KO STVARA MOJU REALNOST?

PIŠE: ANIMA MUNDI
INTERVJU: ASYA
ŠIROVNIK
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

ASYA ŠIROVNIK MOŠKON, MEĐUNARODNO PRIZNATI SPIRITUALNI VODIČ I HIPNOTERAPE­UT. SVOJ ŽIVOTNI POZIV USMERILA JE NA TRAŽENJE LJUDSKE I DUHOVNE SVRHE I ISTI­NE, PODIZANJE SVESTI POJEDINCA I KOLEKTIVNE SVESTI DRUŠTVA. ŽIVELA JE NA RAZNIM STRANAMA SVETA, SPOJIVŠI U SEBI UPRAVO TAJ SVET I ŠIREĆI SVOJE SPOZNAJE U RADU SA LJUDIMA.

STUDIRALA JE NA NEWTON INSTITUTE O REGRESIJI DUŠA I JEDINI JE LICENCIRANI REGRE­SOTERAPEUT TOG INSTITUTA U SLOVENIJI. LICENCU JE DOBILA U SAN FRANCISKU. INSTI­TUT JE OSNOVAO MICHAEL NEWTON, KOJI JE SA VIŠE OD 7000 PRIMERA REGRESIJE POSTA­VIO TEMELJE METODOLOŠKOM ISTRAŽIVANJU OVE OBLASTI. INSTITUT JE VODEĆA SVET­SKA ORGANIZACIJA U OBLASTI REGRESOTERAPIJE.

ASYA ŠIROVNIK MOŠKON JE UNIVERZITETSKI OBRAZOVANA U OBLASTI SVETSKE KNJIŽEV­NOSTI, NA KOJOJ JE DIPLOMIRALA MAGNA CUM LAUDE, NA SUFFOLK UNIVERSITY U BO­STONU. NAKON DIPLOMIRANJA, NASTAVILA JE ŠKOLOVANJE, KAKO BI MAGISTRIRALA PSI­HOANALIZU NA BOSTON GRADUATE SCHOOL PSYCHOANALYSIS. NAPUSTILA JE STUDIJE, JER JE SMATRALA DA BI ONE MORALE BITI VIŠE USMERENE NA RAZVOJ POJEDINCA, KROZ TAKOZVANU POZITIVNU PSIHOLOGIJU, A NE SAMO NA LEČENJE BOLESTI. MEĐUTIM, PO­SLOVNI PUT JE VODIO NA DRUGU STRANU SVETA – NA NOVI ZELAND, GDE JE UPRAVO NAŠLA ONO ŠTA JE TRAŽILA. U OKLANDU JE DIPLOMIRALA HIPNOTERAPIJU, KOJA OMOGUĆAVA ELIMINACIJU NAJRAZLIČITIJIH PODSVESNIH OBRAZACA I POJEDINCIMA OMOGUĆAVA KVA­LITETNIJI ŽIVOT.

ZA RYL MAGAZIN RAZGOVARAMO SA ASYOM O NJE­NOJ NOVOJ KNJIZI »KO STVARA MOJU REALNOST?«, KOJU JE U NOVEMBRU PREDSTAVILA U BEOGRADU.

TVOJA NOVA KNJIGA NOSI NAZIV „KO STVARA MOJU RE­ALNOST?“ . O ČEMU SE ZAPRAVO RADI U KNJIZI?

Pre 20 godina, dok sam živela u San Francisku i Bostonu, čitala sam duhovne knjige i išla na seminare iz duhovnosti, i već tada je postajala duhovna svesnost o tome da mi kao ljudi ima­mo sve mogućnosti da stvaramo svoja iskust­va, da kreiramo svoju realnost. Moć misli, moć afirmacija, moć svesnog pristupa životu, sve to su već tada bili načini i pristupi koje sam učila kako bih mogla da konstruktivno utičem na svoj život. Kasnije, kada sam krenula da istražujem ljudsku psihu dublje, shvatila sam da samo afir­macije i samo pozitivne misli nisu dovoljne i da, pre svega, retko ko može da sve vreme misli samo pozitivne misli. Tokom studija, osvestila sam moć podsvesnog uma, sa svim enormnim energetskim i emotivnim nabojem, koji se nalazi u svima nama. Takođe sam otkrila da skoro sve vreme, sve do 98 % vremena, naša podsvest us­merava naše emocije, naše misli, naše odnose, naše delovanje i naše manifestacije. Ako zaista želimo postati kreatori svoga života, onda je jako bitno da osvestimo ono što je nesvesno u nama i da oslobodimo nesvesne programe koji se na­laze u našoj podsvesti. Tek kada oslobodimo našu podsvest, tada postajemo oslobođeni svo­jih automatizama, svojih nesvesnih poriva, mis­li i emocija, tek tada smo slobodni da mi zaista stvaramo svoju realnost.

