PIŠE/FOTOGRAFIJE: BRANIMIR JUKIĆ
Neki gradovi po svome značaju, lepoti, bogatstvu sadržaja, daleko prevazilaze svoju veličinu. Dozza je dobar primer ovakvog grada, u kojem živi ne mnogo više od hiljadu ljudi, a već prvi koraci na ulasku u grad, kroz istočnu kapiju, ukazuju na nešto posebno. Hodajući ovim lepim srednjovekovnim gradom, koji je u stvari muzej pod otvorenim nebom, čovek ima priliku da se oseća stvarno veličanstveno. Gotovo svaka fasada dopunjena je jedinstvenim, originalnim autorskim delima freskoslikarstva ili keramike, potpisanim od strane autora. Sunčani sat… Predložak za poštansk marku… Berba grožđa… Gospođice… Anđeo čuvar… Na ovaj način, grad koji ima viševekovnu tradiciju, održavao je, ali i razvijao i dopunjavao, svoje sadržaje, i tako postigao da nakon proteka tolikog vremena i dalje ostane svež i privlačan. U gradu se uz sve to odvija život, dečaci se igraju u ovakvoj scenografiji, bakice su upravo završile svoju posetu crkvi, dok novi mladenci imaju svoj “photo session”. Život umetnosti, posetilaca i stanovnika se prepliću i daje osnovu za trajanje ovog divnog mesta kroz vreme.
