PIŠE: ANIMA MUNDI
INTERVJU: TAMARA KOMAZEC
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
TAMARA KOMAZEC, ORIJENTALNI FILOLOG (ARAPSKI, TURSKI, PERSIJSKI JEZIK), OSNIVAČ I VLASNIK PRVOG ETNOGRAFSKOG PRIVATNOG MUZEJA U SRBIJI, DIREKTOR ŠKOLE PRAISTORIJSKE ARHEOLOGIJE SEDMOREČJE.
ŽENA KOJOJ SU HOBI JEZICI KOJI SE NE PIŠU ĆIRILICOM I LATINICOM (SANSKRIT, JAPANSKI, ARAPSKI, STAROGRČKI, PERSIJSKO KLINASTO PISMO), UŽA SPECIJALNOST: IZRADA REČNIKA, ČITANJE OSMANSKIH MANUSKRIPTA, SPECIJALIZACIJA: MENADŽMENT-MARKETING-PR, MASTER IZ KULTURNOG TURIZMA (FUNKCIONISANJE I ZNAČAJ NEOLITSKIH TURISTIČKIH PARKOVA).
TREUTNO RADI NA PROJEKTU KAKO NA OSNOVU PRAISTORIJE GODIŠNJE DOVESTI U SRBIJU MILION TURISTA VIŠE („PRAISTORIJSKI PUTEVI SRBIJE“).
ŽENA SA VIZIJOM, OGROMNOM ENERGIJOM, ZNANJEM I ENTUZIJAZMOM, EDUKUJE STRANCE KOJI DOĐU U BEOGRAD, ALI I NAS – KRENUVŠI OD PRAISTORIJE, KRENULA JE OD SAMOG POČETKA. PRIBLIŽITI OVU TEMU O KOJOJ NE ZNAMO BAŠ PUNO, ZAHTEVA VELIKI TRUD I ZALAGANJE.
KAO FILOLOG, KAKO STE ODLUČILI DA SE BAVITE PRAISTORIJSKIM KULTURAMA NA TLU SRBIJE?
Oduvek me je zanimala daleka prošlost, čitanje o njoj me je sve više privlačilo i počela sam da razmišljam kako redizajnirati, upakovati i privlačno prikazati našu praistorijsku prošlost, kako prenositi ključne informacije primenom načela moderne edukacije, kako konkretno sarađivati sa mladim dizajnerima i kreativcima, a sve u cilju približavanja ove materije običnom čoveku koji o tome malo zna.
VLASNICA STE SEDMOREČJA – CENTRA ZA PROMOCIJU I POPULARIZACIJU PRAISTORIJSKOG NASLEĐA SRBIJE, PORED NARODNOG MUZEJA, U SRCU BEOGRADA. ŠTA JE ONO ŠTO SE NALAZI U VAŠOJ RADNJI, KOJE BLAGO PREZENTUJETE?
Studio za edukaciju Sedmorečje je Škola praistorijske arheologije i bavi se popularizacijom naše praistorije, kroz slikovito dočaravanje raznovrsnih tema iz daleke prošlosti, kako bismo saznali više o životu naših predaka i njihovoj materijalnoj i duhovnoj kulturi. Okosnicu ponude čini 40 tekstova, 850 suvenira, 150 predavanja i specijalna kombinovana ponuda za strance. Uz to, do sada smo organizovali i nekoliko umetničkih izložbi, a u planu je i izdavanje serijala knjiga Praistorija u Srbiji, od 15 naslova.
Da bi turista na nov i drugačiji način počeo da posmatra praistorijski svet, potrebno je da se izmesti iz svoje „komforne zone“. Motive smeštamo u neočekivan, originalan, zabavan kontekst, predočavajući mikro-informacije – jer to je suština popularizacije: da što veći broj ljudi zapamti nekoliko osnovnih podataka, da prepozna najvažnije figure, da počne da u svakodnevnom životu koristi stare motive. Kombinacijom pra-tekstova (koje pišu arheolozi praistoričari), predmeta koji je ukrasan ili upotreban, kao i doziranim (osoba sama bira šta je zanima) slušanjem snimljenih predavanja, postiže se optimalan efekat.
Naša ponuda za strane turiste je još svrsishodnije sublimirala načela modernog prenosa informacija: u „praistorijskom“ okruženju 60 minuta traje predavanje sa slajdovima (pregled cele praistorije na tlu Srbije), glavne karakteristike kultura se prikazuju na predmetima, dobije se tekst Prehistorical Serbia, magnet na poklon (ali više ne bira vizuelno, već zna i kulturu i ime figure), a za to vreme su posluženi (iz praistorijskih šolja) rtanjskim čajem. To je dobar primer kako ponuda treba da bude zaokružena, celovita, jeftina i jednostavna – a da ima maksimalan efekat: ti ljudi postaju zauvek zaljubljeni u našu praistoriju.
TURISTA KOJI KOD VAS KUPUJE SKULPTURE – SUVENIRE SA PODNEBLJA SRBIJE, DOBIJA I CELOKUPNU INFORMACIJU O SVEMU ŠTA TAJ SUVENIR PRATI.
