PRIKOPČAJ SE NA LJUBAV

PIŠE: SANJA STANKOVIĆ

Čekaj, šta si ti radila u toj Africi? Dobro, hranili ste gladnu decu vikendom, a šta si radila os­talim danima? Da li si posetila Kruger Park sa­fari? Tamo svi idu. A za Cape Town kažu da je najlepši grad na svetu.

Pokušavam da objasnim svojim znatiželjnim poznanicima porive za ovim putovanjem, koji se definitivno ne uklapaju u njihova turistička očekivanja. Nisam išla u Kruger Park. A ni u Cape Town. Posetila sam dva puta ašram Data Tapovan u Durbanu i provela skoro mesec dana sa Mohanđijem, mojim duhovnim učiteljem iz Indije. Dok smo sedeli, okružujući ga, nakon što nas je inicirao u kriju, podsetila sam se kako mi je on pre tri godine pričao o ovom ašramu (za ašram se u Srbiji koristi reč hram) i rekao mi: „Videćeš, treba da ga posetiš“. Tad sam misli­la koja je šansa da ću otputovati u Afriku i pro­vesti vreme u ašramu. Ali veliki majstori vide naš celokupan potencijal i konstituciju, tu su da nam daju vetar u leđa kako bismo spoznali svoju suštinu i živeli u skladu sa našom višom svrhom.

Pre tačno godinu dana, samo dva dana nakon što sam dala otkaz, otkazala svoju svadbu i preseljenje u Australiju, otišla sam na ritrit sa Mohanđijem i dobila priliku da razgovaram na­samo s njim o svemu kroz šta prolazim. Jedan deo mene je odahnuo zbog mojih izbora, ali su mi reakcije drugih ljudi ipak donekle ubacivale crv sumnje iz koje lako isklija strah. Iako smo na prvi pogled „samo sedeli i razgovarali“, ura­dio je nešto sa mnom na energetskom nivou. Podigao me iz pepela u kom sam se valjala da­nima i prikopčao me na sam izvor. „Treba da budeš svetlost u društvu. Osnažuj ljude kojima je to potrebno. Neka tvoj život bude tvoja po­ruka.“ Neočekivano sam dobila odgovor, koji mu čak nisam verbalno ni postavila. A danima mi je jedno te isto pitanje prolazilo kroz glavu: „Zašto sam ovde, koja je moja svrha?“ Pitanje koje dođe svakom tragaocu, pre ili kasnije. Pos­le dva meseca, susreli smo se ponovo u Africi, gde sam imala čast da me inicira u kriju sves­nosti, svetu tehniku koju praktikuju oni koji žele da postignu potpuno duhovno oslobođenje.

Na poseban datum, 11.11. u 11 h, sedela sam pored ljudi koji su godinama čekali ovaj susret sa njim. Nakon toga, Mohanđi me je pozvao da se pridružim uskom krugu ljudi, koji su na čelu s njim i sa zvaničnicima afričkog parlamenta potpisali osnivanje Svetske alijanse svesnos­ti, globalnog pokreta čiji je cilj da kontinuirano ulaže napore u izgradnju svetlije budućnosti za generacije koje dolaze. Duhovnost pre svega znači prirodnost, praktičnost – ako možeš ne­kome da pomogneš, uradi to i uradi to odmah. Sećam se koliko sam treperela od uzbuđenja, a on me pogledao svojim krupnim očima pu­nim bezuslovne ljubavi i pitao: „Kako se osećaš, Sanja? Bićeš deo istorije!“ Danima smo obilazi­li sirotišta u Africi i delili hranu beskućnicima i deci iz siromašnih porodica. Pridružila nam se Gandijeva unuka, biće koje je oličenje skrom­nosti i ljubavi. Nikad u životu nisam snažnije doživela svrhu svog postojanja, a opet nijednog trenutka nisam osećala da sam ja ta koja bilo šta čini.

