PIŠE: JELENA KRECKOVIĆ
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE
„TIŠINA JE JEZIK BOGA, SVE OSTALO JE SLAB PREVOD“
Tišina je oduvek bila više od pukog odsustva zvuka. Filozofi su je videli kao prostor između misli, antropolozi kao kolektivnu pauzu u kojoj zajednica pronalazi ravnotežu, a medicina je danas prepoznaje kao neophodnu hranu za ljudski nervni sistem.
U svetu u kojem dominira buka – od digitalnih notifikacija do ubrzanog tempa svakodnevice – opozit tišini postaje konstantna stimulacija. To je buka koja ne mora uvek da bude spoljašnja; ona je i unutrašnja, u vidu nemira, straha, nesigurnosti. Simpatički nervni sistem, koji se aktivira u stresu, neumorno nas drži u pripravnosti. Nasuprot njemu, parasimpatički nervni sistem poziva na smirenje, obnovu i tišinu. On nas podseća da čovek nije stvoren da bude stalno na ivici, već da pronađe unutrašnju ravnotežu.
U antropološkom smislu, tišina je kolektivni luksuz – nekada vezana za rituale, kontemplaciju ili prirodu, danas je postala skoro nedostižna. A upravo sada, u vremenu preopterećenosti informacijama, čovek je žedniji tišine nego ikad.
Proces stvaranja nakita u 11.11 je povezan sa tim unutrašnjim tišinama.
Kao što kamen, školjka ili koral nastaju u tišini prirode, tako i svaki komad nakita nastaje u tihom dijalogu između ruku i materijala. To je prostor u kojem kreativnost diše, gde se spajaju suština i forma – u miru, a ne u buci.
U tišini se rađa ono što je nevidljivo oku, ali blisko srcu. U njoj kamen pamti vekove, školjka čuva more, a ruke pronalaze oblik koji je oduvek postojao.
Tišina nije praznina, već prostor stvaranja, trenutak kada se čuje sopstveni ritam i kada sve što je suvišno – prestaje.
U njoj nastaje i 11.11, nakit koji nije samo ukras, nego znak da si zastala, udahnula mir i čula sopstveno biće.
Tišina je, dakle, potrebna jer vraća čoveka njemu samom. Ona omogućava telu da se regeneriše, duhu da pronađe smisao i srcu da čuje sopstveni ritam. U vremenu koje nas neprestano poziva na brzinu i glasnost, tišina postaje najdragocenija valuta – dar koji vraća balans i daje snagu da živimo punije, mirnije i istinitije.
Zato ne zameri što ću te pitati: „Da li se Čujemo?!“
Vaša Jeja 11.11
