PIŠE: ANIMA MUNDI
FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE MARKA KORICE
MARKO KORICA, DIPLOMIRAO JE I MAGISTRIRAO NA EKONOMSKOM FAKLUTETU U BEOGRADU, AKTIVAN I USPEŠAN U OZBILJNIM POSLOVIMA, NOVINAR I PISAC. KOJE POLJE DOTAKNE, TO I POZLATI. KARIJERU GRADI NA OSNOVU ZNANJA, ISKUSTVA, PORODICE KOJA GA PODRŽAVA. PIŠE POEZIJU I PROZU. VOLI ŽIVOT NA BRODU I VEČITO KRETANJE. U DUŠI ROMANTIK, U ŽIVOTU PRAKTIČAN, U SVETU ČAROBAN. ŽIVEO JE U LONDONU I PARIZU, A TRENUTNO PREBIVALIŠTE MU JE U ZEMUNU. U NJEMU JE MEŠAVINA DINARSKOG KRŠA LIKE I CRNE GORE SA VOJVOĐANSKOM RAVNICOM. VEDAR I OPTIMISTIČAN, MARKO SVAKODNEVNO KAO KAPETAN PLOVI UVEK UZVODNO PREMA IZVORU, SIGURAN U TO ŠTO STVARA I RADI.
TI SI PISAC, PESNIK, BIZNISMEN, OTAC, SUPRUG, BORAC ZA LJUBAV I LEPOTU SVETA. STRAST TI JE REKA, BROD, VEČITA PLOVIDBA I KRETANJE. U KOM PRAVCU PLOVI TVOJ UMETNIČKO–POSLOVNI ŽIVOT?
Danas sam, čini mi se, u suštini mog bića najmanje biznismen, a najviše pisac, pesnik, i kako ste rekli, “borac za ljubav i lepotu sveta”. Moje kasno sazrevanje (mada je pitanje da li sam zaista ikada odrastao), davalo mi je dečačku snagu i volju da putujem, radim, rizikujem… Često nesvestan rizika u koje se upuštam. Po realizaciji raznih poslovnih ambicija, dolazi do nekog vida duhovne krize, odnosno umetnosti koja u meni tinja čitavog života. Postajem svestan da nekada potisnuta novinarska karijera za vreme studija, fotografija, crtanje, gluma, poezija… sve što sam u sebi sakrio, ne bih li se bavio poslom i sakupljanjem feničanske izmišljotine, nezaustavljivo izviru bujicom, kao iz starog (bezuspešno) zatvorenog izvora, iz koga je voda samo čekala da proključa i eksplodira u pravi gejzir. Pravac, odnosno smer u kojem plovi moj umetnički rad je uvek uzvodno prema izvoru. Takva plovidba je teža, ali lepša nego po stajaćoj vodi. Lepša, jer uzvodno dolazite svojim kormilom do izvora, suštine života i stvaranja, radeći na sebi i svom delu. Teža, jer ne smete da se opustite i prepustite matici reke, koja će vas vratiti unazad, ili nasukati na neki sprud života, na kome ne želite da budete. I zaista, verujte mi, ne prođe ni jedan dan da nešto ne pročitam, napišem, govorim naglas neku pesmu… Da li će me ta plovidba odvesti do cilja – ne znam, ali na meni je da plovim svaki dan i verujem u to što radim.
PRIČE „BROD OD PAPIRA“ SI PISAO NA SVOM BRODU „CASABLANCA“ NA RECI. KAKO TEČE REKA, TAKO I TVOJE PRIČE PROSTO IZLAZE IZ DUŠE. 25 PRIČA LJUBAVI, OBRTA, SNAGE, MUDROSTI, HRABROSTI, DUHOVITOSTI. KOJA PRIČA JE NAJVIŠE TVOJA?
Sve su moje, ali moram da odgovorim i „opštim mestom“ kako se deca vole jednako, ali svako na svoj način – to važi i za književna dela koja su objavljena i poslata u život. Nikada nisam sebe čitao, prvenstveno jer bih verovatno to danas drugačije uradio, a i sa egom nisam u nekoj korelaciji. To ne znači da je to ranije lošije od ovoga što radim danas, nego da se svesno i tendeciozno menjam. Mada, moram priznati da sam skoro, kada sam se našao daleko od kuće i nisam imao nijednu knjigu za čitanje osim moje (ponete kao poklon prijatelju), pročitao pred spavanje nekoliko priča. Mislim da su najviše „moje“ Stranac i Dama, a čitajući nisam imao ni osećaj, ni sećanje da sam ih ja pisao. Čudan osećaj…
DA LI POSTOJI UPUTSTVO ZA ČITANJE KNJIGE? PRIČE SU NEZAVISNE JEDNA OD DRUGE. DA LI IMAŠ SKRIVENI LAJT-MOTIV KOJI SE PROVLAČI KROZ SVE PRIČE? ŽENA, LJUBAV, ON, ONA, ŽIVOT IZNAD ŽIVOTA?
