PORTRET JEDNOG ČOVEKA

PIŠE/FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ-TOPALOVIĆ
INTERVJU: MILIVOJE MILOŠEVIĆ

MILIVOJE MILOŠEVIĆ, AKADEMSKI SLIKAR, RODOM IZ ARILJSKOG KRAJA. OSNOVNU I SRED­NJU ARHITEKTONSKOG SMERA ZAVRŠIO JE U TORONTU. SVOJ PRVI RAD, PASTEL, PRODAO JE SA 14 GODINA. SVOJA LIKOVNA DELA IZLAŽE U SREDNJOJ ŠKOLI U KANADI, GDE OSVAJA PRVA MESTA NA TAKMIČENJIMA. DOBAR DEO SVOGA ŽIVOTA PROVODI U PORODIČNOJ GRA­ĐEVINSKOJ FIRMI, ALI NASTAVLJA DA SLIKA KAO SAMOUKI HOBISTA. GODINE 1987. VRAĆA SE U JUGOSLAVIJU, A OD 1992. DO 2000. UČESTVUJE U HUMANITARNOM RADU KAO PRE­VODILAC I KREIRA PROJEKTE ZA POMOĆ NARODU U RATOM ZAHVAĆENIM KRAJEVIMA. OD 2001. DO 2004. BORAVI U FIRENCI I NAKON TRI GODINE REDOVNIH STUDIJA STIČE DIPLO­MU NA PRIVATNOJ LIKOVNOJ AKADEMIJI „ANGEL ACADEMY OF ART“. GODINE 2005. DOLAZI U NEMAČKU BANJU BAD HOMBURG, GDE IMA SVOJU PRVU IZLOŽBU NAKON AKADEMIJE I TAMO OTVARA SVOJ RADNI ATELJE. NAKON DESET GODINA PEDAGOŠKOG RADA, UČESTVU­JE U OSNIVANJU PRIVATNE SLIKARSKE AKADEMIJE U HESENU, GDE DVE GODINE RADI KAO GLAVNI INSTRUKTOR I PEDAGOG. NAPUŠTA AKADEMIJU I PONOVO OTVARA PRIVATNI ATE­LJE U KOM DAJE ČASOVE I RADI NARUDŽBE.

ZNAČAJNE IZLOŽBE: TORONTO, LOS ANĐELES, LONDON, NIZ IZLOŽBI U REGIONU FRANKFUR­TA.

Kako bi opisao svoje slikarstvo?

Ukratko rečeno: verodostojno.

Studirao si likovnu akademiju u Firenci. Kako su izgledali studijski dani i šta bi izdvojio kao najbolje na toj akademiji?

Dugo sam iščekivao da odem na likovnu aka­demiju kako bih dobio znanje koje je potreb­no da bih ostvario lične slikarske poduhvate. Iskreno rečeno, studijski dani u početku su bili naporni, ali to što je predstavljalo napor jeste moje neznanje. Akademske studije na „Angel Academy of Art” su mi pomogle da postavim čvrste temelje znanja i razumevanja na kojim sa sigurnošću dalje mogu da gradim. Smatram da su ti temelji i njihovo postavljanje najznačaj­niji i najbolji deo sa te akademije.

Ko su ti bili učitelji?

Michael John Angel jeste osnivač i glavni pro­fesor akademije, koji je svoje studije stekao od Pjetra Anigonija (Pietro Annigoni), italijanskog slikara portreta i freski. Desna ruka glavnog majstora je Jered Woznicki – mlađi čovek, ali izuzetan slikar i pedagog.

Nakon završene akademije seliš se u Nemač­ku. Koliko art publika voli to što radiš?

Odmah po završetku studija dolazim u Nemač­ku i u banji Bad Homburg otvaram svoj prvi rad­ni atelje. Na prvoj izložbi, udruživši se sa još pet umetnika, dobijam svoju prvu narudžbu. A na drugoj izložbi, samostalnoj, dolaze mi prvi studenti. Na svakom svom izlaganju doživeo sam većinom divljenje i pohvale – pre svega tehnike, a i izbora motiva: portreta, pejzaža i mrtve prirode.

Ko su naručioci tvojih slika? Ko želi svoj por­tret?

