LIČNOM SNAGOM DO USPEHA

PIŠE/FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ
INTERVJU: MARINA BELIĆ, SAŠA CVIJETIĆ, ALEKSANDRA KAJMAKOVIĆ

RADISSON COLLECTION OLD MILL JE HOTEL KOJI SVAKODNEVNO IMA VELIKI BROJ POSE­TILACA KOJI BORAVE U NJEMU. SAM IZGLED HOTELA, NJEGOVOG ENTERIJERA I EKSTERI­JERA, PRIVLAČI TURISTE IZ SVIH KRAJEVA SVETA.

IZ MESECA U MESEC KAO UREDNICA LIFESTYLE MAGAZINA ORGANIZUJEM DORUČAK U „NAŠEM“ SJAJNOM HOTELU. ZA DECEMBARSKO IZDANJE SAM RAZGOVARALA SA DIVNIM JUNACIMA O PREDUZETNIŠTVU I „SIGURNOM“ KOMPANIJSKIOM SISTEMU.

MARINA BELIĆ, rođena je u Sarajevu, u zna­ku Blizanaca, što smatra ključnim za razume­vanje njenog nemirnog duha i širokog spekt­ra interesovanja. Voli promene, zapitanost i stalnu potragu za nečim novim – osobine koje su oblikovale njen životni put. Formal­no obrazovanje je vodi ka masteru ekonomi­je, jer je verovala da tako treba. To poglavlje naučilo je disciplini, analizi i upornosti, ali njen pravi identitet počeo je da se formira sa njenom porodicom i decom. Danas je pasio­nirani praktičar joge i skijanja koje spajaju fizičku aktivnost s mentalnim mirom. Ljubav prema životu i ljudima izražava kroz hedonis­tičke strasti: vino, hranu i izlaske sa prijatel­jima. Modna je kreatorka i vlasnica modnog brenda Heroina fashion. Njene kreacije su lepršave, pune boja, stilski bogate.

SAŠA CVIJETIĆ, nakon završenog državnog Ekonomskog fakulteta u Beogradu 1992. godine, ubrzo se zaposlio u kompaniji (IBL Duga) koja je u to vreme bila najveći proiz­vođač boja i lakova u Srbiji, lider na tržištu sa jasno postavljenim evopskim standar­dima poslovanja. Nakon par godina rada, učenja, napredovanja, desio se izazov u dru­goj branši, na drugom tržištu i to je prihvatio menjajući puno toga što je bila smela odluka. Zadatak koji je postavljen od strane Comtra­da bilo je osnivanje sestrinske firme na izuzetno nestabilnom tržištu koje je tek izašlo iz ratnih dešavanja. Zasukao je rukave, oku­pio odličnu mladu ekipu i krenuli su sa poslo­vanjem od nule. Kroz strpljenje, upornost i strateške odluke, firma je brzo postala lider u svojoj industriji, ostvarujući značajan uticaj i rast. Nakon 12 godina provedenih na pozi­ciji generalnog menadžera, uz sve ostvarene rezultate, nagrađen je i mnogim priznanjima za biznis (menadžer 2007. godine u IT branši BiH, 2009. jedan od najuspešnijih menadžera u regionu), zatim za društveno odgovornog i najboljeg poslodavca, kao i najbolje obučen­og poslovnog menadžera.

ALEKSANDRA KAJMAKOVIĆ, na njen život velik uticaj je imalo njeno rano odrastan­je koje je krenulo iz bašte “studentsko kul­turnog centra (SKC). Uživala je da provodi vreme i upoznajem fenomenalne umetnike raznih stilova. Svaki događaj je imao jedinst­ven uticaj na njen život kako kreativno tako i duhovno. Profesionalno bavljenje tenisom joj je pružilo neophodne veštine i snagu koje joj puno znače. Sport je naučio kako da po­beđuje granice, postavlja nove standarde i uči iz grešaka. Profesionalno takmičenje ob­likuje karakter, stvara veštine i navike koje su značajne u karijeri. Pravni fakultet, jeste njen… neočekivan korak? Veliku popular­nost je stekla kroz ulogu Shefice na IG kao vlasnica Grama.

Kako ste se odlučili za „biznis“ sa svrhom? Da li je posao izabrao vas ili vi njega?

