HRABROST SPROVOĐENJA IDEJA

AUTOR PRIČE: ALEKSANDAR RADOVIĆ

Mislim da sam na tu, isprva ludu, ideju došao slušajući dedin radio. Sredinom osamdesetih godina, mamin tata slušao je Radio Beograd, Prvi program, a u okviru jedne letnje emisije „uhvatio“ sam sledeći dijalog:

Voditeljka – I šta ste tada pomislili?

Slušalac – Mislio sam da će me tamo svi zag­ledati. Ali stisnuo sam zube i…

Nakon dve godine, na letovanju na Šolti, ura­dio sam isto što i slušalac Prvog programa Ra­dio Beograda. Sproveo sam IDEJU u delo, jer ako ostanu samo ideje, onda je to maštanje, a ne realnost. Na dalmatinskom ostrvu sam se prvi put suočio sa svojom i tuđom nagošću. Otkad sam čuo ovu radijsku priču, razmišljao sam kako da ostvarim svoj plan, kako da reali­zujem svoju želju. U međuvremenu, pomišljao sam da sam „bolestan i lud“, ali sam se kako sam znao i umeo raspitivao kod prijateljica i prijatelja da li se još neko u okruženju kupa nag. Moje diskretno istraživanje dalo je rezul­tate jer se ispostavilo da su drugarica iz škole Radmila i njena mama Nada – nudistkinje. I dan-danas mi sama reč „naturisti, nudisti“ del­uje meko, toplo, prisno…

Tog leta 1987. godine, „namestio“ sam da kre­nem sa gospođom Simović i njenom kćerkom put Splita. Radmila i ja imali smo 11 godina, a leto je bilo „na prelazu“ iz IV u V razred no­vosadske osnovne škole. Dug put do Splita, kasnije trajektom do Šolte, prošao je u našim razgovorima, a da niti jedno od nas nije po­menulo, barem za mene „škakljivu temu“ – nu­dizam.

Ujutro, stigli smo na „kolodvor“, kasnije se uk­rcavši na plovilo za Šoltu. Bilo je oko 9 sati kada smo se smestili u sobama, a nepunih sat vremena nakon toga bili smo na putu ka plaži. Dobro se sećam da je „TO“ bila stenovita uva­la na kojoj je neko, i to davnih dana, od ka­menčića sastavio skraćenicu „FKK“.

Da li je to bila IDEJA koju je trebalo da ostva­rim? Da li, prema naslovu teksta, „imam srce lava“ ili sam samo dečak sklon avanturi? Da li je sledeći svoje „snove“ vredelo doći baš jako daleko, na ove stene udaljene od svakog iole pristupačnijeg letnjeg boravišta? Doduše, bio je tu gradić Nečujam i niz drugih gradića Šol­te, ali da li sam se „samoprevario“ kada sam poželeo baš „TO“ – mesto bez tuša, bez kafića, bez kioska sa hranom?

Sve do tada kupao sam se i sunčao na uređe­nim plažama Opatije, Dubrovnika i Budve, koje su imale sve što sam mislio da je „neophodno“ za letnji odmor, deo bezbrižnog raspusta.

I odjednom čujem da je moguće i drugačije letovanje. Nada i Radmila su „živi dokaz“ da je moguće kupanje bez „glavnog rekvizita za plažu“. Obe su, još dok smo putovali za Sp­lit, potvrdile da ne obilaze radnje u kojima se prodaju kupaći kostimi. Jednog letnjeg dana, prolazile su pored „ostrva golaća“ shvativši da je „TAMO“ manja gužva nego…

Kako da sprovedem IDEJU u delo? Setio sam se radijskog slušaoca stisnuvši zube. Palče­ve sam zaglavio između tekstila i kože, ali u prvi mah nisam uspeo da „pokret“ izvedem do kraja. U trenutku kada sam, ponovo otvorivši oči, pogledao u prsa i niže, shvatio sam da sam odbacio kupaće gaćice nekako „do pola“. Na butinama su se ocrtavale konture kostima marke „Spido“, dok su majka i kćerka bile već uveliko gole.

