PIŠE: MILA MARČETA, LICENCIRANI MEDIJATOR SA SPECIJALIZACIJOM U OBLASTI AUTORSKIH PRAVA I INTELEKTUALNE SVOJINE
AKO IOLE PRATITE DIGITALNU UMETNOST, NIJE VAM MOGLA PROMAĆI VEST IZ MARTA OVE GODINE DA JE JEDAN .JPG NA AUKCIJI U KRISTIJU PRODAT ZA NEVEROVATNIH 69,3 MILIONA DOLARA. FAJL SA KOLAŽOM SASTAVLJENIM OD 5000 SLIČICA POD NAZIVOM „SVAKODNEVNICA: PRVIH 5000 DANA“, KOJE JE SAKUPIO I U KOLAŽ POSLAGAO UMETNIK ŽIVOPISNOG IMENA „BEEPEL“ (AKA MAJK VINKLEMAN), TAKO JE POSTALO TREĆE NAJSKUPLJE PRODATO UMETNIČKO DELO ŽIVOG AUTORA. I SVE TO DOK JOŠ UVEK TRAJU OZBILJNE I ČESTO UZAVRELE DISKUSIJE DA LI JE DIGITALNA UMETNOST „PRAVA“ UMETNOST. „DOK ŽUTI ŽUTUJU, CRVENI PUTUJU“, SETIH SE STARE IZREKE.
Pored podignutih obrva zbog enormno visoke cene, priča o ovoj transakcijji je izbacila u centar interesovanja i ceo mehanizam i tehnologiju koja ju je omogućila – NFT, posebnu vrstu žetona (tokena) koji živi i kreće se u digitalnom svetu nizova blokova (blockchain), slično svom starijem i poznatijem rođaku bitkoinu.
Priča o NFT-u je izrodila i termin „crypto art“, a poznavanje osnovnih postavki ove novotarije je postalo „must know, must have“ za svakog umetnika, kolekcionara ili mecene. Najpoznatiji časopisi i multimedijalne platforme se prosto utrkuju da objave svoje viđenje fenomena i zadrže svoje mesto u samom špicu ekskluzivnosti. Pogledajte poslednje brojeve New York Timesa, Guardijana, Observera ili Forbesa, na primer.
Šta je NFT?
NFT (non-fungible token: žeton koji se ne može zamenjivati) je digitalan zapis informacija koji predstavlja objekte iz stvarnog sveta poput umetnosti, muzike, predmeta u video igri ili video zapisa. NFT-ovi su deo Ethereum blockchaina, pojedinačni tokeni sa dodatnim informacijama koje se čuvaju u njima. Te dodatne informacije su važan deo koji im omogućava da poprime oblik umetnosti (u najširem značenju), muzike, videa i slično, u obliku JPGS, MP3, video zapisa, GIF-ova i još mnogo toga. Budući da imaju vrednost, mogu se kupovati i prodavati kao i druge vrste umetnosti – i kao i kod fizičke umetnosti, vrednost u velikoj meri određuje tržište i potražnja.
To ne znači da je na tržištu dostupna samo jedna digitalna verzija NFT umetnosti. Na sličan način na koji se prave, koriste, kupuju i prodaju umetnički otisci originala, kopije NFT-a su i dalje legitimni delovi blok-lanca – ali neće imati istu vrednost kao original.
I nemojte misliti da ste hakovali sistem tako što ste kliknuli desnim tasterom miša i sačuvali sliku NFT-a. To vas neće učiniti milionerom, jer vaša preuzeta datoteka neće sadržati informacije zbog kojih je NFT deo Ethereum blockchaina.
Iako postoje od 2014. godine, NFT-ovi tek sada dobijaju svoj trenutak slave jer postaju sve popularniji način kupovine i prodaje digitalnih umetničkih dela. Prema podacima Forbsa, zapanjujućih 174 miliona dolara potrošeno je na NFT od novembra 2017. godine do početka ove godine.
Tehnologija koja podržava i omogućava kreiranje i kretanje NFT-ova je u osnovi ista kao kod poznatijih srodnika bitkoina i drugih kripto valuta, ali tu se svaka sličnost završava.
NFT u sebi sadrži ceo katalog različitih informacija o objektu koji predstavlja i upravo te informacije i sam objekat određuju vrednost žetona. Odatle i potiče naziv „non-fungible“.