Marina Belić: Brendovi sa svrhom stvaraju modu koja ima dušu. Oni biraju materijale koji poštuju prirodu, šiju komade koji traju i osmišl­javaju krojeve koji govore priču o autentičnosti, a ne o masovnoj proizvodnji. Njihova svrha nije samo da prodaju garderobu, već da izgrade vezu – s vama, vašim stilom i vašim vrednostima.

Ovde nije reč o potrošnji, nego o zajednici. Kada birate biznis sa svrhom, vi podržavate nečiji san, rad lokalnih zanatlija, etičke procese i ideju da se lepota ne mora praviti po cenu planete. Definitiv­no je posao izabrao mene.

Saša Cvijetić: Odluka da se bavim ovim poslom proizašla je iz kombinacije interesovanja, prilika, ali i okolnosti. Po obrazovanju sam diplomirani ekonomista koga je uvek privlačila tehnologija i način na koji možemo promjeniti svijet, pa je IT postao, uz splet okolnosti, logičan izbor. Pojavile se prilike koje nisam mogao da propustim, nai­me kompanija Comtrade je odlučila da krene sa širenjem biznisa po regiji i prva destinacija je bila Bosna i Hercegovina, a s obzirom na to da sam imao veze sa tim podnebljem, dobio sam ponu­du, ali i priliku da napravim kompaniju, okupim ekipu i tako smo krenuli 1997/98. u Sarajevu. Priznaću, nije bilo lako sa beogradskim tablica­ma u tom posleratnom periodu doći i početi sa biznisom, ali vrijeme i rezultati su pokazali da smo napravili pravi potez.

Aleksandra Kajmaković: Odluka za biznis je došla iz ljubavi prema umetnosti, kulturi i ugođa­ju. Kreirala sam Gram shodno visokim standar­dima i očekivanjima, po svom ukusu.

Ako se pitate kako Shefica uživa, odgovor možete saznati dolaskom u Gram. Da li je posao izabrao mene ili ja njega, najtačnije objašnjenje bi bilo – izabrali smo jedno drugo.

ALEKSANDRA KAJMAKOVIĆ

Sa kakvim se izazovima suočavate svakod­nevno pod balkanskim nebom?

Marina Belić: Ovo su neki od izazova rada pre­duzetnika – pronalazak klijenata, to jest građen­je mreže kontakata i privlačenje stalnih klijenata zahteva vreme što komplikuje planiranje budže­ta. Nema nadređenih koji vas guraju ka ciljevi­ma, uspeh zavisi od vaše discipline. Preduzet­nici često rade vikendom i uveče, više nego za­posleni u korporaciji. Potrebno je istovremeno raditi na razvoju proizvoda/usluga i marketingu. Tu je i stalna potreba da se istaknete na tržištu – pritisak konkurencije. Korporacije često ulažu u obuke, kurseve i profesionalni razvoj, a pre­duzetnici moraju da sami finansiraju i stalno uče nove veštine.

Saša Cvijetić: Prvo, tu su ekonomske nestabil­nosti i nesigurno poslovno okruženje koje dosta zavisi od politike koja se vodi na Balkanu. To za sobom povlači određene administrativne prepre­ke i često složena birokratija usporava poslovne procese. Drugi izazov je pronalaženje kvalifiko­vanih i motivisanih kadrova, jer mnogi talento­vani ljudi su otišli ili i dalje odlaze iz regiona u potrazi za boljim prilikama. S druge strane, zad­ržavanje zaposlenih zahtjeva dodatne napore i prilagođavanje uslovima rada. Sve to je dodat­no bilo sprecifično za tržište i period u kojem sam radio, ali i dalje delujem. Mislim da se svi na ovom tržištu susrećemo manje-više sa tim iz­azovima, ali svaki izazov donosi priliku za rast, a rad u ovom regionu naučio me je fleksibilnosti, upornosti i vještini prilagođavanja.

Aleksandra Kajmaković: Izazove kategori­zujem po principu hitno, nije hitno, važno, nije važno. Ugostiteljstvo sa sobom nosi raznorazne izazove i prepreke. Glavni izazovi su održavanje kvaliteta usluge, održavanje kvaliteta proizvoda. Dosta faktora utiče, a ima i iznenađenja. Shefi­ca biti nije lako, za sve postoji rešenje, na društ­venim mrežama možete videti najdelotvornije metode.

