OD ZEMLJE KA NEBU

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: JELENA KOJIĆ HRISTIDIS
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

JELENA KOJIĆ HRISTIDIS, AKADEMSKA SLI­KARKA, ROĐENA U VUKOVARU 1977. GODINE. SREDNJU ŠKOLU ZA DIZAJN ZAVRŠILA JE U NOVOM SADU 1999. GODINE, AKADEMIJU UMETNOSTI “BK” 2005. GODINE U BEOGRA­DU, ODSEK SLIKARSTVO, U KLASI PROFESO­RA ZORANA PAVLOVIĆA. IZLAGALA JE U ZE­MLJI I INOSTRANSTVU.

POČETKOM JULA 2022. JE OTVORENA JE­LENINA PETA SAMOSTALNA IZLOŽBA SLIKA POD NAZIVOM „KOMPOZICIJE“ U GRADSKOJ PRODAJNOJ GALERIJI U NOVOM SADU, KOJA ĆE TRAJATI DO 29. JULA. OVOM IZLOŽBOM, JELENA NAM DONOSI APSTRAKTNE SLIKE IZ RAZLIČITIH CIKLUSA.

ŽIVI I RADI U NOVOM SADU.

KAKO BI OPISALA SVOJ KOSMOS?

Moj kosmos je prostor unutar i izvan mene. To su kosmiče sile koje su u stalnoj harmoniji i kretan­ju. To je energija koja teče ka meni i od mene. Moj kosmos me budi i nadahnjuje. Dopušta mi da ga osetim i transformišem u umetnička dela. Kosmos sam ja kada zatvorim oči i prepustim mu se. Apstraktne misli i ideje tada počinju da se transformišu i da dobijaju svoj oblik. Beskonačni mikroprostori, udaljeni i oni koji su blizu, postaju realno opipljive forme na platnu.

ZAŠTO APSTRAKCIJA U TVOM STVARALAŠTVU?

Apstrakcija za mene predstavlja novi početak, predmet istraživanja, put u nepoznato. Trenutno je apstraktno slikarstvo način mog izražavan­ja. Ona je moja bit, srž, esencija mog bića. To je granica sa energetskim formama koje po­kušavam da materijalizujem kroz sopstveno sli­karstvo. Nematerijalni oblici potiču iz mene same i iz mojih prethodnih saznanja. Prostori apstrak­tnih ideja u jednom trenutku imaju svoje granice u slikarstvu i tada dolazi do sinergije umetnosti i nauke, gde nauka baca svetlost na još neraz­jašnjene činjenice.

KOJE JE DOBA DANA ILI NOĆI KADA SE PREPUŠTAŠ SVOJIM VIZIJAMA I IDEJAMA KOJE PRENOSIŠ PUTEM ČETKICE, OLOVKE, KREDE NA PAPIR?

Mnoge moje vizije i ideje začete su još u snovi­ma. One tada prelaze u realne, opipljive slike mojih unutrašnjih svetova, materijalizovane mermernom prašinom, kredom, suvim cvećem, starim časopisima, uljanim i akrilnim bojama.

Trenuci opuštanja u toku dana posebno su mi interesantni za prihvatanje novih ideja.

ZAŠTO ŽELIŠ DA POBEGNEŠ U RECIKLAŽU I DA ONA POSTANE APSTRAKTNA, DA KROZ RAD NA NJOJ DOBI­JE NOVU DIMENZIJU?

Upotrebljeni materijali su mi uvek bili zaniml­jivi zbog njihove forme, teksture, boje i teksta. Želja mi je da se oni sačuvaju i postanu materijal koji može da se koristi u daljem radu. Njihovo lepljenje ili izlaženje u prostor slično je plitkom reljefu. Budi senzacije i novo iskustvo. Divni, pri­rodni materijali koji su odbačeni u potrošačkom društvu na mojim slikama postaju drugačiji, mogući i stvarni. Suve biljke, tekstil, mermerni prah izranjaju u novi svet, njima svojstven, i putu­ju kroz vreme. Ovi materijali postaju nove forme i ostaju otisci i govore o prethodnim iskustvima. To su beleške o trenutku koji je sada. Bez obzira što potiču iz prošlosti.

TVOJ SLIKARSKI SAN?

