PIŠE: LATICA ADNAĐ ― SLAVENSKA ČAROBNICA POKRETA, VODITELJICA ONLINE ŠKOLE “PLES BEREGINJA”
Stari Slaveni, ti naši davni preci, imali su čudesno smisleno poimanje stvarnosti. A to je plan “TRI SVETA”. Gornji, Donji i Srednji Svet.
PRAV ― Gornji Svet ― predstavlja polje duha, duhovnosti, svesnosti, napretka, a na nivou vremenske linije budućnost.
NAV ― Donji Svet ― predstavlja polje materije, nasleđa, podsvesti, povezanosti sa podrškom predaka, a na nivou vremenske linije predstavlja prošlost.
JAV ― Srednji Svet ― polje je ovozemaljskog života, čulnog sveta, naše realnosti kao ljuskih bića, svet dualne prirode i polariteta, a na nivou vremenske linije predstavlja sadašnjost.
U praksi Bereginja, ovaj plan tri sveta omogućuje nam ne samo da možemo razlikovati iz kog polja nešto dolazi, ili u kojem polju se nešto odigrava, već nam daje mogućnost da razumemo kako da kroz sebe i svoj život integriramo sva tri plana i živimo skladno bivajući u svom centru.
Sva tri sveta su nama ljudima jednako dostupna. Ali da li živimo kroz sva tri plana skladno i u poravnanju koje nam je dato, to ovisi od našeg umeća življenja ― uspostavljanja integrisanog jednistva polariteta, a ponajviše jedinstva duha i materije. Poimanja sebe kao duhovno-materijalnog bića.
To jedinstvo odvija se upravo u polju Srednjeg Sveta u sadašnjosti.
Sve na ovozemaljskom planu rođeno je iz jedinstva duha i materije. I dok život traje, duh i materija neprestano komuniciraju i plešu svoj ples. Pružajući nam polje suočavanja sa dualnostima, krajnostima i izazovima raznih vrsta, kako bismo se naučili bivanju u skladu i delovanju iz svog centra.
Srednji svet kao polje sadašnjosti za duh i materiju ima jedan ljudski element koji ih ujedinjuje i podržava. A to je ― LJUBAV.
Zato volim često da kažem da je ljubav glavni element srednjeg sveta. Ali kada kažem ljubav, ne mislim na romantizaciju bilo koje vrste. Ljubav kao glavni element srednjeg sveta ima transformativnu moć da ujedini polaritete i stvori jedinstvo suprotnosti. Ona je izražaj bezuslovnog davanja energije koja se manifestuje kao sveopšta energija plodnosti Majke Zemlje (kao vrhovni ženski princip) koja je nahranjena Suncem (vrhovnim muškim principom). Ljubav kao glavni element kreacije u kojoj živimo je isceljujuća energija kada smo sa njom u poravnanju i kada smo u njoj prisutni. A to prisustvo iziskuje ulazak u svoj centar ljubavi, srčani centar, srčanu čakru koja se nalazi u samom centru prsnog koša i predstavlja višedimenzionalni energetski vrtlog koji se u narodnim simbolima vizuelno predstavlja kao krst. Krst nije, kako mi danas to povezujemo, potekao samo iz hrišćanstva, već datira mnogo pre njega iz staroslavenske kulture, a možda i ko zna koliko davnije. Krst predstavlja istovremeno jedinstvo između sva tri sveta i polariteta ovozemaljske ravni. A središnja tačka krsta nam daje odgovor da se to jedinstvo odvija u sjedinjenju u našem srčanom centru ― u sadašnjem trenutku. Središte, naše jezgro, traži od nas da smo svesni činjenice da sve što istinski imamo je u ovde i sada. I sve što smo u moći da činimo je iz ovde i sada. Naše jezgro nas poziva da vrednujemo prisustvo u svom životu u sadašnjosti. Jer oni koji više nisu tu, nemaju je. Oni koji tek treba da se rode, još uvek je nemaju. Mi koji smo sada tu u životu, mi je imamo. I kada smo u njoj celovito i predano svojom energijom ljubavi, kreirajući svoja dela ljubavi, tada nam se pruža jedinstvena moć sadašnjeg trenutka. Moć koja iceljuje, pomiruje, oprašta i nanovo rađa.
Kada na ovaj način vidimo plan sadašnjosti, shvatamo da imamo ogroman blagoslov da delujemo iz svog jezgra, a delujući kroz svoje kreiranje, osetimo jedinstvo sa sveopštom energijom stvaranja.
Postoji određena doza odgovornosti da od naših delovanja u sadašnjosti ovisi kako će disati prošlost i budućnost. Sa jedne strane nas to može zastrašiti i odvoditi u rasipanje svoje dragocene pažnje i iz nužnosti bivanja u onome što je sada. Ali sa druge strane, ako hrabro prigrlimo sve ono što nam je kroz moć ljubavi dato i vežbamo svoju prisutnost u sadašnjosti, tada nam se otvara prilika duboke spoznaje o večnosti.
Kroz praksu Bereginja spoznajemo moć sadašnjeg trenutka na mnogo različitih načina ― kroz magiju pokreta, narodne simbole, izgovaranje afirmacija i meditacije. Ali ono najvažnije što se u svakom od tih elemenata prakse prožima je proces samospoznaje ― “bivanje sebe u sebi”. Često volim da naglasim polaznicama da dok izvode praksu ili u međupauzama izvođenja “čitaju priču o sebi” čineći to iznutra, bivajući najmerodavniji svedok svom umeću harmonizacije kroz ovu čudesnu energetsku duhovnu praksu za žene. Tako vežbajući svoju prisutnost, ovladavamo svojom svešću i podsvešću jednako, raščlanjujemo važno od nevažnog, dobijamo jasnoću šta nam je činiti, kako prevazići određene situacije i izazove u životu, jedinstvenu snagu koja se rađa iz sjedinjenja Gornjeg i Donjeg Sveta u Srednjem Svetu ― sadašnjosti.
Prava moć sadašnjeg trenutka je u tome što nam otvara kapije spoznaje da smo bezvremena bića i uvek sjedinjeni sa večnošću. Pomaže nam da prevaziđemo osećaj separacije bilo koje vrste. Prava moć sadašnjeg trenutka nam pomaže i da na kraju krajeva prevaziđemo sam koncept tri sveta, uviđajući da sva tri čine bezvremeno jedinstvo. Ali do tada, plan tri sveta nam pomaže da raslojimo i vežbamo razumevanje pojedinosti, sve dok se one ne pretvore u jedno.