Da, kroz razgovor, priču, predavanja, tekstove i knjige o kulturama… Informacije se dozirano smeštaju u kontekst i prošlost prosto počne slikovito da se odvija pred očima posmatrača.
VAŠ GLAVNI PROIZVOD SU TEKSTOVI O RAZLIČITIM TEMAMA IZ PRAISTORIJE – LEPENSKI VIR, STARČEVO, VINČA…
Tekstova i knjiga nikada dovoljno – naša praistorija je veoma zahvalna za ispredanje priča i pripovedanje, vedanje, i njima opčinjavamo zainteresovane! Imamo za svakoga ponešto, a najlepše stvari su tek u planu – to je Paleo Fungi Klub, mesto gde će moći da se probaju praistorijska jela i pića sa pečurkama…
U SUBOTU, 29. JUNA 2019. GODINE, OTVORILI STE I PRVI PRIVATNI ETNOGRAFSKI MUZEJ U SRBIJI. ČIJA JE TRENUTNA POSTAVKA I ŠTA MOŽEMO DA VIDIMO U VAŠIM MUZEJSKIM ODAJAMA?
Da pojasnimo: jedan od brendova Sedmorečja je Tradicionalna Srbija – Muzej, a kao prva postavka je izložena etnografska zbirka Željka Utvara, mladog arhitekte koji je svoj životni vek posvetio sakupljanju i očuvanju naše tradicionalne kulturne baštine, neprocenjive lepote i vrednosti. U muzeju se mogu videti delovi i kompleti narodnih nošnji naroda Balkana, kao i najrazličitiji predmeti seoskog pokućstva od početka XIX veka do 1950. godine, a izložen je mali deo zbirke, koja broji 3600 eksponata. Osim etno postavki, Tradicionalna Srbija će u budućnosti štampati knjige iz ove oblasti.
KOLIKO JE VAŽNO BAVITI SE PROŠLOŠĆU I NAŠOM KULTURNOM BAŠTINOM? KOLIKO DRŽAVA IMA SLUHA ZA TO ŠTO RADITE?
Veoma je bitno upoznati i ceniti sopstvene korene, jer smo tu gde smo i oduvek bili i na nama je da iznesemo teret i obavezu oduživanja našim slavnim precima. Za početak, da saznamo šta sve posedujemo, zašto je to važno, zašto je presudno za naš opstanak. Država (čast izuzecima u vidu pojedinih institucija i pojedinaca) nema ni sluha, ni vizije, ni želje, da se bavi ovim stvarima, pa ni neke posebne strategije, gde bi se naša praistorija stavila u prvi plan i fokus, tako da je na pojedincima, entuzijastima i rodoljubivim snagama odgovornost da se stvari pomaknu sa mrtve tačke.
KOJI LIK IZ VINČANSKE KULTURE NAJVIŠE VOLITE?
Vinčanke, kako su predstavljene na figurinama, predstavljaju prave onovremene gospođe i dame, bogato ukrašene odeće, ponosne i lepe. Njihova karakteristična, čudna lica privlače pažnju i nakon 7000 godina, i još uvek kriju dozu tajanstvenosti i misterije. Vanzemaljske velike oči posmatraju svet oko sebe sa mirnoćom i ponosom, i veoma je teško izdvojiti najlepšu ili najdražu!
RECITE NAM NEŠTO O FIGURI RODONAČELNIKA?
Rodonačelnik, muško božanstvo kulture Lepenskog Vira (oko 6500 pre n.e.), smatra se za prvu monumentalnu figurinu u celoj istoriji umetnosti – visok je 52 cm, a to je veće nego prirodna veličina ljudske glave.
KAKO TURISTI U BEOGRADU REAGUJU NA VAŠE PRIČE? ŠTA IM PRIČATE?
Predstavljamo Srbiju u najlepšem svetlu, kao zemlju (barem) 7 reka, na čijim se obalama nalaze najvažnija arheološka nalazišta. Malo je poznato da Srbija ima najveći broj neolitskih nalazišta po kvadratnom kilometru na svetu – na svakih 10 km je neolitsko naselje! To je ogroman potencijal koji valjano treba sačuvati i iskoristiti (pri tome ne mislimo na rasprodaju originala, što je jedna od najjačih mafija kod nas i ogroman problem).
TEMA JULSKO-AVGUSTOVSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NAZIV „SVUDA SAM GDE SU MI TRAGOVI“ – STIH MIKE ANTIĆA. ŠTA BISTE REKLI O NAŠIM SRPSKIM TRAGOVIMA KROZ ISTORIJU?
Pratite znakove pored puta, naši stari su nam već prokrčili staze i bogaze, treba ih samo prepoznati i prepustiti im se da nas vode…
sedmorecje@gmail.com
FB, TW Sedmorečje
tradicionalnasrbija@gmail.com
FB, TW Tradicionalna Srbija
Laze Pačua 2, iza Narodnog muzeja
011 33 42420, 069 33 42 420