Fizički novac i kripto valute su „zamenljivi“, što znači da se njima može trgovati ili razmenjivati jedni za druge. Takođe su jednake vrednosti – jedna novčanica od 100 dinara ima istu vrednost kao i sve druge novčanice od 100 dinara; jedan bitkoin je uvek jednak drugom bitkoinu, dakle novčanica nije unikat, kao što to nije ni bitkoin. Za razliku od toga, svaki NFT je unikat, jer je set informacija koje predstavljaju reprezentaciju jedinstvenog objekta. Ne možete zameniti NFT na kome je jedan muzički spot za NFT na kome je fotografija. Oba su NFT, ali su im vrednosti različite.
Budući da žive u blokchainu, NFT-ove je lako pratiti. Ovo praćenje omogućava verifikaciju njihove autentičnosti, kao i njihove vlasnike i prethodne transakcije. Formalno, NFT-ovi su pametni ugovori s kojima ljudi stupaju u interakciju tako što ih pozivaju, a zatim dobijaju dokaz o interakciji.
So what? Umetnik.
Prostor NFT-ova odgovara na neka važna pitanja kojima se umetnički svet bavi ne samo od pojave digitalne umetnosti, već i mnogo pre toga. Od autorskih i vlasničkih prava do materijalizacije, vrednovanja umetnosti kroz finansijska sredstva.
NFT-ovi pružaju jasan dokaz o vlasništvu i autorstvu umetnika, jer je umetnik koji kreira token uvek naveden kao originalni vlasnik digitalnog umetničkog dela povezanog sa NFT-om. Kreiranje tokena (u blockchain terminologiji „minting“) je postupak autentifikacije predmeta na (najčešće) Ethereumovom blockchainu izdavanjem naloga da se kreira digitalni zapis informacija o objektu koji NFT predstavlja. Ovaj nalog je vrsta transakcije koja postaje deo kataloga koji je nepromenljiv. Drugim rečima – jednom kreiran NFT ostaje u registru zauvek, šta god „zauvek“ značilo. Pri svakoj prodaji ili kupovini, kreira se nova transakcija koja se pripisuje NFT-u kao pravo vlasništva i raspolaganja objektom u skladu sa ugovorom koji je sastavni deo NFT-a.
Pojava NFT platformi koje su prostor u kome se NFT kreira i u kome se kreće, tj. kupuje, prodaje i plasira, postavila je pitanje da li je to zamena za galerije i galeriste. Da li je učinjen ključni korak ka davanju umetnicima potpune kontrole nad njihovim delom? Demokratizacija i osvajanje slobode? Ili dodatno opterećenje i ulaženje u oblasti poslovanja koje tradicionalno umetnicima nisu bliske, a ni omiljene? Pokazaće se da su ovo samo neke od kontroverzi koje je NFT bum izbacio na površinu.
Ključno je razumeti odnos između NFT platforme, umetnika i kupca: ko je vlasnik čega?
– Umetnik je kreator dela i poseduje autorska prava nad delom koje je stvorio
– Kupac NFT-a dobija potvrdu o vlasništvu i autentičnosti, osiguranu na blockchainu
– NFT platforma obezbeđuje blockchain tehnologiju i naplaćuje naknadu za uslugu; ne preuzima nikakva prava vlasništva ni raspolaganja umetničkim delom.
Jednostavnim zaključivanjem, vidi se da NFT platforma igra ulogu dilera umetničkog dela. No, svođenjem te ulogu na pravnu zaštitu i tehnologiju ostavlja nepokrivenu oblast podrške i negovanja umetnika, ulogu koju istinski galeristi obavljaju i kojom daju svoj doprinos umetničkoj sceni i razvoju umetnosti.
Druga strana istog novčića, da ne kažem tokena, davanje je mogućnosti kreatoru da autorizuje i ponudi na prodaju svoju digitalnu umetnost i bude zaštićen od gubitka beskonačnim neovlašćenim i nekontrolisanim kopiranjem u virtuelnom svetu. Kao i svako pravo, i ovo nosi i svoje rizike, jer je buduća potražnja za nekim delom neizvesna i nepredvidiva.
So what? Kupac.
Od pojave NFT-a, po mrežama cirkuliše i pitanje zašto bi iko trošio tolike, zaista ogromne, sume novca za nešto što može da „skine“ besplatno?
Bez i trunke malicioznosti, moram reći da je pitanje laičko i naivno, iako deluje vrlo logično.
