suv tako da je vrelina podnošljiva. Usled ekstremno vrelog vazduha, posebno u blizini površine peska, linije i oblici dobijaju treperave konture, kreirajući udaljene objekte tako da izgledaju kao na akvarelima. Čovek se zapita da li su neke scene stvarne ili prizori fatamorgane.
Oseća se značajno odsustvo ljudi, ali ima tragova njihovih aktivnosti. Njihove kuće i životni prostori su veoma jednostavni u formama i načinima gradnje. Za beduine važi, iako žive duboko u pustinji, da su veoma religiozni. Na rubu njihovog sela nalazi se mala džamija sagrađena da bi zadovoljili ovu vrstu potrebe. U blizini mora ima pokušaja gradnje, ali su “građevine” napuštene verovatno za neki bolji trenutak kada će biti završeni. E, tu se susrećemo sa prvim prisustvom usamljenog “čuvara gradilišta” koji u svom obilasku ulazi u fantastičan panoramski kadar. Samo pesak, čovek i more…
Pogledom na drugu stranu u kadar nam ulazi Crveno more i njegov plavi horizont. Svaki kadar uvlači me u minimalizam, kompozicije od samo nekoliko jednostavnih linija i boja.
Plavetnilo čini mnoštvo tonova od tirkiznih do tamnoplavih nijansi dubokog mora. Nekoliko čudnih objekata privlači moju pažnju, prvi u obliku platforme je verovatno nekada bio mali svetionik, a sada odmorište za ptice umorne od vreline. Drugi objekat mi otvara pitanje šta je bila ideja kreatora sa tom čeličnom armaturom i crvenom kuglom na vrhu?
