PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: IOANNA BATSIALOU
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
PROF. DR IOANNA BATSIALOU, ŽENA KOJE JE PRE 30 GODINA UVELA MEZOTERAPIJU U SRBIJU, DOBROTVOR, MAJKA, SUPRUGA, PROFESIONALAC, SVOJ JE ŽIVOT POSVETILA LEPOTI I LJUBAVI. U MARTOVSKOM IZDANJU RYL MAGAZINA GOVORIMO O RUTINI U NEZI KOŽE, O ŽENAMA SVETA I ŽIVLJENJU VAN KUTIJE I USTALJENIH PRAVILA.
SAMO SVOJOM HRABROŠĆU I BORBENOŠĆU MOŽEMO SANJATI OTVORENIH OČIJU, VOLEĆI SEBE I DRUGE. TO PROF. DR IOANNA BATSIALOU I ČINI VELIKIM SRCEM.
Kako izgleda tvoja dnevna rutina u nezi i svakodnevnom radu?
Izrazito vodim računa o higijeni kože i imam svoje rituale. Kupanje, sve vrste krema – anticelulit kreme, kreme za zatezanje, kreme za dekolte i lice. To radim svakodnevno, dugo godina, tako da sam već u ozbiljnoj rutini koja traje samo 15 minuta.
Pobornik sam integrativne medicine, homeopatije, kvantne i prirodne medicine, pa jednom do dva puta godišnje odlazim na pregled i profesor Dunjić je moj lekar koji mi propisuje biljne preparate. U 52. godini nemam zdravstveni problem i smatram da je to jako važno jer koristim prirodne suplemente koji su izbalansirani. Posle suplementacije ide lagani doručak koji mi odredi naša nutricionistkinja prof. Jorga i onda sledi 15 minuta za moje najjače duševno jačanje, a to je molitva. Zahvaljujem se Bogu što mi je dao život za taj dan da pokušamo da budemo što pravedniji i bolji. Zatim se dva sata bavim nabavkama za kliniku, marketingom, strategijom ili odlazim u banku, uvek postoji nešto što moram da obavim. Pored toga, tu je i puno putovanja.
Posle podne je uvek klinika, ordinacija, predavanje. Kao edukator i ambasador u svom poslu, radim u još 10 gradova. Uveče rezimiram dan i pripremam se za sutrašnji. Moj život je jako dinamičan, jer pored toga moram da uklopim i roditelje u Atini, dete i njene obaveze. Moj dan traje 20 sati dnevno, a završavam ga molitvom, jer sam lepo i uspešno sve obavila. Tuširam se, namažem kremama i zaspim u roku od jednog minuta.
Koliko danas žene moraju da izdvoje vremena za negu?
Za svakodnevne potrebe, ženama je za negu neophodno u proseku pola sata ako imaju rutinu. Nanošenje kreme za lice i telo, a nakon toga šminkanje koje traje 10-15 minuta. Jako je važno da se šminka uveče dobro skine i da se nanese krema, a mi za naše pacijente imamo neke obavezne suplemente kao što su vitamin C, D, magnezijum, reshape, relife, i to je 10-15 minuta.
Kreme i preparati deluju do određeni dobi kad mišićni tonus pada. Šta raditi?
Postoji ogroman spektar raznih regenerativnih procedura kako bi se očuvao mišićni tonus. Na primer, hodanje. Čovek koji hoda pola sata na dan ima pojačani tonus, zatim postoje razne vrste masaža, pakovanja. Imate mnoštvo aparata koji doprinose podizanju tonusa: radio-talasi, ultrazvuk, laseri, radio-frekvencije za podmlađivanje, zatezanje. Postoji takođe veliki broj raznih procedura integrativne medicine: kvantna medicina, homeopatija, akupunktura. Ako ne znate šta da izaberete, konsultacije kod nas su besplatne.
Da li je lepota danas precenjena?