Upustvo je da se najbolje čitaju uz čašu vina, pored vode, i ako ste nekome uzeli knjigu čvrsto obećavši prethodno da ćete je vratiti. Priče su nezavisne, u vidu kratke forme, koju obožavam, jer možete pročitati bilo koju, bilo kada, bez preskakanja stranica, a da se ništa nije desilo kao kod klasičnih romana. Bez vremenskog moranja da pročitate 500 stranica u par dana, jer ćete zaboraviti i gde ste stali i šta se desilo. Život iznad života dostižemo ličnim radom, menjanjem sebe i duhovnošću, ali u ovom životu ne zavisi mnogo toga od nas samih, već od slučaja, sreće, okolnosti, drugih ljudi i apsurda, koji se provlači kroz većinu priča.
KOLIKO SU TVOJE KRATKE PRIČE I AUTOBIOGRAFSKE?
Moje priče su deo mene, ali ne i autobiografske. Doduše, ima u knjizi jedna priča koja je bila namenski pisana za novine, dok sam imao i pisao svoju kolumnu, ali se književnošću teško može nazvati prepričavanje života. Čak je i povezivanje ličnosti sa onim što piše diskutabilno. Uporedite ličnosti i osobine Andrića, Hemingveja, Dostojevskog, Foknera… sa njihovim delima. Gotovo da nemaju veze. Po Jungu, nije važno kakvih je osobina neko i njegov život, nego kakvo je iznedrio umetničko delo, jer to pisac piše iz svog „arhetipa – kolektivno nesvesnog“. Kako će se taj „arhetip“ ispoljiti, zavisi i od lične svesti (osobina pisca), ali to je veoma mali uticaj.
KOLIKO MAŠTE TREBA DA IMA PISAC ZA SVE ŠTO MU JE NA PUTU?
Čini mi se da je nateže naći temu za pisanje, a potom izaći iz sebe i ući u svaki lik i život ponaosob, tako da je mašta od presudnog značaja. Pisac treba radi na ličnoj svesti i da, poput naučnika, koji vrši na sebi oglede i zapisuje saznanja, doživljava život na svojoj koži. Taj ogled koji zovemo život zna često da i zapeče i zaboli, ali to i jeste ono što budi maštu pisca.
TVOJE PRIČE NEMAJU SVE SREĆAN KRAJ, ALI SU ŽIVOTNE I KOLORITNE! DOBRI I MANJE DOBRI LJUDI, KOJI SU SVUDA OKO NAS, JUNACI SU TVOJIH PRIČA. IMAO SI HRABROSTI DA IH STAVIŠ NA PAPIR I PREPUSTIŠ SUDU ČITALACA. DA LI TREBA HRABROSTI DA SE OBJAVI KNJIGA?
Hrabrosti treba za sve u životu, pa i za pisanje i objavljivanje knjiga. Postoje razne hrabrosti, kojih ljudi nisu ni svesni da ih nose. Biti majka, otac, hranilac porodice, domaćica, novinarka, radnik, pošten, dobar, opraštati, voleti… Sve su to vidovi hrabrosti! Naravno, ima i onih hrabrosti koji se mogu svrstati u gluposti ili ogledalo straha, tipa „idem da nastradam, da drugi ne bi mislili kako ne smem da nastradam“.
KAKO ČITAOCI REAGUJU NA “BROD OD PAPIRA”? IMAŠ LI POVRATNE INFORMACIJE?
Književnost je možda najnezahvalniji vid umetnosti, ali i najdugotrajniji, uz slikarstvo! Kada objavite knjigu, nastaje praznina praćena tišinom… Nema aplauza, padanja i podizanja zavese, zvanja na bis, ovacija ili direktnog saznanja da li je to što ste uradili i radite dobro. Ponekad informacija stigne onda kada pisac odavno ne može da je čuje… Tako da se nadam da ću doživeti da će neko, nekada, poručiti još “jedan litar za pisca” u trošnoj kafanici pored Dunava. Trenutno mi je najveće prizanje za rad i povratna informacija upravo ovaj intervju sa vama!
KAPETANE, ŠTA TI JE U FOKUSU OVIH MESECI? TO JE TEMA MAGAZINA RYL SEPTEMBRA MESECA.
U fokusu mi je jedna duža plovidba Đerdapom, s jeseni, kada se čamci raziđu sa vode i slanje u život nove knjige i zbirke pesama pred Sajam knjiga u Beogradu. Taj fokus je obojen roze, crvenom i belom bojom vina, bez kojeg bi falile boje ovom svetu i plovidbi životom… Živeli!