U svojoj knjizi povezala sam svoja znanja i otkrila kako je naša podsvest povezana sa nama, kako deluje, kako dolazi do toga da preuzimamo nežel­jene programe, kako ih možemo osvestiti i oslo­boditi ih se. „Ko stvara moju realnost?” je naslov koji predstavlja i objašnjava tezu knjige: istina je da mi stvaramo svoju realnost, bez sumnje, ali treba postaviti pitanje koji deo u nama je taj koji kreira našu realnost. Da li je to naš unutrašnji sa­boter? Ili naša Mudrost? Da li nas na putu naše sudbine sprečavaju naša organičavajuća uveren­ja, ili pak uverenja naših predaka? I šta je potreb­no da našu realnost stvara naše Više Sebstvo, naša Duša?

KOM SEGMENTU SVOJE DUŠE SI POSVETILA PRIČU O REALNOSTI IZ KNJIGE?

Moja Duša me je na neki način držala ’budnom’ već od ranog detinjstva, jer mi nikada nije dozvol­javala da se ’izgubim’ u igri života, niti da izgubim sebe. Mnogo sam zemalja menjala i svaki put pustila bih korene i prilagodila se životu u datoj kulturi i zemlji. Čim bih se našla na tački života gde je bilo dovoljno ’udobno’ da se smestim i ostanem, da stvorim rutinu i zidove zone udobnosti, moja bi me duša budila iz sna i tražila od mene da idem dalje. U prvom delu knjige predstavljam svoj životni put, put rasta, učenja koje sam isku­sila putovanjima i menjanjima realnosti. Sećam se kada sam prvi put čula da postoji više života – meni se učinilo da sam već do svoje osamnaeste godine proživela četiri života, u četiri zemlje, sa četiri jezika. Na neki način, tek danas shvatam koliko je za mene bilo bitno da ’slušam’ svoju dušu, da pratim znakove na putu, da se ne zaus­tavljam u zoni udobnosti, da idem dalje… Tako sam fizički mogla da iskusim duhovnu mudrost budizma – ’Jedina konstanta u životu čoveka je promena’, da vežbam ’non-attachment’, da ras­tem kroz izazove, da naučim jezik srca, koji mi je uvek služio kad god bi mi ponestalo reči u stranoj zemlji. Kroz menjanje realnosti, kroz pro­mene jezika, menjala se i moja ličnost, pa sam tako mnogo puta umirala i rađala se psihološki, i na taj način konstruisala i dekonstruisala svoj ego. Već sama ta perspektiva života, to duboko shvatanje da ništa nije večno, pa tako ni mi sami, oslobodilo je moju dušu i stvorilo prostor da je shvatim i prihvatim kao onaj deo u meni koji jes­te i ostaje večan. I to je onaj deo koji se nalazi izvan i iznad mog ljudskog, ličnog ega.

KOME JE NAMENJENA OVA KNJIGA?

Kada je knjiga doživela publikaciju, i kada sam je uzela u ruke, moja prijateljica, inače moćna isceliteljka i šamanka, pogledala je knjigu i pi­tala me: Šta želiš ovoj knjizi? U trenutku je od­govor jasno prošao kroz mene: Moja je želja za tu knjigu da svakoj osobi koja je čita otvori vrata i portale u dubine njihovog vlastitog bića, da ih uvede u svetove u njima samima, da im pokaže nesvesne obrasce koji se ugledaju u njihovoj re­alnosti, da pruži čitaocu mogućnost transforma­cije i oslobađanja. Ta knjiga je namenjena svakoj osobi koja želi da se probudi njena svesnost i da joj se vrati izvorno sećanje na vlastitu svrhu, na svrhu Duše, da unutar sebe oslobodi životnu Silu i energiju koja će tu svrhu manifestovati.