Nudistička plaža! Na brzinu sam strpao kostim u torbu u kojoj sam još poneo druge papuče, peškir i kremu za sunčanje. Trebalo je da ko­račajući do obale stignem do mesta u vodi gde su me čekale Nada i Radmila. Gole „ko od majke rođene“! I njih dve i ostali kupači oba pola, uz decu!

Ušao sam u more, a nagi kupači su mi dodali loptu. Ponovo „onaj“ osećaj, ponovo „ta“ radij­ska rečenica. „Mislio sam da će me svi zag­ledati…“ Ali zar ja nemam srce lava? Zar oko mene nisu „nage lavice“? A kako je (bilo) deci prvi put? Baš svima isto. Čini mi se da niko taj prvi put, na „nagoj premijeri“, ne sazna kako se pokazao. Da li sam opravdao poverenje? Da li je „to“ hrabrost iz naslova teksta? Milion pitanja u glavi, ne samo mojoj. Kako su me ostali naturisti videli? Šta su oni pomislili?

Izašao sam iz vode posle nekoliko minuta. Od­vojio sam se od tla, zaplivao dvadesetak me­tara. Osetio sam da laganije, mnogo laganije nego do tada, „osvajam“ more pred sobom. Plivao sam po prvi put nakon treće godine ži­vota bez kupaćeg kostima. Isto su činili i drugi kupači i kupačice.

Koračao sam kroz vodu, a odjednom sam se našao na obali plaže. Golišav, usudio sam se da pogledam u Nadu i Radmilu. Pričale su na obali plaže o ko zna čemu, a okolo su bili „adamiti“ savremenog doba. Smejali su se, razgovarali, čitali knjige i časopise. Priključio sam se ostalima pričajući o brojnim temama. Niko nije ni primetio da sam golišav. Ili možda jesu? Sigurno je da znaju, videle su me Nada i Radmila, kasnije i drugi naturisti.

HRABROST je bila i kada sam otišavši do peškira pozdravio jednu devojčicu. Pružila mi je ruku, rekavši: „Vidi se da si OVDE prvi put…“ Da, izgleda da se izvesna trapavost nije mogla sakriti tog jula 1987. godine na Šolti. Zašto je tako uočljivo da „ne umem“ da hodam? – upi­tao sam Sanju. „Odaje te tek poneki nesigurni korak“ – nasmešila se, krenuvši ka vodi.

Da li sam sve ove godine uspeo da sprove­dem IDEJU? Da li sam istrajao? Iz kasnijih razgovora sa nudistima, saznao sam dovoljno o „našem“ načinu života i navikama. Naučio sam vremenom kako da se namažem kremom ili uljem za sunčanje, a da taj čin ne proizvede čuđenje niti odbojnost.

Kada sam, što je opisano na početku priče, čuo radijski glas, pomislio sam da je sasvim lako da dođem na plažu i postanem naturista. Uspeo sam, verujem, u nameri da se ne obru­kam. Ipak, da li sam, ekonomskom terminolo­gijom rečeno, „dobro investirao“? Nisam sas­vim siguran. Mislim na činjenicu da je nudis­tima mnogo teže nego „tekstilnim kupačima“, koji gde god da kroče, nađu mesto za sebe. Mi, naturisti, imamo ograničen izbor letovališ­ta, a često naš izbor nije prihvaćen od strane rodbine i prijatelja.

Ako se ipak odlučite da dođete na FKK ku­palište, ne razmišljajte previše šta će drugi da kažu. Obelodanite svoj izbor. Recite – „Da, ja sam naturista (nudista), kupam se tu i tu…“ Pišite pismene i druge sastave sa „ovom te­mom“. Škakljivo jeste, ali je i blagotvorno, le­kovito čak. Uključite se u društvene i druge grupe na internetu koje spajaju istomišljenike. To što ste u manjini što se izbora plaže za ku­panje i sunčanje tiče, nije ni prednost ni mana.

Sledite svoje opredeljenje bez obzira koliko vam se u mnogim trenucima čini da je to što radite „nedozvoljeno“.

Ohrabrite sebe i druge da slede snove.