PIŠE: ANIMA MUNDI
Zanosno koračem ulicom. Ogledam se u lalama, zumbulima, kalama. Ono što je u meni to je i spolja. Blistam na svoj način, a priroda me podržava na svoj. Udovoljavam svojim malim potrebama za lepotom i detaljem. Volim kolorit, šareniš, sklad, jednostavnost. I sve to pronalazim u sjaju prirode koja nam se nesebično i veličanstveno predstavlja u sezoni spring/summer 2021. Kakva je priroda carica. Ma, mega kraljica. Izdominirala je u svom naletu. I zaslužno joj sve pripada.
U nama je opet probudila život, onu iskru i sok koji buja. Trgla nas je od nas samih i zaborava. Da smo dobro, da će sve biti kako treba, da se ne bojimo. Svojim koloritom, šarenišem i lepotom podestila nas je da život igra i da se igri i vratimo. Igra nam donosi radost, radost nam donosi zdravlje.
Kako sam hrabrila svoje cvetanje i blistanje? Malim stvarima, sitnim radostima. Jer „Uživanje u radosti života je najbolja kozmetika za ženu.“ Rosalind Russel. Da tako jednostavno i tako dostižno za sve nas.
Odlazila sam na izložbe u galerije i muzeje u kojima se najbolje i osećam. Oni su mi kao druga kuća. Tamo je sve tako moje i pripada mi. Umetnost me budi, izaziva. Moje opažanje tada dolazi do izražaja, znanje, intuicija. Povezivanje činjenica i kreacija koja eksplodira nakon toga na papiru.
Kupovala sam cveće za svoj stan. Birala njegovo značenje, snagu boja. Imam bambuse i u kupatilu i slike vise na zidovima. Čak i kupatilo sam pretvorila u galeriju. Pretvorila sam sve u neku bajku, u neku samo moju priču vrednu življenja. Obožavam cveće i njegov miris. Sve to je naučeno i usađeno u mene od detinjstva dok ga je majka sadila i presađivala u razne saksije u dvorištu i kući u Subotici. Njoj je cveće baš uspevalo. U jednom momentu sam imala osećaj da živimo u džungli. Kada odem u cvećaru da kupim buket sama ga arnžiram i kažem cvećerki šta da radi. Ako ne znaš šta da mi pokloniš uvek je pravi izbor cveće. Samo da ti šapnem. Moja prijateljica Nataša, žena od stila i sklada, poklonila mi je knjigu „Poruka skrivena među laticama“ Božanstveno zdanje o govoru cveća. Koliko lepote nosi i šipak i različak, ljiljan, iris, visibaba, petunija, zlatica, hajdučka trava, đurđevak, amarilis.
Odmarla sam ovih dana, posvetila se sebi i svojim mislima i telu. Volim svoj mir i zaustavljanje na trenutak. Ovaj Uskrs mi je to i omogućio. Sve je bilo mirno, kao da je ceo Beograd izašao iz Beograda. A ja sam otišla jedno popodne na obronke Fruške gore da posetim dvorac Špicerovih, kulturno blago koje propada i pomolila se za njegovu obnovu i ponovno cvetanje i blistanje. Verujem da će neko probuditi tu vatru u sebi i zakoračiti u projekat obnove ovoga dvorca. Na putu mi je bila i cvrkva Svetog Rudolfa u Banoštoru, takođe jedno napušteno i ruinirano zdanje. Rekoh neka dođe vaskrsnuće. Ne dozvolimo da nam propada kuturna baština. Jer to je naša bašta u kojoj naše cveće zaslužuje da cveta, lista i blista.
Budite sretni, radosni i zahvalni. Kakva vam je molitva takva je i milost Božija.
