in

MUZEJ LANGMATT

PIŠE/FOTOGRAFIJE: TAMARA KITANOVIĆ

Muzej Langmatt, koji je obeležje grada Badena, nastao je kroz zaveštanje i zadužbinu porodice Braun – Sidney, inženjer, industrijalac, vlasnik i osnivač čuvene kompanije BBC (danas ABB), sa suprugom Jenny Braun-Sulzer i njihova tri sina, proveli su svoj život, pored ostalog, kao pasionirani kolekcionari umetničkih dela, prevashodno slika impresionističkih majstora poput Renoara, Sezana, Monea, Dega, Fragonara, Sislija, Pisaroa. Njihova prekrasna neoklasična vila Langmatt, izgrađena u periodu od 1899 – 1901, po zamisli poznatog švajcarskog arhitekte, protagoniste modernog stila, Karla Mozera, smeštena iznad obala reke Limat, okružena divnim parkovima i senovitim krošnjama, još uvek čuva dah i duh vremena u kome su se prepletale stalna težnja za stvaranjem, industrijalizacijom, osvajanjem novih i daljih prostora, sa potrebom da se intima učini uzvišenom i harmoničnom, gde misli i dela mogu nesmetano da se smenjuju.

Dok se korača škripavim mahagoni podovima Langmatta i sluša neobično zavodljiva priču o njima, od direktora Muzeja Markusa Stegmanna, boje i forme osete se tako živo da zelena na nečijoj ruci i roza haljina nad knjigom na isti način promatraju vas, dok upijate korake na zaleđenoj zimskoj stazi Pisarove slike, iznad koje svetlost obećava zelenu krošnja. Renoarova devojka sa teškom vlažnom pletenicom, na ulaznom panou, zavodljivo uvodi u dvorište ove vile, dok ista ona na zidu u velikom salonu prerasta u vulkansku snagu, kakvu može proizvesti krvotok u ovom mladom i zdravom telu, spremnom da bojama života ponudi belo i čisto polazište.

Na ovom mestu možete uživati i u maloj zbirci crteža i skulptura, zanimljivoj kolekciji porcelana, pokućstva, nameštaja, tapiserija, lampi i lustera, kao i u izuzetnoj zbirci knjiga.

Sav taj fotografski trenutak zaustavljen u vremenu, ma kako bajkovit i zavodljiv bio, ne bi doneo toliko čulno uzbuđenje da ga iznova ne podstiču nove postavke savremenih slikara, a trenutno jednog, po svom izrazu i karakteru sasvim izuzetnog, Norberta Biskya.

Silina Biskyevih platna osobena je ne samo po snazi antički savršene lepote mladih tela uhvaćenih u savremenom trenutku dokoličkih, letnjih aktivnosti i sukobljenih sa trenutkom kojeg nosi nadolazeća katastrofa. Osobenost uhvaćenog straha, kojeg donosi prirodni preokret, daje ta tako magična, nova i moderna boja telesnog prikaza. Svakako da ovde nije reč samo o koloritu, već o strukturi i specifičnoj izradi ove boje, koja je čini jednom od najskupljih na svetu.

Norbert Bisky je savremeni slikar, rođen u Lajpcigu, živi i radi u Berlinu, osoben po svojim brutalnim i apokaliptičkim temama, često na velikim platnima, ni malo apstraktnog prikaza, koji time ni na koji način ne suzbija subjektivan doživljaj posmatrača. Kako se sam izjašnjava, beskompromisno koristi samo najbolje, najskuplje, najblistavije i najlepše boje. Nijanse žute, isijavajuća žuta zlatnih tonova i snažno upadljivo plava pokreću svu silinu rušilačkog, odnosećeg. Postavka u muzeju Langmatt ovog slikara, nazvana „Zagrevanje“, drži posmatrača još dugo nakon izlaska iz sale u miljeu viđenog i doživljenog, užasa uhvaćenog u detalju i bezbrižne misli na obali iza koje sledi krvavi trag. Želja da se ponovo susretnete sa delima ovog slikara ostaje sveprisutna i duboka.

Muzej Langmatt u Badenu, nenametljiv i privlačan, nije samo okrilje umetnosti prošle epohe i modernih tendencija, on je mnogo više po svojoj koncepciji, centar okupljanja za sve one koji o umetnosti žele i imaju potrebu da razmišljaju, govore, da je otkrivaju i u njoj učestvuju. I kao u svim misijama, pečat entuzijasta i vrednih ljudi uvek je presudan.

ŠTA MISLITE?

100 Poena
Upvote Downvote

STRANCI O BEOGRADU I STRANCI U BEOGRADU

ONI I MI