ŠTA SE NALAZI ZAPRAVO UNUTAR NAŠEG UMA I NA KOJE NAČINE UM STVARA NAŠ ŽIVOT?

Naši su umovi mnogo kompleksniji nego što smo učili u školi ili na fakultetu. Danas znamo, nauka je to dokazala, da je lokacija uma u mozgu i u polju koje se nalazi oko mozga, a isto tako da um postoji u srcu, u telu, u ćelijama. Mogli bismo reći da je ljudski um višedimenzionalan i da post­oji unutar svakog pojednica mnogo nivoa uma, od svesnog uma, preko podsvesnog uma, pa sve do supersvesnog uma. Svi ti nivoi uma, svi ti slo­jevi nalaze se u nama istovremeno, ali je vrlo bit­no u kojem delu uma se nalazi naša pažnja, naša svesnost. Tamo gde je svesnost posmatrača, tamo ide energija. Kuda ide energija, tamo se us­merava manifestacija.

KOJIH DELOVA SEBE ČOVEK NIJE SVESTAN?

Najveći deo nas samih je naša podsvest, to jeste deo našeg uma kojeg nismo svesni. Naše nes­vesno utiče na naše delovanje tela i mi ne mo­ramo da razmišljamo o tome kako brzo ili sporo bije naše srce, ili kako treba da se zaceli rana na koži… sve to vodi naša podsvest. Takođe, naše nesvesno u nama utiče na delovanje našeg in­stinkta, naših (stresnih) odziva na život, naših re­akcija na okidače oko nas. U nesvesnom delu nas se nalaze implicitna sećanja, emocije iz prošlosti (koje nismo osvestili i oslobodili) i tu su svaki put kada uđemo u slične situacije, u nama okidaju emotivne reakcije koje ’ne možemo iskontroli­sati’, jer su zapisi prejaki. Ti zapisi mogu biti iz naših ličnih iskustava, iz detinjstva, iz razdoblja u razvoju našeg tela i ličnosti tokom boravljenja u materici, ali mogu biti i od naših predaka, ili čak i proizilaziti iz kolektivnog nesvesnog. Sve to no­simo u svom nesvesnom, podsvesnom umu, i taj deo nas i te kako utiče na naš život.

Ali uz te delove nas postoji, još dublje u nama, i supersvesni deo. To je deo svesti u nama koja u sebi nosi Božanski kod, zapise Duše, sećanja Duše, svesnost o tome ko smo, zašto smo u ovom životu, na koji način i u kojem pravcu bi naš život trebao da se pokrene i kreće.

KAKO SE ISCELJUJE RANJENO UNUTRAŠNJE DETE?

Naše ranjenjo unutrašnje dete je arhetip koji se nalazi u našoj podsvesti, i u sebi nosi bolna (zab­oravljenja, nesvesna, nepročišćena i ’smrznuta’) implicitna sećanja. To znači da se možda naš mozak i ne seća tih (bolnih) uspomena, ali se zato priseća naše fizičko telo, naše emotivno telo i naravno naše ranjeno unutrašnje dete. Kada u sebi nosimo ranjeno unutrašnje dete, u prvoj fazi isceljivanja potrebno mu je da ga ili da je prihvati­mo. Da, to može biti izazov, jer deo rane je upravo u tome da u trenutku traume, ili bolnog iskustva, nije bilo nikog da dete podrži, da mu pruži ute­hu, ili da ga sasluša. To znači da je ranjeno dete po difoltu naučilo da je ’nevidljivo’, da je tiho, da se sakrije. A sada kao odrasla osoba, mi tražimo u svojoj podsvesti taj kontakt sa tim delom u nama, kako bismo ga podržali, prihvatili i pružili mu utehu. Već sam čin susretanja, prepoznavan­ja i priznavanja boli koju dete u nama ima i nosi, već samim tim da smo tu, da umemo i znamo da se povežemo sa tim delom sebe, isceljujuće je. Kako bismo produbili taj proces iceljivanja po­trebno je prilaziti sebi, tj. ranjenom unutrašnjem detetu, sa mnogo saosećajnosti, pažnje, razu­mevanja i ljubavi. Taj način pristupanja do svog ranjenog deteta je skoro umetnost, jer što smo saosećajniji, što više pažnje i ljubavi pružamo unutrašnjem detetu, to je jači protok isceljujuće energije koja prodire do najdubljih i najnesvesni­jih predela u nama.