Privatno preduzetništvo ima svoje mane i prednosti u odnosu na korporaciju. Koliko hrabrosti i snage treba imati i raditi u jednom ili drugom sektoru?

Marina Belić: Korporacija pruža sigurnost i pod­ršku, ali često sputava kreativnost. Preduzetništ­vo donosi slobodu i izazove, ali zahteva visok nivo snalažljivosti i samodiscipline. Izbor zavisi od vaših ličnih vrednosti i ambicija.

Saša Cvijetić: Korporacija nudi strukturu, sta­bilnost i priliku za socijalizaciju. Rad u takvom okruženju omogućava fokus na određene zadat­ke i razvoj unutar jasno definisanih okvira. Ipak, izazov može biti uklapanje u korporativnu hije­rarhiju i standarde koji su postavljeni. Hrabrost u ovom slučaju dolazi do izražaja kada treba stati iza svojih ideja, prilagoditi se promjenama i nositi se sa pritiskom rada u velikom sistemu.

Mislim da je u oba slučaja ključ uspjeha balans između lične posvjećenosti, sposobnosti prila­gođavanja i spremnosti da se suočite sa rizici­ma, bilo da su oni lični ili dio šireg sistema.

Primjera imamo mnogo, ali sam siguran da oba puta zahtjevaju snagu – preduzetništvo kroz bor­bu s neizvješnošću, a korporacija kroz sposob­nost adaptacije u sistem.

SAŠA CVIJETIĆ

Aleksandra Kajmaković: Korporacijski sistem pruža strukturisano delovanje i odgovornost. Svako ima svoj sektor, zadatak i zajednički cilj. Greške i posledice snosi korporacija, rizik je značajno manji za pojedinca. U najgorim okol­nostima pojedinac može izgubiti posao. Pre­duzetništvo vam pruža jedinstveno iskustvo koje je teško opisati. U odnosu na korporaciju, rizik je značajno veći. Odgovornost je takođe veća, vi ste osoba koju svi pitaju. Propuste i greške sno­site sami, uspehe i pohvale delite sa timom.

Shefica ima dovoljno snage i hrabrosti da se nosi sa preduzetništvom.

Kada pogledate iza sebe, da li je pređeni put vredeo zbog pravca kojim sada hodite?

Marina Belić: Svako iskustvo nas oblikuje. Kada stanemo i osvrnemo se unazad, putevi koje smo birali postaju jasniji, poput mapa koje nismo uvek razumeli dok smo ih koračali. Svako skretanje, svaka raskrsnica, čak i stranputice, oblikovali su ono što danas jesmo. Setite se – nijedna od­luka nije samo odluka, to je skup lekcija, često prepoznata tek kasnije, dok koračamo sigurni­je, svedoci sopstvenog rasta. A ako vas trenutni put čini srećnim ili makar mirnim, onda je sva­ki pređeni metar vredeo. Jer na kraju, život nije samo o cilju. Život je o tome kako hodamo, s kim delimo taj hod i šta nosimo u svom koraku. Dak­le, zapitajte se: Da li hodate s ljubavlju prema onome što jeste? Ako je odgovor „da”, onda je put bio tačno onakav kakav je trebao da bude.

Saša Cvijetić: Kad pogledam iza sebe, sa sigu­rnošću mogu reći da je pređeni put i te kako vre­dio. Rad u kompaniji koja je lider u svojoj oblasti ne samo da mi je omogućio da profesionalno ra­stem, već i da se osjetim kao dio uspješne priče. Svaka prepreka, svaki izazov i svaki trud koji sam uložio pridonijeli su ne samo razvoju kom­panije, nego i mom ličnom. Posebno mi znači što imam priliku sa radim u okruženju koje postavlja visoke standarde i stalno me motiviše da idem korak dalje. Kroz taj put naučio sam važnost tim­skog rada uz dosta strpljenja, ali i strateškog raz­mišljanja. Naravno, bilo je trenutaka kad je bilo teško, situacija kad sam sumnjao u neke svoje odluke ili morao da radim više nego što sam mis­lio da mogu. Ali gledajući gde je sad kompanija, shvatam da je svaki korak bio dio puta koji je vri­jedan hodanja.

