PIŠE: TANJA STUPAR, NLP PRACTITIONER IANLP, REIKI PRAKTIČAR, THETA HAELING BASIC DNA PRAKTIČAR
Kad razmišljam o sebi, ne mislim da je strast nešto što me najbolje opisuje. Na prvu loptu i, onako, vrlo površno, teško da bih mogla da kažem da sam osoba koja vrca od strasti. Ne uklapam se u tu sliku.
Jer i meni, kao i većini ljudi, prva asocijacija na strast je izuzetno vatrena – rasna, putena osoba.
Ali šta je u stvari strast?
Da li je to samo ono kako se vizuelno prikazujemo i odeća koju nosimo? Da li to, i zaista, određuje nekoga kao strasnu osobu?
U svetu u kome živimo, izgled može da se kupi, napravi. Ali strast…
Pitam se – zar strast nije „gorivo“ koje nas pokreće na akciju?
Ili je možda vera u ono što radimo, ko želimo da postanemo? I posvećenost tome.
Ili je strast, zapravo, ljubav?
A možda je sve to zajedno! I naše gorivo i naša vera i naša ljubav!
Kad samo pomislim sa koliko strasti i posvećenosti radim stvari koje volim. Koliko uživam u jednostavnim svakodnevnim stvarima. U kuvanju. U spremanju stana. Đuskanju. Pevanju. Druženju. U pomaganju. Spajanju ljudi. Pronalaženju rešenja. U vožnji. U jogi. Meditaciji. U pisanju. Učenju. Slikanju.
Radosna sam i uživam u tome što mogu da kažem: „Hvala! Živa sam, slobodna i svoja!“
Hej, radosti moja jednostavna!
Što se mene tiče, sigurna sam – to se ne kupuje. To se živi.
Jednostavnost je moja strast!