Isto kao što desnim klikom miša možete zapamtiti bilo koju sliku na hard drajv svog laptopa, možete i fotografisati bilo koju Pikasovu sliku, odštampati je i okačiti na zid. Pa ipak, kolekcionari širom sveta će se pobiti oko svake originalne Pikasove slike i do iznemoglosti nadmetati na aukcijama.
Kupovina umetničkih dela je vrsta investiranja kojom se kolekcionari, ali i „obični“ poslovni ljudi vrlo ozbiljno bave. Tržište umetnina je svojevrsna berza, sa zakonitostima koje su vrlo slične onima koje važe na finansijskim berzama deonica kompanija ili robnim berzama.
Dakle, kupovina NFT je vrsta kolekcionarstva i investiranja, a tehnologija je samo povećala dostupnost digitalne umetnosti i ponudila rešenje za upitnost autentičnosti.
Nekoliko nedoumica i dalje ostaju. Na primer:
Šta sprečava umetnika da izda više tokena za isto delo i tako umanji vrednost svakog pojedinačnog NFT-a? Trenutno, osim moralnih normi i etičnosti – gotovo ništa.
Da li postojanje neograničenog (i nepoznatog) broja kopija umanjuje vrednost NFT-a? Uglavnom – ne, jer je NFT unikatan i ne može se „skinuti“ kada se slika prekopira sa mreže.
Kada neko kupi NFT, stiče prava na jedinstveni token i poseduje objekat na koji taj NFT ukazuje, ali samo unutar blockchaina. Unutar tog zatvorenog sveta blokova, sigurnosnih ključeva i virtuelnih zajednica, NFT povezuje kupca direktno sa umetnikom, stvaraocem dela. Neki analitičari, kao i kolekcionari, tvrde da je to po mnogo čemu jedinstvena veza koja ne postoji u drugim okruženjima.
Međutim, digitalni tokeni rade na istim deflatornim principima kao i bitkoini. NFT-ovi se ne mogu duplirati, mogu se lako autentifikovati i nepromenljivi su, ali ne postoji siguran način da se zna da li će vremenom održati svoju vrednost. Baš kao i mnoge druge investicije i špekulacije na berzi.
„Wow“ ili „Pih“?
Posmatrajući gužvu i galamu oko NFT i umetnosti, ne mogu da se ne setim priča o propasti berze lala u srednjevekovnoj Holandiji ili relativno skorašnjeg sumraka .com industrije. Da li je NFT sledeći balon koji će spektakularno pući ostavljajući za sobom lepljive tragove promašenih investicija i finansijskog kraha? Lavina kapitala koja se slila (i sliva se i dalje) u NFT tržište mora probuditi podozrenje i ozbiljnu zapitanost u solidnost procene vrednosti i tokena i umetničkih dela na koje se odnose. U ovom trenutku, NFT eko-sistem podseća na berzu, ali ima i ozbiljne nedostatke, pre svega u nepostojanju izlazne strategije, poznate i isprobane u tradicionalnoj trgovini na berzama. Određivanje vrednosti pojedinačnog tokena je pre rezultat instinkta i špekulacije nego realne, tj. merljive osnove. Prostor NFT-a je prepun špekulanata koji svojom inteligencijom i manipulativnim sposobnostima uspešno zauzimaju praznine nastale nedostatkom regulative i iskustva.
Dakle, bojazan postoji. Rizik, takođe.
Ali niko ne može da ospori da je NFT otvorio jednu potpuno novu ravan u umetnosti, investiranju i kolekcionarstvu.
Posebno na Dalekom Istoku, pojavljuju se ozbiljni kolekcionari digitalne umetnosti koji koriste sve pozitivne strane NFT tehnologije da sakupe značajna dela digitalne umetnosti, kreiraju svoje kolekcije i ni najmanje ih ne interesuje finansijska strana.
Vreme će biti konačni sudija, kao i obično. U međuvremenu, treba pratiti šta se dešava i – zašto da ne – igrati se i istraživati šta je moguće.
I can’t help, but wonder: Šta ako se NFT-ovi još ne koriste u svom punom kapacitetu? Šta ako njihova trenutna upotreba nije konačno odredište, većneki međukorak? Šta ako NFT-ima nije suđeno da postoje samo kao digitalne novotarije bez direktne veze sa fizičkim svetom, veći – ili čak prvenstveno – kao obavezni dodatak „stvarnim“ umetničkim delima?
Pitanja bez odgovora, za sada. I beskrajno uzbuđenje jer smo svedoci i savremenici nečega tako velikog i značajnog.
