PIŠE: SANJA KAPOR, DIPL. PEDAGOG, PSIHOTERAPEUT
„Ljubav, vera, nada – sve što cenim u životu” – rekao je davno naš poznati glumac u kultnoj domaćoj seriji. Bilo je potrebno vreme i sticanje različitih iskustava da shvatim značaj ljubavi, vere i nade u ljudskom životu. Nisu li ljubav, vera i nada ono što nam duva vetar u leđa? Izvori snage i poleta? Nešto zahvaljujući čemu hodamo i kada je svaki korak koji načinimo bolan? Data nam je sposobnost da pružamo i primamo ljubav. Zahvaljujući tome, naši životi su obojeni najrazličitijim bojama. Da bismo mogli ljubav dati, moramo najpre voleti sebe i prihvatiti sebe onakvim kakvi jesmo. Da bismo je primili, moramo joj otvoriti vrata. Zašto vera? U šta verujemo? Boga? Energiju? Neku višu silu? Zar je važno? Potrebno nam je nešto uzvišenije od nas da bi razumeli, prihvatili, pregurali, preživeli… Vera nam daje snagu da ustanemo kad padnemo, izborimo se i krenemo napred. Nadamo ce ceo život – lepom danu, boljem poslu, korektnijim prijateljima, istinskoj ljubavi. Nada nam je uteha, ali i izvor optimizma. I tako – dok volimo, verujemo i nadamo se, ljudi smo, tu smo i sve ima nekog smisla. Zar ne?
