PIŠE: MAŠA KAKARIĐI
Bog vetra u slovenskoj mitologiji je Stribog, koji je svakog proleća, na krilima povetarca, donosio Vesnu (boginju proleća). Pobeđujući Moranu — boginju zime i smrti, stvarao je toplo vreme i bolje uslove za život na zemlji. Unuci Striboga su vetrovi svih pravaca koji duvaju sa mora. Stribog je verovatno zbog svojih unuka zamišljan kao starac promenljive ćudi, a etimologija sugeriše da je koren stri-zapravo seme, jer vetrovi raspršuju seme od koga zavisi plodnost zemlje.
I druge mitologije imaju zasebno božanstvo za vetar što znači da je kod većine naroda vetar, kao i vazduh, bio vrlo važan element. Stari Grci su verovali u Eola, koji je vetrove držao zatvorenim i puštao ih sa mitskog ostrva Eolija po zahtevu vrhovnih bogova, dok hindu tradicija poznaje božanstvo Vaju (Vayu). Vaju nije samo bog vetra, odnosno pukog kretanja vazduha kroz prostor, već je i dah života, kao i životna snaga (energija). Zato ga na nekim mestima umesto Vaju nazivaju i Prana što je sinonim za životnu energiju.
Podvlačeći značaj daha i disanja, vedski spisi Upanišade opisuju takmičenje bogova zaduženih za kontrolisanje telesnih funkcija. U toj priči, jedno po jedno božanstvo napušta telo kako bi se pokazalo koje od njih je najvažnije za život i vitalnost čoveka. Kada je božanstvo vida napustilo čovekovo telo, čovek bi — iako slep, nastavio da živi. Isto se dešavalo sa sluhom i drugim čulima, sve dok Vaju nije počeo da napušta telo čoveka. Bez vazduha, čovek je gubio sposobnost razmišljanja, svest, vid i nije mogao da živi, čime je Vaju dokazao svoju superiornost i pokazao drugim bogovima da njihove moći prozilaze iz njega samog i daha života koji on daje.
“Ne mogu promeniti pravac vetra, ali mogu da prilagodim svoja jedra — tako da uvek stignem na odredište.“ — Jimmy Dean
Na Zemlji ne postoji trenutak bez vetra, bilo da ga osećamo ili ne. Neovisno o našim željama, kreće se brže ili sporije, neprestano oblikujući klimu i pejzaž. I biće ga sve dok je atmosfere i Sunca, dakle sa našeg aspekta — zauvek.
Kad smo kod zauvek, bogovi, vetra ili nečeg drugog, jesu besmrtni — a šta je sa čovekom?
Često kada govorim o pranajamama, kažem: “Kakvo ti je disanje, takav ti je život.” Ovo se odnosi, naravno, kako na njegov kvalitet, tako i na dužinu. Nemoguće je disati svesno, duboko i sporo i biti ljut ili uznemiren. Duboko disanje spontano usporava srčani ritam i snižava kortizol, hormon stresa, u isto vreme podižući “poželjne” hormone kao što su oksitocin i serotonin.
Ako posmatramo prirodu, životinje koje najsporije dišu po pravilu najduže žive — poput slonova i kornjača. Isto tako, životinje sa visokom tolerancijom na CO2, poput nekih vrsta kitova i ajkula, imaju duži životni vek. Stanja panike i straha kod ljudi (u odnosu na stanja relaksacije), uz ubrzano, plitko disanje, dovode do niske tolerancije na CO2.
Svaka tehnika relaksacije podrazumeva i određenu pranajamu (vežbu disanja), jer je dah most između uma i tela.
Dakle, dah je naš unutrašnji vetar. O tome govori i Ajurveda, jer za vata došu kaže da upravlja pranom, ali i ostalim došama (pitom i kaphom). Vata reguliše disanje, cirkulaciju i neuromuskularnu aktivnost. Element vetra (vazduh) daje snagu svim kretanjima u organizmu — od pokretljivosti zglobova do prolaska hranljivih materija kroz ćelijske zidove. Zdrav vetar znači da se svi pokreti i ciklusi u telu odvijaju u redovnom ritmu, blagovremeno. Nema suvišnih pokreta u crevima (gasova i nadimanja), kao ni drhtanja ili grčeva u mišićima. Neravnoteža vate stvara bolesti nervnog sistema, hronični bol, srčane aritmije, reumatične probleme, konstipaciju, anksioznost, nesanicu. Bol je znak vata disbalansa, najčešće prisutan u zglobovima, kostima i glavi, ali i kao hronični umor, iscrpljenost i burnout.
Užurbanost, potreba za neprestanim takmičenjem, iscrpljujuće vežbe (primetite da je i ovde reč o svemu što nas ostavlja bez daha ili skraćuje dah), hladnoća, nedovoljno sna, stress… sve su ovo okidači za izlazak iz ravnoteže, a ujedno i ubrzano starenje.
Kako zauzdati vetar?
“Vjetar se vezat’ ne može, ni kada mora presuše.
Vjetar se vezat’ ne može, tu samo ljubav pomaže.”
Pevala je Crvena jabuka, ali nisam sigurna da li su znali da je element srčane čakre, naše najljubavnije čakre, baš vetar.
Ljubav, sloboda, otvorenost, pokretljivost, pozitivnost i poverenje, neki su od kvaliteta Anahate — srčane čakre, smeštene u centru grudnog koša.
Mogućnost prihvatanja sebe i sveta oko sebe, dajući prostora svemu da “diše punim plućima”, otvarajući se za bezuslovnu ljubav, kako u davanju, tako i u primanju. To je recept.
Ono što nastane iz čiste energije ljubavi ne može nestati ili ostariti jer… Godine se vetru ne broje.
