PIŠE: MAJA MIKLJA
Dugo sam živela u okvirima koji su mi bili poznati, sigurni, očekivani. Iza osmeha i svakodnevnih obaveza, krila se žena koja je zaboravila da pita sebe: „A šta ja želim?“
Godinama sam radila poslove koji me nisu suštinski ispunjavali, trudila se da budem ono što se od mene očekivalo. Bila sam supruga, majka, ćerka, prijatelj – u svemu tome bila sam dobra, prisutna za druge, ali nekako sve manje za sebe. Učila sam da prihvatam, da se prilagođavam, da ne tražim više. Verovala sam da tako treba – da je to način da budeš dobra, voljena, prihvaćena. Oduvek sam želela da budem dobra!
Ali negde u dubini, tiho, rasla je misao da mora da postoji više od toga. Više istine, više mene.
A onda je došao trenutak koji ne znam ni kako da definišem – nije bio dramatičan, nije bio bučan, ali bio je jasan. Bio je to onaj unutrašnji glas koji više nisam mogla da utišam. Glas koji je rekao: „Dosta.“
Usudila sam se.
Promenila sam posao – ne jednom, već nekoliko puta, tražeći ono što mi je u tom trenutku bilo potrebno. Donela sam važne životne odluke, preselila se, suočila se sa sopstvenim strahovima i nesigurnostima. Počela sam da se borim za svoje potrebe, da učim kako da kažem „ne“, kako da postavim granice. Počela sam da shvatam da mogu sama. Da vredim, da znam, da mogu!
Usudila sam se da živim svoju istinu. Da prestanem da čekam „pravi trenutak“, jer takav trenutak nikad ne dođe – ti ga napraviš. Usudila sam se da budem ranjiva, ali i snažna. I znate šta? Nije bilo tako strašno. Zapravo, bilo je oslobađajuće.
Više me izazovi ne plaše, već raduju!
Zato – usudi se.
Usudi se da probaš ono što te plaši. Da odeš na trening koji misliš da nije „za tebe“. Da upišeš ples, iako ti ritam nije jača strana. Da napraviš korak napred, izađeš sama, sedneš na piće i uživaš u svom društvu. Da kažeš da ne znaš, ali da želiš da naučiš. Da budeš ponovo početnik. Da budeš svoja.
Jer u tim malim iskoracima čeka te život koji ti pripada.
Ne moraš sve da znaš, ne moraš odmah da znaš kuda ideš – samo počni. Ka sebi.
Oslobodi se onog što te pritiska, a nije tvoje. Pre svega tuđeg mišljenja, očekivanja, normi.
Veruj svom osećaju. Dopadni se sebi. Takva kakva jesi.
Jer kada jednom odlučiš da izabereš sebe, ceo svet počne da se menja. Ne odmah. Ali sigurno!
(Umesto potpisa, reči čuvenog vojvode koje su pokrenule sve: „Ko sme, taj može. Ko ne zna za strah, taj ide napred.”)