Moram priznati, iako se pretežno naručuju por­treti, oni nisu moje jedine narudžbe. Na primer, jedan broj ljudi je naručio da uradim pejzaže, ulja na platnu porodičnih kuća. Jednom prili­kom kod mene u atelje je došla mlada gospo­đa sa ćerkom i tražila portret u ulju kao poklon za rođendan svom suprugu. Zatim prijatelji koji žele dati portret kao poklon svom prijatelju. Majka želi portret svoje ćerke. Ćerka želi por­tret svoga tate. Suprug želi portret svoje su­pruge. Sestra želi portret svoje sestre koja više nije u životu. Jedan od portreta koji sam radio bio je poklon za čoveka koji je slavio 92. rođen­dan. Među portretima bila je i po koja beba.

Kako izgleda jedan tvoj radni dan?

Pošto je moj atelje odvojen od mesta stanova­nja, ja se većinom radujem odlasku na posao. A dok nisam u ateljeu razmišljam šta je to što bih voleo naslikati i kako to ostvariti, to jest kako to što želim da naslikam treba da izgleda. Radni dan obavezno počinje doručkom, jer kad sam u ateljeu zna se desiti da se zanesem poslom, time što slikam, do te mere da zaboravim da ručam. Pošto većinom radim pred štafelajem i stojim, dešava se da vreme neprimetno prođe i kao unutrašnji alarm noge i stopala počnu da se bune (bole).

Koliko se dugo zadržavaš na crtežu?

Neki crteži zahtevaju pola sata, dok drugi za­htevaju desetine sati. Sve zavisi od komplek­snosti ili toga šta želim da ostvarim.

Kada znaš da je portret gotov i da mu ne treba više ništa dodavati?

Na to pitanje nije tako lako odgovoriti. Svaki portret ima svoju specifičnost kao što svaka osoba ima svoje karakteristike. Nebitno je da li radim portret osobe koja pozira ili moram raditi prema fotografskim referencama – svaki por­tret zahteva svoje vreme. Cilj nije verodostojno kopiranje, već verodostojno dočarati karakte­ristike osobe. Cilj nije naznačiti svaku životnu crtu, već dočarati, kroz portret, tu osobu tako kako ona sebe vidi. Nema ništa lepše od tre­nutka kada neko dođe po svoj portret i jedva čeka da ga ponese kući i okači na zid,

U koje doba dana ili noći slikaš?

Većinom slikam preko dana, sem kad se desi da imam toliko posla da jedva mogu odvojiti vreme za spavanje. Stvar je u tome što radim i kao pedagog, imam svoje redovne studente koji dolaze kod mene u atelje, a i neke kod kojih ja odlazim u njihov atelje, gde ih podučavam. U ateljeu imam posebna svetla koja odražavaju dnevnu svetlost (neonske tube i sijalice), tako da po potrebi slikam uveče, ali ne i noću. Ve­ćinom radim i rado slikam od 9 do 16 časova.

Kada možemo da očekujemo tvoju izložbu u Beo­gradu?

Što se tiče moje izložbe u Beogradu, ka tom cilju uveliko napredujem. Mnogi su mi se javili putem mejla, interneta i lično sa istim pitanjem. Na izložbi ću predstaviti značajan broj svojih radova i to neće biti samo portreti. Tu je potrebna i organizacija, priprema i objava, adekvatan prostor, a to sve i još mnogo toga ne mogu sam ostvariti, ali ću dati svoj maksimum da se što pre realizuje. Izložba je zami­šljena za narednu godinu 2020 a kad tačno, biće objavljeno.

Tema novembarskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Be original“. Kako vidiš svoju jedinstvenost i originalnost u poslu?

Svako osoba jeste unikat na ovaj ili onaj način. Neko je unikat po svom izgledu, dok je drugi po svom zna­nju ili sposobnostima, pozivu. Mnogi slikaju na razne načine i raznim stilovima. Veoma cenim otvorenost, iskrenost i originalnost. Ne bih mogao da zamislim život bez poverenja i iskrenosti. Svi smo mi orginali i smatram da niko ne bi želeo da bude predstavljen u pogrešnom svetlu, lažno. Ja ne bih. A ti?