PIŠE/FOTOGRAFIJE: ANA BATRIĆEVIĆ
Novi, bolji, lepši svet. Svet koji nastaje u trenutku kada nam stari postane pretesan. Kada uvidimo da nam nije činio dobro. Otkrivamo ga, ako je već bio prisutan ali našem oku i srcu nevidljiv zbog zidova koje smo sagradili ili poveza koje smo nosili. Ili ga stvaramo „od nule“, ako osetimo da smo dovoljno hrabri, snažni i istrajni da iznedrimo nešto do tada neviđeno i neproživljeno.
Svako u sebi nosi čitav jedan univerzum – ono na šta mislimo kada kažemo „moj svet“. Složen i promenljiv, donekle povezan sa tuđim svetovima sa kojima se dodiruje ili prepliće, a opet sasvim autentičan i neponovljiv. Dragocen, ali ipak nesavršen i sa obiljem prostora za rast – fizički, emotivni, duhovni. Nekada su promene u njemu spore, tihe, skoro neosetne, a nekada ih doživljavamo kao tektonske – nagle, burne, duboke.
I samo, u jednom trenutku postanemo svesni da naš svet nije više isti kao pre, da se je sigurnost poznatog zamenila strepnja od suočavanja sa nepoznanicama, da je „prekidač za svetlo“ premešten na neki drugi zid, da sat pokazuje neko drugo vreme, a ogledalo neki drugačiji lik. Tada se moramo podsetiti da smo upravo mi stvaraoci sopstvenog unutrašnjeg sveta. Da od nas ne sasvim ali veoma mnogo zavisi da li će on bujati ili venuti, svetlucati ili tonuti u mrak. Da smo dovoljno hrabri da poželimo da stvorimo bolji svet u sebi i tako poboljšamo i svet oko nas.
Zato novi svet vidim kao prostor za nove plemenite emocije, kao mesto za slobodu bez granica, kao rađanje novog života, kao napuštanje starih okvira i kao mesto gde zrak svetlosti pokazuje novu nadu.
Novi svet kao prostor za nove plemenite emocije
Novi svet kao sloboda bez granica
Novi svet kao rađanje novog života
Novi svet kao napuštanje starih okvira
Novi svet kao zrak svetla i nove nade
