PRATI SVOJ TALAS

PIŠE: MAJA JOVEŠKOVIĆ, PROF. PEDAGOGIJE I ANDRAGOGIJE, LIFE COACH

Neka te ne buni reč, ni misao. Neka te ne bune tuđi zahte­vi, ni tuđa vikanja. Neka te ne buni tuđi sjaj, jer sve to postoji samo u tuđim orbitama. Neka te ne buni da možda možeš bolje, jer upravo u ovom času činiš ono što najbolje znaš. I pazi pogotovo da te ne buni sopstvena misao. Ne daj da te savladaju saboteri uma. Preskoči sve blokade. Zabora­vi strah. Daj se dušom onome što radiš, daj se svim srcem i ne prezaj od toga da li će neko reći da je to dobro ili loše. Ne prezaj od tuđeg mišljenja, jer ono će uvek da postoji. Daj sebi šansu da vidiš u ogleda­lu svoje ja, da spoznaš najbol­je što postoji u tebi. Sprijatelji se sa svojom dušom. Pusti je da te vodi. Neka vrišti glasno, na sav glas. Ma ko šta rekao. Ma ko šta mislio. Spoznaj ko si. Neka kažu da nešto nije u redu, da ne valja, da moglo bi bolje, da si bled i da ti ne stoji crna boja. Neka kažu da nisi ti za to, ti samo uđi u svoj svet. Ti samo kopaj po svojim dubi­nama. Pleši svoj ples. Ne traži da ti neko kaže da si origina­lan, jer ti već odavno znaš da to jesi.

Rođeni smo. Sudbina nam je u miraz dala život. Vredi li trošiti njegove sate razmišljajući da svega već ima toliko da je uzaludno tragati za ličnom svrhom? Razmisli, dok hraniš svoj um nebrojanim sadržaji­ma, stvarima, pričama, ljudima i delima, koliko si uneo hranlji­vih materija da ti ispune dušu srećom, mirom, ushićenjem? Koliko još vremena imaš da se predomisliš? Hoćeš li opet po­segnuti za izgovorima ili prav­danjima da nemaš vremena pozabaviti se jedinim prijatel­jem koji te nikad neće napus­titi, svojom dušom, ljubavi bez uporedbe? Kome se klanjaš, bacajući svoje snove uz vetar? Koga pitaš da li je ok? Kada si poslednji put uputio isto pitan­je sebi, izvornom sebi? Vreme li je?

Reći ću ti kako ja to vidim. Onaj ko je spoznao svoju malenkost i u njoj svoju veličinu može te podržati da je sve moguće prevazići, promeniti i probudi­ti tvoju snagu i veru da možeš izaći iz kaveza neupotreb­nih uverenja i rutine, kada si najsigurniji da je tako nešto nemoguće.

Stoga, na korak od tebe stoji koučing sesija 1 na 1. Sesija ili maestralno plesanje po sopst­venim mislima. Hodočašće ličnih izbora. Sinhrono plivan­je sa svojom dušom. Karne­val sjaja vlastitih mogućnosti. Ring ega i onoga što stvarno jesi. Koliko još kreativnih op­cija da se opiše jedna jedina reč? Tako malo, običan svet zna šta te to čeka, ako poželiš da dođeš na sesiju. Posled­nje među pitanjima koje mi je upućeno od jednog primariju­sa beše: “Dobro, reci ti meni, šta kad neko dođe? Kako to počinje? Šta mu kažeš?“

Hmm, mislim se ja… i ti si stvarno mislila da su svi u or­bitama koje su tebi dom. Kak­ve li zablude. Profesionalac je uvek u svom fokusu i to treba poštovati. Radoznalost je glav­na osobina kreativnih ljudi koji žele uvek da znaju više.

Vratimo se efektu jednostav­nosti sesije. Zašto? Pa kad jednom prođeš individualni, provokativni dance-talking sa profesionalcem, on ti više nije potreban. Suština i jeste u da­vanju, a ne zadržavanju. On je tu da te inspiriše, da imaš sve što ti je potrebno, da slobodno hrliš i usmeriš svoj kompas na Ja jesam, da te vodi bez obruča oko ruke, oko vrata. Namera je da se misaono raz­gibaš i uvidiš da si gipkiji, flek­sibilniji, kreativniji, da primetiš razliku onoga što si mislio da jesi i šta jesi. Da kvalitet tvog života bude merilo tvoga na­pretka u putovanju životom.

