PIŠE: BOJANA LATINOVIĆ, PR FONDACIJE
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
ONI SU ČVRSTO REŠILI DA POBOLJŠAJU BEZBEDNOST
O Fondaciji razmišljaju sedam dana u nedelji, razvijaju projekte i ideje sa krajnjim ciljem – da poboljšaju bezbednost dece. Tijanin tragično ugašen život bio je opomena naciji i buđenje svesti da danas živimo u vremenu u kom ubice slobodno šetaju ulicom.
Želja Igora Jurića da učini sve kako se sudbina njegove Tijane nikome ne bi ponovila, privukla je u Fondaciju one ljude koji su ispred sebe jasno videli sličan zadatak. Mihaela, Bojana, Danijela, Vladimir, Mira, Nataša, Renata, Vesna – nikada nisu pravili zvaničnu raspodelu obaveza i poslova. Očigledno je bilo da je svako od njih ušao u ovu veliku priču sa ranijim iskustvom i isprofilisanom ličnošću.
– To i jeste suština snage koju svakodnevno ugrađujemo u razvoj Fondacije. Došli smo sa iskustvom u različitim oblastima, i u tome dajemo maksimum. Mislim da je Igor Jurić oko sebe okupio ljude koji „preskaču po dve stepenice”. Često se, dok razmišlajm o ljudima sa kojima radim, setim rečenice ubijenog premijera da „imamo ogromnu, istorijsku šansu da uradimo nešto veliko u ovoj zemlji, ali moramo da se trudimo”. Lično sam ponosna na činjenicu da iskustvo koje sam šesnaest godina sticala radom u medijima i sa javnošću, danas mogu da ugradim u zaista vrednu i neprolaznu priču. Znate, lik jednog deteta koje je nedužno stradalo, snažno obavezuje da zaštitimo svu ostalu decu. Gledano sa tog emotivnog aspekta, nikada teži i istovremeno vredniji angažman do sada nisam imala – kaže za RYL Bojana Latinović, savetnik za odnose sa javnošću.
Članovi tima Fondacije „Tijana Jurić“ ne viđaju se svakodnevno, neki su udaljeni jedni od drugih i kilometrima i mesecima, ali ih to ne sprečava da savesno i organizovano obavljaju svoj deo zadatka.
Tako su jedni angažovani na pripremanju edukacija za decu u školama na temu bezbedne upotrebe interneta, trgovine ljudima, borbe protiv nasilja, dok drugi vredno kreiraju projekte, analiziraju reakcije medija i javnosti, pripremajući nove strategije nastupa Fondacije.
Iako se može učiniti da su ovo delići, tek mali napori kojima se može zagrebati po površini zapuštenog bezbednosnog stanja u zemlji, činjenice sa kojima se članovi Fondacije susreću na terenu i ubrzani razvoj njihove organizacije, pokazuju suprotno.
– Ono što mi radimo na terenu, u školama, jeste nešto drugačije od većine tribina koje se danas održavaju u Srbiji. To nije naše mišljenje, nego mišljenje dece, roditelja i prosvetnih radnika koji su naša ciljna grupa. Kao što jako dobro znamo da moramo da budemo blizu njih, jer svi oni direktno mogu da utiču i doprinesu stanju bezbednosti sa svoje strane, tako smo svesni i da moramo da imamo takve predavače koji će uvek biti bliski svežim informacijama koje često nisu ni prijatne. Reč je o tragičnim događajima koji su se desili u Srbiji, a koji su nakon toga postali primer za ono što moramo da sprečimo. Koliko god nekima teško palo i delovalo surovo dok o tome pričamo na našim tribinama, verujte da ne postoji blag način da se ispriča zločin nad nedužnim detetom. Takve priče nas, nažalost, bude iz onog sna u kom mislimo da smo i dalje sigurni i da se sve ružno što se dešava, dešava „tamo, negde i nekom” – kaže Igor Jurić, osnivač Fondacije, u razgovoru za RYL.
KONKRETNI I PRAKTIČNI MEHANIZMI ZA BEZBEDNIJE SUTRA
Kroz edukaciju „Tijana klik“, „Tribinu o bezbednosti“, tribinu „Stop trgovini ljudima“ i predstavu „Nasilje nema opravdanja“, dobijaju jasan uvid u kakvom se stanju društvo i deca danas nalaze – koliko jesu i nisu svesna opasnosti koje vrebaju u školi, na ulici, pa čak i kod kuće, ispred računara.
– To jeste jedan deo napora koji je naizgled mali, ali je izuzetno važan. Pripremamo i one „krupne“ stvari, uvođenje mehanizama koji će direktno poboljšati bezbednost dece. Ovu 2016. godinu iskoristićemo za kreiranje vrlo korisne mobilne aplikacije, za uvođenje jedinstvenog sistema za uzbunjivanje u slučaju nestanka i otmice dece, i za kreiranje nacionalnog registra nestalih osoba. To su praktični načini i napori da poboljšamo bezbednost dece, da u slučaju nestanka imamo jedan efikasan sistem koji će sprečiti da deca tragično završavaju. Čvrsto sam ubeđen u to, a „Tijanin zakon“ je potvrda takve ubeđenosti, da ne moramo nužno da čekamo da inicijative krenu od institucija i sistema. Dokazaćemo da civilne organizacije kakve su fondacije, mogu da odigraju veliku i korisnu ulogu u ovom društvu – ističe Jurić.
U međuvremenu, između anketa, edukativnih predstava i tribina, tim Fondacije već dva meseca vredno radi na pripremi drugog Festivala „Glas anđela – Tijana Jurić“. Pripremaju se audicije za decu koja će se etno pevanjem takmičiti za „Glas anđela“, pozivaju se izvođači, osmišljava se vizuelni identitet festivala, jer sve će morati da bude na svom mestu 17. juna, kao i naredna dva dana koliko će festival trajati. Grešaka, kažu oboje u glas, ne sme da bude. Deca učesnici su im najvažnija.
Ona će tih dana oživeti Tijaninu želju da se glas o njoj daleko čuje…