Lepota je večni pojam u svim starim kulturama. Lepota je imperativ, ne samo spoljašni. Svako bi hteo da bude lep, ali najpre moramo da se dopadnemo sami sebi, pa onda i drugima. Naravno da postoji granica lepote. Ja sam jedna od retkih lekara koji je za prirodnu lepotu. Ne volim velike jagodice, usne. Nedavno sam bila edukator u Kuvajtu, gde je 90% žena bilo zamotano i ne vidite ništa sem lepote u njihovim očima, taj žar. Ona vas pogleda i shvatate da može da osvoji ne samo muškarca, već ceo svet. Sem njenih očiju, ne vidite ništa. Ne vidite ni osmeh, ni zube, ni telo. Ali vas pogleda i ostanete bez daha. Šta nam to govori? Da je lepota u očima, u daru. Mi živimo u vremenu gde dominiraju reklame, FB, IG, lažne slike, i ide se ka tome da žena izgleda što prostije kako bi privlačila muškarca. A sa druge strane je toliko jednostavno da neko bude lep, negovan, srećan, da ima izbalansiranu lepotu duše, tela, izgleda. Svi bismo trebali da težimo ka tome, a ne da nam nametnu koliku širinu struka moramo da imamo. Ako posmatramo skulpture antičke Grčke, lepota uvek podrazumeva da žena i muškarac imaju lepo telo i da su obrazovani. To je balans između prirodnog izgleda i prirodnih terapija. Tada su terapija bile blato, sunčana terapija, biljni eliksiri, a nije bilo hemije. I važno je da su bili izrazito školovani.
Putovala si svetom i žene sveta dolaze na kliniku. Da li bi mogla da izdvojiš koje i čije žene su najlepše?
To nema veze sa nacijom, već sa sklopom. Srpkinje su lepe žene. Bog im je dao takvu konstituciju da su visoke, da imaju lep ten, kožu. Mi živimo na najlepšem Balkanskom poluostrvu, imamo četiri godišnja doba, more, planine, sneg. Neki ljudi nikad ne vide sneg, ili je jako hladno, ili je toplo i dosadno, i sve je isto. Gen Srpkinja je fantastičan. Za razliku od Grkinja, ranije su bile niže rastom, male karlice, većih kukova. Sada se sve to menja. Slovenski narodi imaju najbolju genetiku. Švajcarci su daleko od lepote i pored toga što imaju novca da rade apsolutno sve, oni to odbijaju. Njima je važnije da pare drže u banci nego da se neguju. To je neka druga životna filozofija. Ako gledamo procentualno, Srpkinje su najlepše. Po mom mišljenju, najlepši su oni koji imaju harizmu, osmeh, da se vidi radost života, da ima pozitivnu želju, volju i energiju. Taj čovek je uvek lep. Treba se baviti ne samo fizičkom lepotom, već obrazovanjem, razvijanjem na svakom polju. Otići na predstavu, pogledati neki film, čitati neki magazin kao što je RYL, na koji sam preponosna što postoji jer nosi duh i estetiku lepog. Odavno nisam čitala nešto tako inspirativno, a pri tom je sve jako lepo i elegantno. Dizajn svetski, autori sjajni, urednica najbolja.
Mesec je mart – šta bi preporučila ženama?
Zavolite sebe – to je must. Mi smo naučene da svi drugi budu na prvom mestu – od oca, brata, supruga, ali žena mora da ceni sebe. Da izlazi, da se druži. Ljudi koji se bave drugim ljudima imaju komplekse i lagano se razboljevaju. Svaka žena mora prvo sebi da udovolji, jer ako je na poslednjem mestu, završava sa bolestima kancera dojke i štitne žlezde. Bavljenje sobom ne znači da se ne gledaju drugi ljudi.
Žene trebaju da se druže, moraju da nađu vremena za sebe, da idu na masažu, tretman lica – da se bave sobom u pozitivnom smislu.
Tema martovskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Out Of The Box“. Kako izgleda tvoj život van kutije?
Ja sam osoba koja živi van kutije, jer nisam klasična žena koja je posvećena samo porodici. Volela bih da se više bavim domaćinstvom, da više kuvam pošto fantastično spremam hranu i volim goste, ali nažalost moje profesionalne obaveze mi to ne dozvoljavaju. Nisam ni u snu mogla da zamislim da ću biti tako uspešna, tražena.
Vi ne možete da budete van kutije ako nemate ogromno znanje. Vi možete da budete out of the box samo kroz znanje i ljubav prema pacijentu i poslu. Pošto moje znanje i sposobnosti prevazilaze sve to, mi definitivno izlazimo iz te kutije.