Moj slikarski san potiče još iz detinjstva. Snovi koji su u pokretu i boji čine moje biće stvarnim. Moj slikarski san je jednostavan i slojevit u vrt­logu energetske apstrakcije. To su forme koje se prepliću, privlače i dezintegrišu. Pokretne inten­zivne slike koje nestaju u tamnim prostorima. To su veliki i mali objekti u prostoru koji nestaju pred očima posmatrača. Ponekad su to vizuelni pros­tori ispunjeni svetlošću u kojima je posetilac u stvari posmatrač i uživalac u prizoru unutrašnjeg sveta umetnika.

BOJA ILI SIMBOL KOJI SE KAO LAJT-MOTIV POJAVLJU­JE NA VEĆINI TVOJIH SLIKA?

Na mojim slikama su prisutni kontrasti crvenih i zelenih tonova, kao i svetlosti i tame. Prepliću se i u tonskim lazurnim prelazima. Pokušavam da intenzivne tonove mojih unutrašnjih svetova i moga bića prenesem u ovu stvarnost, ovaj trenu­tak. Uvek su boje prethodno u meni, a putem oka i ruke, postaju deo novog sveta i mog identite­ta. Boje na platnu ostaju na opipljivim medijima. Često boja utiče na simbol ili obrnuto, simbol dik­tira boju, a crtež ih deli i prožima. Često iz samog crteža, tj. senke nastaje bojena forma, simbol.

NA KOM IZVORU SE NADAHNJUJEŠ?

Izvori koji me nadahnjuju su prostori ideja, znan­ja, mitova i svetskih religija. Razne tekstove i zvukove u toku stvaralaštva transponujem u svo­ju umetnost. Običan momenat i univerzalni sim­bol je nešto što me čini budnom. Isto tako, veliki deo mene čine i istočnjačke civilizacije, njihova kultura, tradicija, običaji i umetnost. Moglo bi se reći da sam moderni divljak u odelu, sa starim idejama, snovima i mitovima.

NIJE SAMO INDUSTRIJSKA AMBALAŽA PRISUTNA TO­KOM STVARANJA, VEĆ PRIBEGAVAŠ I PRIRODNOM TOKU SUŠENJA BILJAKA KOJE POTOM INTEGRIŠEŠ U SLIKU. DOSTA MITSKOG I TRADICIONALNOG IMA U TVOM RADU. KORISTIŠ I PRIRODNI VOSAK, CVEĆE, IGRAŠ SE NA SVOM PLATNU, OD ZEMLJE KA NEBU.

Uživam u igri stvaranja i transformacije boja, misli, snova, simbola i starih mitova.

NAZIVI SLIKA – KAKO IH BIRAŠ, JER SVAKI NAZIV JE SUDBINA SLIKE.

Nazive svojih slika pronalazim u ličnom životu, u mojoj dnevnoj interakciji sa stvarima koje vo­lim. Nije jednostavno dati naziv apstraktnoj slici, jer je svaka osoba doživljava na sebi svojstven način. Slika i ja smo u stalnom kompromisu kada je naziv dela u pitanju.

IZLOŽBA “KOMPOZICIJE” (28. JUN 2022. GODINE), KOJA JE POSTAVLJENA U GRADSKOJ PRODAJNOJ GA­LERIJI U NOVOM SADU JE TVOJA PETA SAMOSTALNA IZLOŽBA PO REDU. ČIME SI SE PREDSTAVILA I ŠTA SI HTELA DA PORUČIŠ SVOJIM SLIKARSKIM ZAPISOM?

Na trenutnoj izložbi predstavljam se relativno starim ciklusom slika pod nazivom “Kompozi­cije”. Ovaj ciklus obuhvata slike pod nazivom Crvena Kompozicija, Zelena, Kompozicija 1, 2, 3 ili jednostavno Glave. Trenutni ciklus na kojem radim, a iz kojeg će biti izložene skice, zove se “Forme”. Ukupno ih ima sedam. To su apstrakt­ne slike uhvaćenih i zaustavljenih energija koje u jednom trenutku postaju forme. Mojim slikarskim zapisom želim da poručim kako su transforma­cije forme moguće isključivo kroz naše stalno menjanje.