PIŠE: ALEKSANDRA PETROVIĆ
Početak nove godine, okupan i uštirkan u vesele boje i sanjalačke lampice, miris ukrasa iz kutija naše porodične tradicije… Početak nove ere našeg postojanja, rađanje novih planova i inspiracija. Dok uživamo u specijalitetima novogodišnje i božićne gozbe , iznova i iznova obećavamo sebi kilometarske šetnje i redovne treninge i vadimo presavijeni, stari plan zdrave ishrane.
Nijedna svećica na torti ne unosi nadu koliko odbrojavanje do ponoći i Nove godine, kada smo spremni da sve oprostimo i krenemo ispočetka u novu godinu naših života.
Sumiram u sebi utiske i nadanja, maštanja i ostvarenja najdubljih i najiskrenijih želja, sabiram i podvlačim računovodstveno koleno sa velikim plusom. To što smo tu gde jesmo je već plus i daje nam nadu da ostajemo tu sa našim najbližima.
Nova godina nam daje osećaj da je svaki naredni dan koji nam se nesebično pruža luksuz i blago koje čuvamo, negujemo, planiramo, nestrpljivo očekujemo i beskrajno mu se radujemo. Pišem, utiskujem želje na beli papir da ih jasno vidim, gledam prošlogodišnji spisak i štikliram ispunjeno i zahvalna sam i srećna, mirna, tiha, ćutljiva i zamišljena.
Koliko su mi želje drugačije i zrelije. Pronalazim stare zapise iz mojih studentskih dana, lista želja i planova, nekih ispunjenih, neke još sanjam da ću ostvariti i iznova ih graviram na belu hartiju motivacije i vizije. Koliko sam ostala dosledna sebi, a koliko sam se promenila, koliko moje želje ostaju samo moje, a koliko postaju naše želje, želje moje porodice. Sve se pretvara u jednu želju, a nova godina nam daje šansu da svi budemo dobro i zdravo, da se čuvamo i volimo i radujemo svakom novom danu.
Luksuz je imati nadu, videti 365 novih šansi pred sobom i hrabro krenuti ka njima. Luksuz je izgovoriti ono što ti srce šapuće na uvo razuma, realnosti i zrelosti.
Na terasi smo, palimo prskalice, momci pale vatromet, čuju se petarde i graja, pesma i muzika, grlimo se i radujemo što je pred nama 365 novih šansi, blistavih i svetlucavih kao najlepše novogodišnje lampice i mi hrabro idemo ka njima.
Budim se zadovoljna i vesela. Jutro miriše na nov početak, čista mirišljava posteljina, miris kafe i veseli televizijski program bez politike, klinci sanjivi i srećni, čekamo Supermena na TV ekranu. Vadim ostatke ruske salate i ne želim da izađem iz pidžame ceo dan. Pojačavam koncert u Beču do daske i počinjem da pravim supu, domaću i masnu, sa rezancima. Sve miriše na dom, gledam kroz prozor i vidim nov početak ispred sebe, ispred nas. Vidim 365 novih šansi da budemo srećni, mirni i zadovoljni, ali i pomalo nemirni i istrajni u željama koje još nismo ostvarili.
