PIŠE: JELENA VUJAČIĆ, psiholog, psihoterapeut i regresoterapeut
“Ko gleda spolja, sanja; ko gleda unutra, budi se.” K. G. Jung
Božanstvena tema, jedna od mojih omiljenih. Gde počinje istina i gde se završava sloboda? Da li je istina gradivni element slobode ili je sloboda neophodni kvalitet duha i ličnosti spremne da se suoči sa istinom, sa sobom i sa životom?
Da li ima važnije misije u našim životima od one da se posvetimo otkrivanjima naše unutrašnje istine i osvajanjima sve većih prostora slobode i radosti? Da li nešto može biti važnije od suočavanja sa korenskim uzrocima naših strahova, zebnji, pesimizma ili malodušnosti, otkrivanje i otklanjanje njihovih uzroka i osvajanje sve veće unutrašnje lepote i ushićenja, koju potom nezaustavljivo izlivamo i na sav svet oko nas?
Za mene ne. Za mene je sveta misija svakog ljudskog bića da od svog života i postojanja pravi istinsko umetničko delo. Kao što navodi jedna mudra misao: „Ono što je na nebu istina, na zemlji je lepota.“ Upravo tu lepotu, kroz spoznaju istine, svako od nas je, u radosti, dužan da neguje i otkriva u sebi.
Kako od svog života napraviti umetničko delo?
Veoma lako! Istrajnim, nepokolebljivim i celoživotnim posvećenjem radu na sebi. Kao psiholog i psihoterapeut, ovde moram da nagovestim i neke tajne puteve, koji često na prvi mah ne budu vidljivi posvećenim umetnicima svog života. A to su naši podsvesni sadržaji, naši podhodnici, tajni lavirinti, u kojima često obitavaju naše male nemani ranih trauma, negativnih obrazaca, teško iznešene trudnoće ili porođaji, nedovoljno dobijene ljubavi i previše serviranog straha kroz naše odrastanje…
Na našem, kako svesnom tako i podsvesnom nivou, postoje nebrojeni psihološko-energetski konstelati. Mnogi su, da tako kažemo, pozitivno naelektrisani, tj. obiluju prijatnim sadržajima i ispunjavaju nas osećajem miline, spokoja, poverenja i mira, dok su mnogi, s obzirom na uslove u kojima se kreiramo, rađamo i odrastamo, uslovno rečeno, negativno naelektrisani, tj. zasićeni mnogim negativnim emocijama, poput strahova, osećaja bespomoćnosti, tuge, emotivnog bola i sl. Upravo ovi konstelati deluju poput magneta na realnost oko nas, oni su naši softveri po kojima funkcionišemo i koji u potpunosti određuju naše sve. Oni predstavljaju filtere krooz koje opažamo relanost oko nas, oni upravljaju našim emocijama, doživljajima i reagovanjima, a oni takođe i privlače iskustva, događaje i ljude u naš život. One, koji korespondiraju sa našim unutrašnjim modelima i psihološko-emotivnim konstelatima.
Alatke za čoveka-umetnika su…
Raditi na sebi u velikoj meri možemo svesno. Kroz pedantno samoposmatranje, prepoznavanje unutrašnjih obrazaca mišljenja i emotivnih odgovora, čitanjem mudrih i inspirativnih knjiga, odlaskom kod psihoterapeuta, homeopate, korišćenjem bahovih esencija, koje nas značajno emotivno balansiraju i uzdižu iznad problema koji nas je preplavio. Takođe je jako važno da konstantno učimo i širimo svoje vidike, da spoznajemo zakone univerzuma i lagano i postepeno prepoznajemo prostore veličanstvene kreacije čiji smo i mi deo. Ali, u jednom momentu se često dešava, da uprkos svom trudu i radu, osećamo i prepoznajemo da nam se ponavljaju određeni, isti obrasci od kojih ne uspevamo da se oslobodimo. Isti profili partnera, isti konflikti sa članovima porodice, isti osećaj gušenja i gubitka slobode, isti strah od nepoznatog, isti osećaj u stomaku… Ovo je momenat kada je važno, u cilju daljeg rasta, da se posvetimo radu na našim dubljim nivoima, na nivou podsvesnog i nesvesnog.
Vragolani iz podruma psihe
Iz ličnog iskustva i iz iskustva mnogih klijenata, jedino duboki procesi i čišćenje naših najdubljih emotivno-energetskih konstelata, sa nivoa podsvesnih i nesvesnih struktura, vodi do promene našeg životnog pravca, do življenja nove i drugačije „sudbine“. Kako je jedan od najmudrijih psihologa moderne epohe, Jung, još davno naveo: „Dok ne osvestite nesvesno, ono će upravljati vašim životom, a vi ćete to nazivati sudbinom.”
Srećom, danas tehnika za rad na ovim strukturama ima sve više, a moje omiljene su regresoterapija i holotropsko disanje iz transpersonalne psihologije Stanislava Grofa. Kroz obe sam, svaki put, osećala da se nešto duboko unutar mene očistilo i promenilo, tu su bile traume rođenja, negativni progarami iz prenatalnog perioda, koje svi obilato živimo i nosimo čitavog života u uverenju da su autentično naši, a tokom prenatalne regresoterapije osvestimo da su to bila stanja i uverenja, koja su izvorno bila mamina, tatina ili neke treće važne osobe iz okruženja. Tu je bio i nedostatak ljubavi od roditelja, koji u svojim ličnim i životnim borbama, nisu uspeli da pruže razumevanja, ljubavi i pažnje, dovoljne za blistav i nepokolebljiv osećaj samopouzdanja, bile su i mnoge traume iz prethodnih života i postojanja, nebitno da li su one bile moje ili nasleđeni deo kolektivnog sećanja ili sećanja predaka. Ono što je bilo i ostalo najvažnije u ovim procesima jeste da su, nakon svake obrađene teme, unutrašnji prostori postajali sve svetliji, sve laganiji, svaki put bi se neki teg otkačinjao i omogućavao više poleta, autentične radosti i sveprožimajuće ljubavi. To su ti neprocenjivi trenuci, kada se naša unutrašnjost nakon inkubacije i zaranjanja u skrivene dubine naših sećanja, transformiše u novi, prelepi oblik veće slobode, istine i života.
I za kraj i za novi početak, njeno visočanstvo Sreća
Ovom dvojcu istine i slobode bih za kraj dodala i neizbežni, treći element, a to je sreća. To je magična triologia fantastica, sled božanstvene neizbežnosti, ukoliko se usudimo da zavirimo u duboke i mračne tajne naših unutrašnjih prostranstava, u same dubine Univerzuma, koje se kriju u pravo u nama. Tu ih jedino i možemo spoznati, i ako u tome uspemo, lagano se na unutrašnjem horizontu sve jasnije i snažnije pojavljuju novi prostori blistave svetlosti, mudrosti, znanja i istinske tihe i uzvišene radosti i sreće. To je krajnja svrha i pravi smisao našeg ovozemaljskog postojanja. Hrabre i nepokolebljive na ovom putu lične samospoznaje život velikodušno nagradi osećajem dubokog mira, predivnog spokoja i istinske unutrašnje radosti i sreće. Radujem se zajedničkim susretima u ovim novim prostorima božanstvene umetničke kreacije upravo nas samih.