Recimo da odlučuješ da dođeš, jer si fokusiran na sebe i svoj problem, zastoj, bloka­du ili strah, i da ti je to bitno. Dok govoriš šta te je navelo da dođeš i šta želiš da prome­niš, trener se već konektuje sa tobom. I za tren je već sav svoj fokus usmerio na aktivno slušanje i hvatanje ključnih reči koje će preobrat­iti u originalna i kreativna pitanja koja ćeš pono­viti sam sebi. Bićeš ohrabren da pustiš glas sa izvora i da kažeš što želiš. Čitav proces je krea­cija i odražava samu ličnost profesionalca. Uko­liko osetiš da vreme brzo teče, toliko si više išao ka svojim potrebama i svojim ciljevima. Neka te ne plaši zadatak koji ćeš dobiti. Ako želiš efekat jednostavnosti, onda ćeš po odlasku praktično upotrebiti ponuđeno i vežbati. Kao i svaki drugi trening, sve što ti služi upotrebljavaćeš i vrlo brzo osetiti da novine postaju tvoja nova rutina, te da ti dalje nije potrebno vođstvo. Najveće zadovoljst­vo kreatora i jeste da te vidi u novom sjaju i biće ti zahvalan što si mu pružio priliku da te podrži i iz tog odnosa nauči više i o samom sebi. Dobra en­ergija se ne može sakriti, ona blješti i vrca i kroz najmanju pukotinu. Vibracija ti postaje garant gde si i obučen si da prepoznaš frekvenciju na kojoj želiš da igraš. Mene su veštinama lakoće življenja učila neka velika imena i neki obični ljudi koji su za mene takođe velika imena i svi zajedno velike duše. Kroz život nisam tražila potvrde da li nešto dobro radim. Nisam težila za scenom i ve­likim uspehom. Nekako nisam išla u tom smeru, a scena i uspeh su mi dolazili u susret, svakim korakom, svakom godinom. Naravno, da sve za­visi od toga šta je za vas uspeh. Za mene je to uvek bilo originalno poimanje realnosti. Odmal­ena me je puno toga činilo znatiželjnom, a nekad su se neke čudne sile poigrale mojom energijom.

Sa godinu dana upravljala sam avionom zajedno sa pilotom. Da me pitate zašto je stjuardesa baš mene izabrala, ne znam, zaista ne znam. Ali tog leta na ulcinjskoj plaži davne 1967. turista na plaži bili je mnogo manje. Igrala sam se u pesku sama, tada kao jedino dete mojih roditelja. Odjednom iz oba pravca kilometarske plaže, deca su počela da mi se približavaju, dok nisu napravili takvu gužvu oko mene da se majka uspaničila gde sam nestala. Što sam privukla toliku količinu dece oko sebe ne dozivajući ih, fokusirana na svoju kanti­cu i lopaticu, ni to ne znam. Kasnije igrom sudbi­ne, po prirodi posla, imala sam dosta javnih nas­tupa. No, čak i tada kada bih započinjala priču, sjaj se širio prostorom. Nisam mislila da govorim ništa posebno, niti sam bila sklona praćenju re­dosleda tema, priča je uvek išla sa izvora i teško sam obuzdavala svu tu vatru i energiju davanja. Jednostavno, uživala sam u tome. Za mene su to bile jednostavne stvari u kojima vreme nes­taje i samo ushićenje i radoznalost prepliću ko­rake. Nedavno sam razgovarala sa prijateljicom iz Švedske koja godinama ima titulu šamana, ne znam tačno kojeg nivoa. Vratila se iz Sloveni­je, gde se održavao internacionalni skup vođen od strane poznatog šamana najvišeg ranga. Na moje pitanje – Kako je bilo? Odgovorila mi je – On priča sve ono što si mi ti pričala i objašnjavala o energiji, frekvencijama, vibracijama.- I? – I meni tu i dalje ništa nije bilo potpuno jasno.

Tog momenta sam zastala, prođe me jeza i sta­nem pred ogledalo, pitajući svoju dušu – Ko si ti? Odakle dolaziš? Jedini odgovor koji sam dobila bio je sjaj u očima i misao – Sa izvora, sa izvora… Od tada ne raspravljam o svojoj vrednosti, od tad ne diskutujem ko je ko. Ko je šta. Pratim svoje talase i ne povinujem se, ukoliko nisam u balansu sa svojom dušom.

Zato ti ponovo kažem, pleši svoj ples i ne traži da ti neko kaže da si originalan, jer ti već odavno znaš da to jesi.