Nakon nekoliko meseci posvećene svakod­nevne duhovne prakse, inicirana sam i u mai-tri metod. U pitanju je tehnika energetskog čišćenja, gde se mai-tri praktičari povežu sa Mohanđijevom svešću, koji nije fizički prisutan. Moje je samo da održavam snažnu konekciju sa svojim učiteljem i postavim nameru, a Mohanđi preuzima odatle. Svaki put kad bih radila ovaj tretman, osećala sam isto što i osoba na kojoj je mai-tri tretman rađen. Bila sam fascinirana efektima i ovo mi je pomoglo da učvrstim svoju nameru da nikada više ne pojedem ništa što je na moj tanjir došlo nasilnim putem. Zavetovala sam se na život bez nasilja u mislima, rečima i delima. U Africi sam imala priliku da vidim kako Milica, moj domaćin i mentor, radi mai-tri na malom jagnjetu, čija je majka bila zaklana dan ranije. Posmatrala sam kako se uplašena živo­tinja smiruje, dok se potpuno nije istopila pod ovom toplom energijom i umirila, sklupčavši se u štali. Mi smo svi prirodni iscelitelji i isceljen­je je sastavni deo našeg postojanja. Posle svih ovih iskustava, vratila sam se u Srbiju, koja mi je neizmerno nedostajala. Iako je nikad nisam romantizovala, osećam snažnu konekciju sa svojom zemljom. Imam još puno toga da joj dam.

Nisam bezbolno podnela ovo sletanje. U Afri­ci je dan započinjao jutarnjom jogom, medita­cijom i tropskim voćem, a ovde su me čekali krajnje neinspirativni razgovori za posao i uzemljenje. Višestruki krugovi selekcije kao devet Danteovih krugova i prozaična pitanja na koja sam odbijala da odgovorim na način koji poslodavci žele da čuju. Iako sam imala puno poziva, nikako nisam uspevala da se povežem sa potencijalnim poslodavcima. Nije bilo hemi­je. Dok me nisu pozvali iz najvećeg turističko-hotelskog wellness kompleksa na Fruškoj gori, poznato mesto za beg vikendom iz korporativ­nih mašinerija. Bolje vas našla! Sve stvari koje su nam namenjene, dođu nam lako. I desi se instant prepoznavanje. Sada, kad mi kompju­ter umori oči, odmorim ih pogledom na Frušku goru, slušam ptičice i buljim u odraz termalne bazenske vode. Setim se kasnije da je prošle godine, u istom tom hotelu, Mohanđi održao jednodnevni program i pohvalio energiju ovog mesta. Ah, te „slučajnosti“!

Počinjem polako da gradim balans, ne plani­ram ništa, tečem. Na ovom putu niko mi nije dao obećanje da će bilo šta biti lakše. Naprotiv, samo je više testova koji su tu da proverim dok­le sam stigla i šta sam naučila. Kada ste na višoj frekvenciji, život vam se može učiniti usamljen. Počnu da otpadaju „prijatelji“, izgube se interes­ovanja prema određenim stvarima, mestima i ljudima. Svako raskidanje sa dosadašnjim kon­ceptima i obrascima koje smo tesali ceo život je bolno. Kako kaže jedan moj ljubavnik: „Želim da ostanem, ali ne mogu, ne mogu da podnesem ovu energiju. Osećam da ne mogu da ti priđem.“ Ne možemo očekivati od nekog da nam pruži nešto što nema. I ne možemo dati nekome ono što on nema kapacitet da primi. Stvari koje su nekada bolele kao đavo, susreti i rastanci, mnogo lakše se podnesu uz višu svest. Kada um kaže „Ovo nije ono što sam želela, nije ova­ko trebalo da bude“, šapnem sebi „Prihvati, ne opiri se“. Sve što ne prihvatimo i prema čemu gajimo otpor postaje obrazac u našem živo­tu. Otpor nas vodi u nemir, osećamo da smo se udaljili od svoje suštine koja je ljubav. Kada pronađemo tišinu u središtu buke, postaćemo ta tišina. Kad pronađemo u sebi kapacitet za ljubav uprkos svim neprijatnim emocijama i iskustvima oko nas, postaćemo jedno sa tom ljubavlju i prestaćemo da je tražimo van nas sa­mih. Zato, kad si u nemiru, ne opiri se, prihvati. Prikopčaj se na ljubav.