PIŠE: ALEKSANDRA POPOVIĆ
FOTOGARFIJE: FABRIKA FOTOGRAFA
Često razmišljam o vremenu u kojem živimo. Ne nužno negativno, ali primetno je koliko se svet brzo menja. Postajemo prespori za promene — bez obzira koliko se trudili, sve deluje kao da nam promiče. Ljudi lutaju, sudaraju se jedni s drugima, udaraju glavom o nevidljive zidove — poput Minotaura u lavirintu. Sve ono što smo nekada smatrali istinom, više ne važi.
Ne tvrdim da sam posebno pametna, ali smatram da mi je sposobnost da krojim svoj život donela zadovoljstvo sobom. U tome leži izvesna prednost. Nikada nisam previše marila za mišljenja drugih niti su me zanimala ustaljena uverenja. Dovodila sam u pitanju razne stavove i razmišljanja, želeći da isprobam šta se zaista dešava i dolazila do svojih istina, usvajajući nova znanja dok sam dalje krojila svoj svet.
Moja majka je često govorila: „Sandra, ona će uvek namestiti sve onako kako njoj odgovara.“ To me je ljutilo jer nisam želela samo da budem zadovoljna, već i da svi oko mene budu srećni. Moje krojenje sveta nije ugrožavalo druge — zapravo, često je šteta bila na mojoj strani.
„Svakako nisam imao nijednu drugu nameru osim da proživim ono što je izviralo iz mene. Zašto je to bilo tako teško?“
Zaljubila sam se u Heseovu rečenicu još u srednjoj školi, u vreme kada smo počeli preispitivati svet. Da li se nešto promenilo od tada? Naučila sam da ispoljavam sebe u najboljem svetlu i da se prihvatam, a taj proces se nastavlja.
Šta za mene predstavlja svet po mojoj meri? To je mogućnost izbora, sloboda koja vodi do integriteta. Iako se često kaže da je integritet zaboravljena reč, mnogima od nas i dalje ima poseban značaj. Da li je teško? Jeste, jer imati integritet i krojiti svet po svojoj meri predstavlja izazov. Ali taj izbor donosi zadovoljstvo slobode. Sloboda omogućava osmeh i nastavak dalje, čak i kada okolnosti nisu idealne.
Moj svet po meri podrazumeva slobodu da biram s kim i šta želim da radim u svojoj profesiji. To me je dovelo na mesto gde jesam — možda nisam materijalno bogata, ali sam se trudila da uvek radim ono što volim i uživam u tome.
Idealno zamišljen svet po mojoj meri možda ne postoji jer je sve postavljeno tako da ne bude savršeno. Da je sve idealno, šta bi nas motivisalo na napredak? Još nije vreme da stanem, zato što verujem da imam mnogo toga da podelim sa svetom.
Uostalom, zašto bih ga skroz menjala? Hajde da sarađujemo i istražimo šta meni treba, a šta svet može ponuditi. Često ostvarimo svoje ciljeve i želje samo da bismo shvatili da nam ih je društvo nametnulo, pa ih menjamo. Ugojimo se, smršamo — i kroj više ne odgovara.
Svet po mojoj meri, u najbanalnijem smislu, jeste slika mene u kući na obali mora, s knjigom u ruci, zagledana u prelepi zalazak sunca dok je oko mene moja porodica, sa unučićima i psom.
Ali, zapravo, svet po mojoj meri je mogućnost slobode da možda jednog dana sve to postane stvarnost.