ŽIVELA SI NA RAZLIČITIM KONTINENTIMA, GOVORILA RAZNE JEZIKE, ŽIVOT TE JE STAVLJAO U RAZLIČITE SITUACIJE. KADA SI TI BILA NAJBLIŽA SEBI?

Svaka mi je zemlja pružila energiju u kojoj sam mogla da gradim deo sebe, deo svoje ličnosti. Možda su mi zemlje u kojima je glavna čakra srca i emocije ipak ostale kao svetovi u kojima sam se najlakše ogledala u svojoj duši. Dok sam u Rimu učila lakoću i igru koju Italjiani unose u svoj život, dok sam od njih učila o dolce vita od­nosu prema životu, istovremeno sam u ruševina­ma Rima nailazila na duhove prošlosti, na dimen­zije izvan linearnog vremena. Španija sa svojim intelektualcima i kulturom dala mi je veličinu i širinu svesti, a Azija, od Hong Honga do Kuala Lumpura, pa sve do njihovih divljih otočića, sama po sebi, pružala mi je toliko moćno buđenje sves­ti da sam u nekoliko navrata jednostavno znala da je to moj dom, da je tu moja duša slobodna, da sam protočna i u harmonoji sa sobom. Na Novom Zelandu sam imala priliku da zaronim duboko u svest domorodaca, da postanem deo njihovih isceliteljskih znanja i da rastem u svojoj duši, dok u isto vreme puštam korene duboko u zemlji…

Meni je cela ova planeta predivna, a ipak zanim­ljivo je da sam jako blizu sebi, skoro pa najbliža, kada letim avionom i nalazim se ispod oblaka, kao da deo mene prepoznaje taj let, tu slobodu letenja. Isto tako mislim da je svuda moguće biti blizu sebi kada si zaista prisutan u trenutku čudesnog života.

KO JE SPREMAM I KO ULAZI U STANJE SVESTI PETE DI­MENZIJE GDE JE SVE MOGUĆE?

Da bismo mogli ući u Supersvesno stanje svesti, da bismo mogli boraviti u dimenziji svesti u kojoj smo ’budni’, u petoj dimenziji, bitno je da se oslo­bodi naša podsvest, jer su upravo naše nesvesne reakcije, misli, emocije i delovanje, ono u nama što nas ’blokira’ na našem putu buđenja. Kada pu­tujemo duboko u svoju podsvest, pročišćavajući je, dolazimo do dela u nama koji se zove Duša, Božansko Ja, Supersvest. Taj deo nas je veoma jasan, čist, profinjen, pročišćen i etičan. U tom delu naše svesti, našeg Supersvesnog uma, na­lazi se polje čistih potencijala, mogućnosti, čuda i čudesnosti. Da bismo mogli da delujemo i živi­mo život iz ovog nivoa svesti, bitno je osvestiti i osloboditi svoje nesvesno, svoju podsvest. Tek tada smo slobodni da uđemo i ostajemo u višem stanju svesti, tek tada možemo da živimo život iz Supersvesnog stanja Uma, život iz Duše, tek tada zaista postajemo slobodni da kreiramo ono što je dobro za sve nas i što naša Duša želi.

ŠTA BI PORUČILA ČITAOCIMA RYL MAGAZINA?

Jedna stara mudrost kaže: ’Sve što vam je po­trebno nalazi se u vama’ i to je istina. U nama se nalaze zapisi prošlosti, bolni zapisi nesves­nih svetova, a istovremeno u sebi nosimo zrno Božanskog, svetlost Duše, lepotu više Svesti. Svaki dan, svaki trenutak imamo mogućnost iz­bora: da li da nastavimo put nesvesnog života, ili biramo svesnost, prisutnost, biti tu sa svojom dušom, istražujujući sebe, i u saznanju da kada isceljujemo sebe, isceljujemo svoj život, svoj put, svoje pretke i potomke, a time i svoj svet…