PIŠE: LJUBIŠA BORETOV
NASLOVNA FOTOGRAFIJA: PIXABAY.COM
Postoje prijateljstva snažna kao planina. Ništa im ne mogu ni ljudi, ni godine, ni granice. Postoje prijateljstva krhka kao novembarski list; dovoljna je jedna reč da zauvek nestanu, kao da nikada nisu ni postojala. Nisu prijateljstva ta koja se kvare sama od sebe. Kvare ih prijatelji. A prijatelji sami odlučuju hoće li im prijateljstvo biti kao planina, hoće li ga negovati i graditi da raste i čvrsne kao planina. Sami biraju da li će sa planine svog prijateljstva ubirati plodove i darove kojima će obogatiti ne samo sebe već i sve koji oko njih pokušavaju da podignu i pomere svoje planine.
Postoje strahovi sa kojima se svi moramo izboriti. Nekih strahova se nikada ni ne oslobodimo, ali važno je da naučimo kako da ne budemo kukavice, kako da ne savijemo leđa pred napadima. Kroz život učimo da stanemo uspravno i dočekaamo udarac. Učimo i da ne uzvratimo. Nije kukavičluk ne uzvratiti. Kukavičluk je sagnuti se. I kada nismo dovoljno jaki da izađemo kao pobednici iz borbe, ne smemo se plašiti da se borimo. Pobeda nije samo poraziti protivnika. Pobeda je i stati pravo i podneti udarce.
Postoje ljubavi koje ne traju dugo, ali se nikada ni ne završe. One koje gurnete u stranu da ne mislite na njih, ali izrone s vremena na vreme iz najdubljih tmina vašeg sećanja da vas progone na trenutak, dok se stvarnost ponovo ne obruši na vas. One ljubavi koje dugo želite da zaboravite da ne bole, a onda kada prestanu da bole, postanu slatka uspomena koju čuvate za sebe kao dete poslednji komadić čokolade. I radujete im se kada vam dan dozvoli da mu na trenutak umaknete. Ljubavi koje prođu, i koje čuvate samo za sebe, čak i kada im druge zauzmu mesto.
Postoje godine koje donose mir, kada postajete samo svoji i ničiji. Kada postanete jaki, naučeni, iskusni, moćni – godine u kojima vam je život na dar doneo zadovljstvo i ispunjenje. I moć. Moć da svoj život držite u svojim rukama i živite po sopstvenim pravilima. Zadovoljstvo, jer sve za šta ste se izborili možete u tim godinama da živite bez griže savesti, bez straha, bez osećaja odgovornosti, samo sa unutrašnjim mirom i srećom. Ko će znati tačno koje su to godine, ko ih može izmeriti i znati unapred kada stižu? Svako se rodi sa svojim terazijama i nosi ih okolo tokom života, da izvagaju mir i blagostanje baš u trenutku kada smo spremni da ponesemo taj teret. Nije lako postići mir i spokoj. Potrebne su godine naporne vežbe, nekome nekoliko decenija, dok neki potroše ceo vek ne uspevajući da nađu svoj mir.
Darovi života su svakodnevno oko nas. Potrebno je samo da ih vidimo i prihvatimo kako bismo više voleli i cenili sebe, a time i pomogli drugima da nas zavole.