Aleksandra Kajmaković: I te kako, uspešan posao po mom mišljenju nije samo profitabilan, solventan biznis. Gram ugošćava svakodnevno velik broj gostiju, visok procenat su redovni gosti. Porodice imaju vikend rituale sa svojom decom kad dolaze na kolače i sladoled.

Bezbroj fotografija i uspomena se kreira svako­dnevno. Ljubav, sreća i uživanje je tajni sastojak prijatne energije koju Gram odašilje.

Gde sebe vidite za pet godina?

Marina Belić: Zamišljam sebe za pet godina u prostoru koji nije samo prodavnica već mesto okupljanja, ideja i podrške. Koncept radnja u ko­joj svaki predmet, svaki komad odeće, ima priču i dušu. Ne želim samo da stvaram garderobu; želim da stvaram zajednicu – mesto gde žene dolaze da pronađu ne samo unikatan komad za sebe i njihov dom, već i deo sebe i svoje krea­tivnosti i razgovore koje inspirišu i druženja koja nasmejavaju i leče… čaša proseca, obavezno. Dakle, gde sebe vidim za pet godina? Na mestu gde se karijera i ljubav prema životu sreću s os­mehom koji govori da je sve baš kako treba.

MARINA BELIĆ

Saša Cvijetić: Za pet godina vidim sebe kako nastavljam da gradim na osnovama koje sam postavio do sada. Bitno mi je da zadržim vjeru da sam u proteklom periodu radio ispravno, da sam postigao rezultate koji su ostavili trag i da sad mogu raditi s još većim mirom i fokusom. Cilj mi je da nastavim doprinosti kroz svoje kvalitete, iskustvo, znanje, ali i posvjećenost i da ostanem doslijedan svojim vrednostima. Želim biti dio pro­cesa koji donosi uspjeh, uz istovremeno održa­vanje ravnoteže u životu. Vidim sebe kao nekog ko neprestano uči, prilagođava se i koristi svoje znanje za dobrobit tima i kompanije, na način koji je održiv i za mene lično.

Aleksandra Kajmaković: Svugde. Sheficu ne drži mesto, očekivanja su velika, a vreme je og­raničeno. Ja sam svetski putnik, volim da istražu­jem, uživam i stvaram.

Tema decembarskog izdanja RYL magazina nosi naziv „Nova godina, nove priče“. Šta ćete nam ispričati u 2025. godini?

Marina Belić: 2025. – Vreme Autentičnosti. Ovo je godina u kojoj nema prostora za maglu. Godi­na kada se sve kristališe – naši izbori, naši pu­tevi i naši razlozi. Više nije pitanje gde ideš, s kim si ili kako ćeš to izvesti. Sve to je sada man­je važno. Pitanje koje postavljaš sebi, i jedino koje zaista ima smisla, jeste: ZAŠTO ovo radim? Zašto biram da trošim svoje vreme ovde, s ovim ljudima, na ovom mestu? Zašto ulažem energiju baš u ovo, a ne u nešto drugo? Tvoj „zašto” je tvoje srce, tvoj kompas i tvoj centar. On je temelj svake autentičnosti. U 2025. ne tragamo više za spoljnim odobrenjima.

Saša Cvijetić: Biće to priča o pronalaženju ba­lansa između uspješne karijere i stabilizacije ličnog života što smatram jednim od najvažnijih ciljeva u narednom periodu. Tokom proteklih go­dina, fokus je bio na rezultatima, razvoju i posti­zanju visoko postavljenih ciljeva. Sada, dok ula­zimu novu fazu, želim usmjeriti energiju na od­ržavanje onog što sam izgradio i na osnaživanju temelja kako u poslu tako i u privatnom životu. Za mene, ova godina će biti o građenju čvrstih temelja, kako za djecu, tako i za sebe, da bih mogao da balansiram karijeru i privane obaveze. Vjerujem da će u predstojećoj godini biti puno iz­azova, ali svi oni će nas ojačati još više i zato ću akcenat staviti na tri ključne riječi: STABILNOST, SMIRENOST I ISPUNJENJE biće ključne riječi moje priče u 2025.

Aleksandra Kajmaković: Gram na novoj loka­ciji sa novim ukusima. Edukativni snimci kako da se ophodite prema svom timu. Nezaboravne avanture i putovanja.