PIŠE: NINA MARTINOVIĆ ARMBRUSTER, TV UREDNICA, NOVINARKA I VODITELJKA NA TV VOJVODINA
FOTOGRAFIJE: PIXABAY.COM, RADIVOJE HADŽIĆ
Nekoga zanima moda, nekoga politika, nekoga sport, a nekoga umetnost. Ali jedno je svima zajedničko, i svako je bar jednom zamišljeno gledao u noćno nebo i zapitao se o kosmosu. Sićušni delić nečega tako velikog i nepoznatog, toliko se oseća majušnim da vremenom zaboravi da je i sam deo tog ogromnog, misterioznog prostranstva. Povremeno se pojavi neki naučnik da nas podseti da smo deo kosmosa, kao što je Tesla tvrdio da smo svi povezani nevidljivim nitima, ali u svakodnevnom životu, osećamo se odvojeno, usamljeno i potpuno odsečeno od kosmosa. Mi smo ovde na Zemlji, a kosmos je tamo negde gore, daleko od nas, sa svim svojim skrivenim zakonima i potencijalnim oblicima života.
U našem jeziku, u reči „kosmos“, jasno je sadržana suština tog pojma u najvažnijem pitanju koje sebi jedno ljudsko biće može da postavi: Ko smo? Tražeći odgovore na ta pitanja, u serijalu emisija Kosmos, zajedno sa svojim gostima, tragala sam za odgovorima na pitanje šta je kosmos, kako funkcioniše, kako da ga razumemo i to znanje upotrebimo za sopstveni razvoj i napredovanje. Sa svojim gledaocima, učila sam o disanju, koje je početak i kraj svega znanog kao život na ovoj planeti. Učila sam o mislima, rečima, ritmu, vodi, muzici, prirodi, kristalima, o neiscrpnim resursima energije, o isceljivanju i o zdravom življenju. Pronalazili smo toliko toga što nas spaja, umesto da insistiramo na onome što nas razdvaja. Pokazalo sa da svaki ugao gledanja ima neku zajedničku tačku, i da baš ta tačka nosi u sebi potencijal da u potpunosti preokrene stvari na našoj planeti, a verovatno i van nje. Što je više tema bilo dodirnuto, sve je jasnije bilo da naše poimanje kosmosa zavisi od našeg poimanja nas samih.
Mnoga stara znanja, a i nova saznanja, upućuju na to. Varijacije iskaza „spoznaj sebe“ provlače se kroz sve poznate istorijske epohe, filozofije i religije kao temelj razumevanja svekolikog ljudskog postojanja. Pa ipak, svašta mi danas i umemo i znamo, a tako malo sebe poznajemo. Dovoljna je sitnica da nas izbaci iz ravnoteže i da nekontrolisano reagujemo, a da se kasnije pitamo šta nam bi. Mislimo jedno, govorimo drugo, a radimo nešto sasvim treće, pa nije čudno što ne znamo odakle bismo krenuli ako bismo sebe malo proučavali. Ima toliko apsekata nas, da ih je gotovo nemoguće sve i nabrojati, a tek razumeti i objasniti. Baš kao i sam kosmos, koji ima toliko zvezda i planeta da ih je ljudskom umu nemoguće sve pojmiti.
Pre nego što sam uočila analogiju između pitanja ko smo i reči kosmos, bila sam uverena da će me moja radoznalost dovesti do tačnih odgovora i da ću jednoga dana sasvim jasno sagledati samu suštinu života na ovoj planeti. Ali, što je vreme više prolazilo, sve mi je jasnije bivalo da nema jasnih odgovora, ima samo pitanja i traganja za odgovorima. Tokom traganja, stiču se dragocena iskustva koja ćemo jednoga dana poneti tamo gde odemo kada završimo posetu Zemlji. A do tada, vredelo bi živeti, kada smo već tu gde jesmo. Posmatrati se, pitati se, tragati za odgovorima iz kojih ćemo konstruisati nova pitanja, iz kojih ćemo dobiti neka nova saznanja… I sve se vrti u krug. Sve pulsira u istom plesu u formi vrtloga. U kosmosu planete oko sunca, u našem telu elektroni oko jezgra atoma, sve je jedna beskonačna kosmička igra – lila. Čitavi svetovi u kosmosu i čitavi svetovi u našem telu funkcionišu po istom principu.
Jedan je naučnik indijskog porekla čak dobio nagradu u zlatu (težine njegove sopstvene kilaže) zato što je utvrdio potpuno identične principe po kojima fiunkcionišu planete, čovekova fiziologija i vedski spisi. Uz današnji napredak kvantne medicine, lako je utvrditi frekvenciju određenog organa i uticati na njega tom frekvencijom da se leči. Nekada su to u Indiji radili bramani, koji su pevali određene stihove čija je vibracija odgovarala vibraciji određenih organa. Nekada shvatano kao obično bajanje i mađijanje, danas, uz pomoć kvatne fizke, isceljenje je postalo naučno objašnjivo. Potrebno je da prođe još vremena pre nego što potreban broj ljudi shvati o čemu se radi. Kada se svesnost proširi kod velikog broja ljudi, u nekom trenutku dolazi do širnenja svesnosti na kolektivnom nivou, otvaraju se neka nova kosmička vrata i ulazimo u novo doba. Do tada, važno je da se setimo da smo deo kosmosa koji je zapravo jedna kosmička igra – lila, i što se više igramo, sve aktivnije učestvujemo u kosmosu. Mi smo deo tog kosmosa, ali i on je deo nas, i sve njegove tajne otkrićemo onda kada otkrijemo ko smo mi.
